Od skora zivim u jednoj maloj, jednosmernoj ulici. Sve je bilo divno dok se u zgradu nije doselila zena sa cerkom, iz inostranstva. Ta cerka ima nekih 11 godina i u ulici okuplja gomilu dece, tacno ispred nase zgrade. Bude ih i po 20. Verovatno pretpostavljate koliko je to bucno. Stalno dranje, vristanje, trcanje itd. Ne mogu nista da radim-da ucim, da gledam tv, pricam telefonom, spavam... Moram svoje obaveze da prilagodjavam deci. Ne daj boze da otvorim prozor...I tako od 2 popodne (kad se vrate iz skole) dok ne padne mrak. Jednom prilikom auto zamalo da zgazi dete. I naravno, otac decaka se izdrao na vozaca zasto vozi kao manijak. Po mojoj slobodnoj proceni vozio je jedno 40-50 na sat. Zamisli molim te, covek vozi auto ulicom. Taj je za Lazu. Pre mesec dana mi se jedan od njih popeo na terasu jer mu je pala lopta. Kad me nije slog strefio.
Sve bi bilo u redu da ta deca nemaju gde drugde da se igraju, pa i da covek razume. Ali na 20 metara od zgrade postoji bar 5 parkova. Koliko shvatam glavni problem je sto ta moja komsinica ima strah da ce se njenom detetu nesto desiti ako je nema pred nosom. I sad smo svi prinudjeni da trpimo. Skrenuta joj je paznja na lep nacin, na ruzan, ma ne vredi. Rekla je da pustimo jadnu decu da se igraju. I izdrala se na nas.
Ne znamo sta da radimo... Neki su vec dosli na ideju da zovemo policiju... Ali sve se cini da bi odgovor bio "pa to su samo deca"... Zvati Centar za socijalni rad? Ne znamo...
Svaki savet je dobrodosao...
