Kako novac od prodaje droge u Srbiji završava na tržištu nekretnina

Cosmopolite

Zaslužan član
Poruka
105.749

Kako novac od prodaje droge u Srbiji završava na tržištu nekretnina​


Vesti Autor:Nikola Kojić21. dec 202208:5985 komentara



Gradnja, gradilište, izgradnja, stanovi, zgrada, novogradnja
Izvor: Shutterstock

Sektor nekretnina je prvi na meti onih koji peru novac, pa se ilegalna gotovina od prodaje narkotika ubacuje u legalne tokove tako što pripadnik kriminalne grupe angažuje drugog člana grupe, koji se na tržištu nekretnina pojavljuje kao investitor koji želi da uloži u izgradnju ili kupovinu stanova. Međutim, on to čini kao fizičko, a ne pravno lice, što mu znatno olakšava posao. Status fizičkog lica omogućava mu da uloži veliku sumu ilegalnog novca u sektor nekretnina bez poslovne dokumentacije i provere porekla novca, objašnjava u razgovoru za portal N1 Saša Đorđević, koordinator za Srbiju i Crnu Goru u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i doktorand Fakulteta za bezbednosne studije u Sloveniji.





Sagovornik portala N1 navodi da je uočen i novi oblik pranja novca kroz nelegalnu izgradnju i ozakonjenje objekata.

Povezane vesti:​


Počelo suđenje Šariću za pranje novca od kokaina


Vesti
07. nov 2022 1


Skup: Pranje novca, korupcija i organizovani kriminal i dalje izazovi za Srbiju


Vesti
13. apr 2022 4
„U sektoru nekretnina postoji najviše rizika za pranje novca u Srbiji i to kroz investiranje u izgradnju stambeno-poslovnih objekata, kao i u kupovinu stanova, poslovnog prostora i zemljišta za gotovinu. Međutim, to naravno ne znači da je sva gradnja u Srbiji pranje novca. Postoje investitori koji legalno trguju, a gotovinu koju su zaradili od prodaje stanova dalje ulažu u gradnju novih objekata. Nije ni mali broj ljudi koji nemaju poverenje u banke već štede kroz kupovinu nekretnine, što je u Srbiji uobičajeno, kao i ljudi koji su penziju zaradili u inostranstvu i žele da nastave život u Srbiji, pa kupe stan“, ističe Đorđević.
Prema njegovim rečima, pranje novca obično se procenjuje na dva do pet odsto bruto društvenog proizvoda, što na primeru Srbije, kako kaže, iznosi od jedne do dve i po milijarde evra godišnje.
djordjevic-252801.jpeg
N1
„Novac stečen kriminalom ulazi u legalne tokove i finansijskim transakcijama između više firmi od kojih barem jedna regularno posluje i nije sumnjiva. Na primer, postoji firma koja se bavi samo izdavanjem fiktivnih faktura iza kojih nema nikakvog prometa ili pružanje usluga. Takva firma izda fiktivnu fakturu i naplati nepostojeće usluge regularnim privrednim subjektima. Taj novac se dalje prenosi na druga povezana preduzeća, sa čijih računa se novac podiže i ulaže u nove regularne poslove, najčešće u kupovinu ili izgradnju nekretnina. Fiktivnim fakturama se zapravo prikriva pravo poreklo novca“, naglašava Đorđević.

Dolazak Rusa i Ukrajinaca pogoduje pranju novca​

Đorđević navodi da je očigledno da pandemija i rat u Ukrajini nisu uticali negativno na sektor građevine, a skok u cenama nekretnina objašnjava kombinacijom visoke tražnje, rasta cena građevinskog materijala i pranja novca.
„Jedna od posledica dolaska ljudi iz Ukrajine i Rusije je dramatičan skok cene nekretnina u Srbiji, što pogoduje pranju ilegalno stečenog novca preko fizičkih lica, investitora u nekretnine – omogućava pranje veće količine novca zbog skoka cene“, podvlači Đorđević.
Odgovarajući na pitanje koje mehanizme koriste organi Republike Srbije prilikom sprečavanja pranja novca, Đorđević kaže da se u Srbiji vrši nacionalna procena rizika u kome su identifikovani najranjiviji sektori za pranje novca.
„Obavlja se i preventivni nadzor finansijskih transakcija i identifikovanje sumnjivih, zbog čega je veoma važna saradnja banaka i državnih organa. Na kraju su istrage koje vode tužilaštvo i policija i oduzimanje imovine. Za otkrivanje pranja novca važno je da uz istragu za ilegalnu trgovinu droga, krijumčarenje ljudi, korupciju ili utaju poreza institucije paralelno vode i finansijsku istragu, odnosno da uđu u ilegalne tokove novca, što još uvek nije ustaljena praksa u Srbiji“, napominje Đorđević, dodajući da je za krivično delo pranja novca zaprećena kazna u rasponu od šest meseci do 12 godina zatvora i oduzimanje imovine.

https://rs.n1info.com/vesti/kako-novac-od-prodaje-droge-u-srbiji-zavrsava-na-trzistu-nekretnina/


Nije ovo bas neka novina i mnogima je poznato.
Za vreme ove vlasti bas se neki ugradili dobro u pranju novca.
Ima posla ko hoce da radi za kartel.
 
Тога је било, јесте и биће, на жалост. Тога има и другим државама, нисмо ми ни најгори ни најбољи, тога има и у ЕУ само се то тамо мало боље сакрије и није баш на удару јавности као код нас. Е то је код нас велики проблем. Када уђе велики новац држава нема начина (или не жели да има начина) да цео тај систем стави иза неке завесе и да проба да исконтролише, него сви у том ланцу постану мање-више корумпирани.
 
Тога је било, јесте и биће, на жалост. Тога има и другим државама, нисмо ми ни најгори ни најбољи, тога има и у ЕУ само се то тамо мало боље сакрије и није баш на удару јавности као код нас. Е то је код нас велики проблем. Када уђе велики новац држава нема начина (или не жели да има начина) да цео тај систем стави иза неке завесе и да проба да исконтролише, него сви у том ланцу постану мање-више корумпирани.
Država je kao i svaka druga država saučesnik u prodaji droge.
 
Тога је било, јесте и биће, на жалост. Тога има и другим државама, нисмо ми ни најгори ни најбољи, тога има и у ЕУ само се то тамо мало боље сакрије и није баш на удару јавности као код нас. Е то је код нас велики проблем. Када уђе велики новац држава нема начина (или не жели да има начина) да цео тај систем стави иза неке завесе и да проба да исконтролише, него сви у том ланцу постану мање-више корумпирани.
Jel ima u Rusiji
 
Jel ima u Rusiji
Свуда. У Русији има тога више него код нас. Бар сам ја такав утисак стекао када сам био горе.
Горе има, на жалост, доста корупције на средњем и нижем нивоу.
У ЕУ предњаче Италија, Грчка, Бугарска мада ни неке земље за које смо увек говорили да су синоним чистог пословања нису баш тако "чисте" само је разлика у томе да ли и у којој мери држава цео тај ток хоће да исконтролише.
 

Kako novac od prodaje droge u Srbiji završava na tržištu nekretnina​


Vesti Autor:Nikola Kojić21. dec 202208:5985 komentara



Gradnja, gradilište, izgradnja, stanovi, zgrada, novogradnja
Izvor: Shutterstock

Sektor nekretnina je prvi na meti onih koji peru novac, pa se ilegalna gotovina od prodaje narkotika ubacuje u legalne tokove tako što pripadnik kriminalne grupe angažuje drugog člana grupe, koji se na tržištu nekretnina pojavljuje kao investitor koji želi da uloži u izgradnju ili kupovinu stanova. Međutim, on to čini kao fizičko, a ne pravno lice, što mu znatno olakšava posao. Status fizičkog lica omogućava mu da uloži veliku sumu ilegalnog novca u sektor nekretnina bez poslovne dokumentacije i provere porekla novca, objašnjava u razgovoru za portal N1 Saša Đorđević, koordinator za Srbiju i Crnu Goru u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i doktorand Fakulteta za bezbednosne studije u Sloveniji.





Sagovornik portala N1 navodi da je uočen i novi oblik pranja novca kroz nelegalnu izgradnju i ozakonjenje objekata.

Povezane vesti:​


Počelo suđenje Šariću za pranje novca od kokaina


Vesti
07. nov 2022 1


Skup: Pranje novca, korupcija i organizovani kriminal i dalje izazovi za Srbiju


Vesti
13. apr 2022 4
„U sektoru nekretnina postoji najviše rizika za pranje novca u Srbiji i to kroz investiranje u izgradnju stambeno-poslovnih objekata, kao i u kupovinu stanova, poslovnog prostora i zemljišta za gotovinu. Međutim, to naravno ne znači da je sva gradnja u Srbiji pranje novca. Postoje investitori koji legalno trguju, a gotovinu koju su zaradili od prodaje stanova dalje ulažu u gradnju novih objekata. Nije ni mali broj ljudi koji nemaju poverenje u banke već štede kroz kupovinu nekretnine, što je u Srbiji uobičajeno, kao i ljudi koji su penziju zaradili u inostranstvu i žele da nastave život u Srbiji, pa kupe stan“, ističe Đorđević.
Prema njegovim rečima, pranje novca obično se procenjuje na dva do pet odsto bruto društvenog proizvoda, što na primeru Srbije, kako kaže, iznosi od jedne do dve i po milijarde evra godišnje.
djordjevic-252801.jpeg
N1
„Novac stečen kriminalom ulazi u legalne tokove i finansijskim transakcijama između više firmi od kojih barem jedna regularno posluje i nije sumnjiva. Na primer, postoji firma koja se bavi samo izdavanjem fiktivnih faktura iza kojih nema nikakvog prometa ili pružanje usluga. Takva firma izda fiktivnu fakturu i naplati nepostojeće usluge regularnim privrednim subjektima. Taj novac se dalje prenosi na druga povezana preduzeća, sa čijih računa se novac podiže i ulaže u nove regularne poslove, najčešće u kupovinu ili izgradnju nekretnina. Fiktivnim fakturama se zapravo prikriva pravo poreklo novca“, naglašava Đorđević.

Odgovarajući na pitanje koje mehanizme koriste organi Republike Srbije prilikom sprečavanja pranja novca, Đorđević kaže da se u Srbiji vrši nacionalna procena rizika u kome su identifikovani najranjiviji sektori za pranje novca.
„Obavlja se i preventivni nadzor finansijskih transakcija i identifikovanje sumnjivih, zbog čega je veoma važna saradnja banaka i državnih organa. Na kraju su istrage koje vode tužilaštvo i policija i oduzimanje imovine. Za otkrivanje pranja novca važno je da uz istragu za ilegalnu trgovinu droga, krijumčarenje ljudi, korupciju ili utaju poreza institucije paralelno vode i finansijsku istragu, odnosno da uđu u ilegalne tokove novca, što još uvek nije ustaljena praksa u Srbiji“, napominje Đorđević, dodajući da je za krivično delo pranja novca zaprećena kazna u rasponu od šest meseci do 12 godina zatvora i oduzimanje imovine.

https://rs.n1info.com/vesti/kako-novac-od-prodaje-droge-u-srbiji-zavrsava-na-trzistu-nekretnina/


Nije ovo bas neka novina i mnogima je poznato.
Za vreme ove vlasti bas se neki ugradili dobro u pranju novca.
Ima posla ko hoce da radi za kartel.
Neće ovaj dugo:sad2:
 

Back
Top