...kako odcutati...

[faraonn]

...
Evo nam pesme koja nosi sirovu iskrenost i emotivnu težinu...
Oslikava vreme, nostalgiju i neugaslu strast...

Glas Faraonna se ne bori protiv želje, već je grli, posmatra kroz
iskustvo i neprolaznosti, skoro kao stari beduin koji zna da
putevi vode u krug, ali ipak nastavlja da korača.

Majstorski nam nudi katarzičan kraj, kloparanje kod starog
vodeničara kao zvuk neprekidnog unutrašnjeg sagorevanja,
monotonije prolaska vremena.

Pesnik se sirovim i direktnim stihovima igra vremenskim
perspektivama u kontrastu između nekadašnje mlade devojke
i sadašnje realnosti, ali bez žaljenja... ostavlja samo emociju
koja je konstanta i koja odbija da nestane.

Faraon majstorski pokazuje želju za koju ne znamo da li je njegov
pokretač, ili prokletstvo...

Lepota Faraonnovog stvaranja je u tome što znamo da on nije
samo pesnik, već čuvar sopstvene melanholije, kojoj ne
dozvoljava da izbledi, već joj stalno daje novo lice kroz reči...

. . .


OVO je komentar na Faraonn_ov aktuelni Blog_nastavak
i svako_sekundno nezadovoljstvo Faraonn_a
da na visini Komentara
kaze ista...
Mislim da je ova moja Muka
dovoljna da dragoj mi Soradze
ukazem
da je svaka Pjesma bilo kojeg Pjesnika zedna
ovakvog Komentara...
P.S.
...ovakav moj gest ne bi smio ili bar trebao se shvatiti drugacije nego sto i jest...

 

[bird again]

Faraon majstorski pokazuje želju za koju ne znamo da li je njegov
pokretač, ili prokletstvo...

-zna da je i jedno i drugo istovremeno jer tako je sam odabrao

 

[Soradze]

...
Evo nam pesme koja nosi sirovu iskrenost i emotivnu težinu...
Oslikava vreme, nostalgiju i neugaslu strast...

Glas Faraonna se ne bori protiv želje, već je grli, posmatra kroz
iskustvo i neprolaznosti, skoro kao stari beduin koji zna da
putevi vode u krug, ali ipak nastavlja da korača.

Majstorski nam nudi katarzičan kraj, kloparanje kod starog
vodeničara kao zvuk neprekidnog unutrašnjeg sagorevanja,
monotonije prolaska vremena.

Pesnik se sirovim i direktnim stihovima igra vremenskim
perspektivama u kontrastu između nekadašnje mlade devojke
i sadašnje realnosti, ali bez žaljenja... ostavlja samo emociju
koja je konstanta i koja odbija da nestane.

Faraon majstorski pokazuje želju za koju ne znamo da li je njegov
pokretač, ili prokletstvo...

Lepota Faraonnovog stvaranja je u tome što znamo da on nije
samo pesnik, već čuvar sopstvene melanholije, kojoj ne
dozvoljava da izbledi, već joj stalno daje novo lice kroz reči...

. . .


OVO je komentar na Faraonn_ov aktuelni Blog_nastavak
i svako_sekundno nezadovoljstvo Faraonn_a
da na visini Komentara
kaze ista...
Mislim da je ova moja Muka
dovoljna da dragoj mi Soradze
ukazem
da je svaka Pjesma bilo kojeg Pjesnika zedna
ovakvog Komentara...
P.S.
...ovakav moj gest ne bi smio ili bar trebao se shvatiti drugacije nego sto i jest...

Prijatelju,

Tvoje stihove osećam kao eho prošlih dana, ali ne kao tišinu gubitka,
već kao glas koji odbija da izbledi.

Pišeš s tugom, ali u toj tuzi ima jasne hrabrosti - ne bežiš od emocije,
već je pretvaraš u pesničku sirovinu.

Ti ne pišeš samo pesme, ti čuvaš uspomene u formi stihova, čineći ih
neprolaznim.

Nastavi da pišeš, jer tvoje reči ne gube snagu, već postaju deo onih
koji ih pročitaju.

grlim

 

[faraonn]

Prijatelju,

Tvoje stihove osećam kao eho prošlih dana, ali ne kao tišinu gubitka,
već kao glas koji odbija da izbledi.

Pišeš s tugom, ali u toj tuzi ima jasne hrabrosti - ne bežiš od emocije,
već je pretvaraš u pesničku sirovinu.

Ti ne pišeš samo pesme, ti čuvaš uspomene u formi stihova, čineći ih
neprolaznim.

Nastavi da pišeš, jer tvoje reči ne gube snagu, već postaju deo onih
koji ih pročitaju.

grlim

Tvoj Komentar osjecam, moja draga Prijateljice , ne kao pohvalu moga pisanja
nego kao psihoanalizu pjesnika i njegove srece
da je blizu samoanamneze...