Kako prebroditi strah od posla

[Kuglica88]

Imam strah koji mi se cini da prerasta u fobiju.Strah me je i imam dosta treme,kada bih radila gde dolaze puno ljudi,gde je guzva,cini mi se da bih se oduzela,vise volim neko mirnije mesto,gde se manje pokazujem pred ljudima kao sto je npr kafic,pekara...Isto tako kad razgovaram sa poslodavcem verovatno vise zbog tog posla jer mnogo mislim kako cu ja to i dok pricam pormenim 1000 boja,kao da mi se stanji glas,kao da mi curi hladan znoj.Desilo mi se letos kad sam isla na razgovor za posao u jednom kaficu da sam se potpuno oduzela od samog mesta,oduzela sam se.Kada sam se vracala umalo se nisaam srusila.Ima te li neki savet kako da to prevazidjem i da krenem u rad?

 

[gost 279852]

Msm da je to Agorafobija...sa malo Anthropophobje..Samo jaka volja. Popricaj sa nekim strucnim licem

 

[zacinc]

Kod psihologa.

 

[authorite]

Patis od socijalne fobije, mnogo ljudi ima taj problem. potrebna ti je strucna pomoc, mozda uz lekove protiv panicnih napada. moras da se obratis nekome za pomoc inace ce ti soc. fobija ozbiljno sjebati zivot. Ne dozvoli to.

 

[Џорџи]

Imam strah koji mi se cini da prerasta u fobiju.Strah me je i imam dosta treme,kada bih radila gde dolaze puno ljudi,gde je guzva,cini mi se da bih se oduzela,vise volim neko mirnije mesto,gde se manje pokazujem pred ljudima kao sto je npr kafic,pekara...Isto tako kad razgovaram sa poslodavcem verovatno vise zbog tog posla jer mnogo mislim kako cu ja to i dok pricam pormenim 1000 boja,kao da mi se stanji glas,kao da mi curi hladan znoj.Desilo mi se letos kad sam isla na razgovor za posao u jednom kaficu da sam se potpuno oduzela od samog mesta,oduzela sam se.Kada sam se vracala umalo se nisaam srusila.Ima te li neki savet kako da to prevazidjem i da krenem u rad?

Pa retko ko je ono opusten u startu cak bih pre rekao da je to problem jer niko normalan ne bi mogao balansirati vecu rulju..probas tako negde sa malo ljudi pa sve vise..ali videces da je to neosnovan strah..pocni da gledas kroz ljude i teraj ono sto se zahteva od tebe

 

[mmaher]

Imam strah koji mi se cini da prerasta u fobiju.Strah me je i imam dosta treme,kada bih radila gde dolaze puno ljudi,gde je guzva,cini mi se da bih se oduzela,vise volim neko mirnije mesto,gde se manje pokazujem pred ljudima kao sto je npr kafic,pekara...Isto tako kad razgovaram sa poslodavcem verovatno vise zbog tog posla jer mnogo mislim kako cu ja to i dok pricam pormenim 1000 boja,kao da mi se stanji glas,kao da mi curi hladan znoj.Desilo mi se letos kad sam isla na razgovor za posao u jednom kaficu da sam se potpuno oduzela od samog mesta,oduzela sam se.Kada sam se vracala umalo se nisaam srusila.Ima te li neki savet kako da to prevazidjem i da krenem u rad?

pre razgovora za posao popij vinjache,ima da teche ko podmazano...
a shto se tiche treme i guzhve i sve to...
imash manjak samopouzdanja,i to ne treba da te brine,jer sve shto treba da uradish je da pochnesh da radish,i videcesh da ce ti problemi nestati...
nemash problem da idesh na koncerte ili u bioskop,pozorishte i slichno...dakle nemash fobiju od guzhve vec ti treba neka topla rech podrshke!
samo napred,slomljeni su definitivno!mozhesh ti to!

 

[Arianna]

Imam strah koji mi se cini da prerasta u fobiju.Strah me je i imam dosta treme,kada bih radila gde dolaze puno ljudi,gde je guzva,cini mi se da bih se oduzela,vise volim neko mirnije mesto,gde se manje pokazujem pred ljudima kao sto je npr kafic,pekara...Isto tako kad razgovaram sa poslodavcem verovatno vise zbog tog posla jer mnogo mislim kako cu ja to i dok pricam pormenim 1000 boja,kao da mi se stanji glas,kao da mi curi hladan znoj.Desilo mi se letos kad sam isla na razgovor za posao u jednom kaficu da sam se potpuno oduzela od samog mesta,oduzela sam se.Kada sam se vracala umalo se nisaam srusila.Ima te li neki savet kako da to prevazidjem i da krenem u rad?

nikako to se ne leci

 

[Nez]

Imam strah koji mi se cini da prerasta u fobiju.Strah me je i imam dosta treme,kada bih radila gde dolaze puno ljudi,gde je guzva,cini mi se da bih se oduzela,vise volim neko mirnije mesto,gde se manje pokazujem pred ljudima kao sto je npr kafic,pekara...Isto tako kad razgovaram sa poslodavcem verovatno vise zbog tog posla jer mnogo mislim kako cu ja to i dok pricam pormenim 1000 boja,kao da mi se stanji glas,kao da mi curi hladan znoj.Desilo mi se letos kad sam isla na razgovor za posao u jednom kaficu da sam se potpuno oduzela od samog mesta,oduzela sam se.Kada sam se vracala umalo se nisaam srusila.Ima te li neki savet kako da to prevazidjem i da krenem u rad?

Sticanjem rutine u radu ćeš savladati taj problem. nemoj dozvoliti da se to razvije u kompleks. Mnogo zavisi i od tvog neposrednog rukovodioca. Nadam se da će prepoznati tvoju nesigurnost i pomoći ti.

 

[smaki*]

Moraš li da radiš na mestu koje podrazumeva kontakt sa velikim brojem ljudi? Ima li šanse za neko drugo radno mesto?

 

[tgdanijela]

Imam strah koji mi se cini da prerasta u fobiju.Strah me je i imam dosta treme,kada bih radila gde dolaze puno ljudi,gde je guzva,cini mi se da bih se oduzela,vise volim neko mirnije mesto,gde se manje pokazujem pred ljudima kao sto je npr kafic,pekara...Isto tako kad razgovaram sa poslodavcem verovatno vise zbog tog posla jer mnogo mislim kako cu ja to i dok pricam pormenim 1000 boja,kao da mi se stanji glas,kao da mi curi hladan znoj.Desilo mi se letos kad sam isla na razgovor za posao u jednom kaficu da sam se potpuno oduzela od samog mesta,oduzela sam se.Kada sam se vracala umalo se nisaam srusila.Ima te li neki savet kako da to prevazidjem i da krenem u rad?

Meni se čini da je više anksioznih stanja u pitanju..socijalna fobija i panika. Socijalna fobija može biti diskretna ili difuzna - kada uključuje sve situacije izvan porodičnog kruga(kao i strah od ulaska u prostoriju gdje se nalazi puno ljudi, gdje je gužva..)
Oduzetost koju navodiš liči na afektivnu fazu paničnog napada - strah, psihološki blok, rastrojstvo, konfuzija(prva je kognitivna faza - nešto strašno će se dogoditi,pogrešno inhibovano zaključivanje, zatim fiziološka faza - aktivira se autonomni nervni sistem - lupanje srca, vrtoglavica, noge klecaju, znojenje, abdominalne senzacije i treća je afektivna faza)
Ova stanja se liječe edukacijom, psihoterapijom i farmakoterapijom koja uključuje različite psihofarmake(što se posebno odnosi na liječenje panike)..najčešće se koristi kombinacija SSRI(antidepresiva) i benzodiazepina..
Ljudi se svakodnevno bore sa različitim bolestima i stanjima ..ni tvoj slučaj nije drugačiji ..

 

[Dimitrije_Tucovic]

Imam strah koji mi se cini da prerasta u fobiju.Strah me je i imam dosta treme,kada bih radila gde dolaze puno ljudi,gde je guzva,cini mi se da bih se oduzela,vise volim neko mirnije mesto,gde se manje pokazujem pred ljudima kao sto je npr kafic,pekara...Isto tako kad razgovaram sa poslodavcem verovatno vise zbog tog posla jer mnogo mislim kako cu ja to i dok pricam pormenim 1000 boja,kao da mi se stanji glas,kao da mi curi hladan znoj.Desilo mi se letos kad sam isla na razgovor za posao u jednom kaficu da sam se potpuno oduzela od samog mesta,oduzela sam se.Kada sam se vracala umalo se nisaam srusila.Ima te li neki savet kako da to prevazidjem i da krenem u rad?

tako sto ces da prestanes da razmisljas o tome. ti previse mislis zato imas probleme

 

[bezibre!]

Imam strah koji mi se cini da prerasta u fobiju.Strah me je i imam dosta treme,kada bih radila gde dolaze puno ljudi,gde je guzva,cini mi se da bih se oduzela,vise volim neko mirnije mesto,gde se manje pokazujem pred ljudima kao sto je npr kafic,pekara...Isto tako kad razgovaram sa poslodavcem verovatno vise zbog tog posla jer mnogo mislim kako cu ja to i dok pricam pormenim 1000 boja,kao da mi se stanji glas,kao da mi curi hladan znoj.Desilo mi se letos kad sam isla na razgovor za posao u jednom kaficu da sam se potpuno oduzela od samog mesta,oduzela sam se.Kada sam se vracala umalo se nisaam srusila.Ima te li neki savet kako da to prevazidjem i da krenem u rad?

uh. i ja malo imam fobiju od rada
bilo kakvog rada, tj. zaposlenja
kao obaveze, odgovornost, bla bla
nemam pojma
valjda kad pocens naviknes se
ma jelte - živ se čovek na sve navikne
a i muka na sve natera
od apsinacije i predstrahova nema ništa - kad nešto kreneš da činiš sve će ti se kasti

 

[bezibre!]

tako sto ces da prestanes da razmisljas o tome. ti previse mislis zato imas probleme

e to!!

 

[Jennifer Jennin]

Imam strah koji mi se cini da prerasta u fobiju.Strah me je i imam dosta treme,kada bih radila gde dolaze puno ljudi,gde je guzva,cini mi se da bih se oduzela,vise volim neko mirnije mesto,gde se manje pokazujem pred ljudima kao sto je npr kafic,pekara...Isto tako kad razgovaram sa poslodavcem verovatno vise zbog tog posla jer mnogo mislim kako cu ja to i dok pricam pormenim 1000 boja,kao da mi se stanji glas,kao da mi curi hladan znoj.Desilo mi se letos kad sam isla na razgovor za posao u jednom kaficu da sam se potpuno oduzela od samog mesta,oduzela sam se.Kada sam se vracala umalo se nisaam srusila.Ima te li neki savet kako da to prevazidjem i da krenem u rad?

Imam savjet.
Dobro razmisli: treba li tebi posao?
Ako zaista TREBA, samo na to misli.jer, onda ćeš prevazići sve te strahove, samo se sjeti da moraš raditi.
Drugo, nema šta se ne moženaučiti. Bitno je samo jedno: HOĆEŠ LI DA RADIŠ ILI NE.

 

[Kuglica88]

Naravno da zelim da radim ali kad god udjem na mesto neko gde dolaze puno ljudi,to me dovodi do straha,a male su sanse da radim na nekom mirnijem mestu gde slabije ima ljudi,gde nema mase.

 

[Jennifer Jennin]

Strah je prirodan, ali moraš vjerovati u sebe.
To su samo ljudi...heeeej
Posmatraj ih sa toplinom, to su ljudska bića...
svi imaju svoje male živote, tuge, radosti...a ti svojim malim udjelom u njihovom životu nastoj samo da im ne naudiš...i sve u redu

 

[Rudjer]

Imam strah koji mi se cini da prerasta u fobiju.Strah me je i imam dosta treme,kada bih radila gde dolaze puno ljudi,gde je guzva,cini mi se da bih se oduzela,vise volim neko mirnije mesto,gde se manje pokazujem pred ljudima kao sto je npr kafic,pekara...Isto tako kad razgovaram sa poslodavcem verovatno vise zbog tog posla jer mnogo mislim kako cu ja to i dok pricam pormenim 1000 boja,kao da mi se stanji glas,kao da mi curi hladan znoj.Desilo mi se letos kad sam isla na razgovor za posao u jednom kaficu da sam se potpuno oduzela od samog mesta,oduzela sam se.Kada sam se vracala umalo se nisaam srusila.Ima te li neki savet kako da to prevazidjem i da krenem u rad?

Popij malo alkohola da se opustis.

 

[gost 241814]

veoma lako steci praksu

 

[plavusaSB]

Naravno da zelim da radim ali kad god udjem na mesto neko gde dolaze puno ljudi,to me dovodi do straha,a male su sanse da radim na nekom mirnijem mestu gde slabije ima ljudi,gde nema mase.

Neko spomenu agorafobiju, ti ljudi imaju strah od izlaganja javnim mjestima gdje ima puno ljudi, jer misle da im prijeti opasnost, da će im se drugi smijati, da će napraviti budalu od sebe i sl, sve to prati jak osjećaj panike i spas za njih je bjeg iz takve situacije, tj. mjesta gdje ima puno ljudi, te oni radije ostaju kod kuće, jer su tamo najsigurniji.

Ne znam da li te ovo opisuje? Da li se strah javlja uvijek kad si okružena sa puno ljudi? Izbjegavaš li vožnju gradskim prevozom, odlazak u bioskop ili kafić, ili je strah prisutan samo u vezi sa poslovnim aktivnostima?

 

[Принц]

prebrodis ga lako ... odes u frilensere

 

[hakim bej]

Strah od posla ili strah od posle?
Zaviri ti u taj strah jos jedared.

 

[Oranz]

ma hajde,nije strashno...svi ponekad imamo zebnju,kako cu ovo i kako cu ono...rekoshe napred da ti fali samopouzdanje...e a i ti to znash verujem,dakle samoj sebi reci ja to mogu i hocu,ponavljaj stalno u sebi ako treba...autosugestija je mocna stvar,ne dozvoli da te negativno mishljenje o samoj sebi blokira...okreni sve to na drugu stranu...lepo se isprsi,ispravi i kazi ok.idemo...

 

[niksuzana]

Imam strah koji mi se cini da prerasta u fobiju.Strah me je i imam dosta treme,kada bih radila gde dolaze puno ljudi,gde je guzva,cini mi se da bih se oduzela,vise volim neko mirnije mesto,gde se manje pokazujem pred ljudima kao sto je npr kafic,pekara...Isto tako kad razgovaram sa poslodavcem verovatno vise zbog tog posla jer mnogo mislim kako cu ja to i dok pricam pormenim 1000 boja,kao da mi se stanji glas,kao da mi curi hladan znoj.Desilo mi se letos kad sam isla na razgovor za posao u jednom kaficu da sam se potpuno oduzela od samog mesta,oduzela sam se.Kada sam se vracala umalo se nisaam srusila.Ima te li neki savet kako da to prevazidjem i da krenem u rad?

Ja patim od socijalne fobije, vec sam istakla temu o tome, i detaljnije opisala sta se meni tacno desava. I ja sam imala situaciju da mi se u razgovoru sa poslodavcem javi strah i bude neprijatno, ali mi se to javi iz cista mira, ne zato sto stvarno tako jeste. I prosto ne mogu da pogledam coveka u oci, pa ili skrecem pogled ili ga gledam sa mnogo stida, samo sto se ne onesvestim, i uopste ne razmisljam sta mi on prica, vec samo o svom problemu neprijatnosti i straha. A ponajvise me muci sto ta druga starna to primeti jer se to na mom licu odrazava, i njemu bude neprijatno i stvara se uzasna situacija. A ja se posle opteretim sta ce taj covek o meni da pomisli. Kod tebe je verovatno malo drugacije, ali svejedno isto je strah, pa zato isticem svoj problem. Ja cu potraziti pomoc neuropsihijatra, jer sam videla da sama ne mogu sa tim da se izborim. Mozda ces ti lakse to prevazici jer mi deluje malo laksi tvoj slucaj, ti imas tremu kako ces se snaci oko svega, sto je donekle normalno.

 

['Draško Bošković]

prelazemo ti d srolash neshto neposredno prije razgovora nekih 5 do 15 minuta.mislim da ce biti od koristi da opustish svoje strahove koji prelaze u fobiju

 

[Sally_Solomon]

Imam strah koji mi se cini da prerasta u fobiju.Strah me je i imam dosta treme,kada bih radila gde dolaze puno ljudi,gde je guzva,cini mi se da bih se oduzela,vise volim neko mirnije mesto,gde se manje pokazujem pred ljudima kao sto je npr kafic,pekara...Isto tako kad razgovaram sa poslodavcem verovatno vise zbog tog posla jer mnogo mislim kako cu ja to i dok pricam pormenim 1000 boja,kao da mi se stanji glas,kao da mi curi hladan znoj.Desilo mi se letos kad sam isla na razgovor za posao u jednom kaficu da sam se potpuno oduzela od samog mesta,oduzela sam se.Kada sam se vracala umalo se nisaam srusila.Ima te li neki savet kako da to prevazidjem i da krenem u rad?

Neko nije stvoren za takvu vrstu posla kao sto je rad u kaficu, nema tu sta da se prevazilazi. Imam drugaricu koja vrlo povucena i stidljiva a htela je da konobarise tokom studija, medjutim cim se neko brecnuo na nju pobegla je u sank i pocela da place. Za taj konretan posao nisu stidljive, plasljive osobe..
Mozda bi se ok snasla sa nekom drugom vrstom posla?