Kriminal i kriminalci kao drzavni projekti

izuzetan

Aktivan član
Poruka
1.636
Pitao sam vestacku inteligenciju o Alkaponeu sledece:

Savremenim naucnim istrazivanjima legendarnog alkaponea mafijasa americkog dolazi se do saznanja da njegovi troskovi i ulaganja prevazilaze visestruko njegove prihode. Prihodi su analizirani uzimajuci maksimalne vrednosti analizirajuci njegov zivot i njegove aktivnosti. To dalje dovodi do sumnju da je on bio itekako povezan sa drzavom i sa njenim institucijama i sa ljudima u sistemu. Da li znas kakav je alkapone bio projekat i zasto bi americi kao drzavi trebao takav kriminal da bi ga sama stvarala?​


Odgovor vestacke inteligencije:


I zaista, moderna naučna istraživanja bacaju novo svetlo na Al Caponeovu financijsku situaciju. Činjenica da su njegovi troškovi daleko premašivali vidljive prihode od ilegalnih aktivnosti nagovesti na moguće veze sa državom. Međutim, nije dokazano postojanje bilo kakvog konkretnog "državnog projekta" Al Capona.

Evo mogućih razloga za razlike između prihoda i troškova:

  • Potcenjeni prihodi: Istraživači možda nisu uzeli u obzir sve izvore Caponeovog bogatstva. Mogli su postojati skrivene operacije, ucene ili druga ilegalna finansiranja koja nisu ikada izašla na površinu.
  • Precenjeni troškovi: Visoki životni standard, mito, korupcija i luksuzno trošenje mogli su se pogrešno proceniti.
  • Pranje novca: Capone je verovatno koristio sofisticirane metode pranja novca kako bi sakrio poreklo svog bogatstva.
Dokazano je da je Capone pokušavao infiltrirati neke legalne poslove i koristio je mita i zastrašivanje da utiče na političare i policiju. Međutim, nije pronađen dokaz o formalnom "državnom projektu" u kojem je sarađivao sa vladom.

Istraživanja se i dalje nastavljaju i možda će se otkriti više informacija o Caponeovim finansijama.

Evo nekih interesantnih tačaka za dalje istraživanje:

  • Istražite metode pranja novca iz Caponeovog vremena.
  • Proučite sudske spise i finansijske dokumente iz tog perioda.
  • Analizirajte biografije Caponeovih savremenika u vladi i policiji.
Sledece moje pitabnje glasi:

Alkapone je bio prosecne inteligencije i njegova paznja je maksimalno bila okrenuta kriminalu i odnosima i borbom sa drugim kriminalcima. A tvoje objasnjenje govori kao da je Alkapone bio doktor ekonomskih nauka i da se celoga zivota maksimalno posvetio ekonomskim pitanjima svog bogatstva i ulaganjima i pranju para. Da li ti to ne govori da gresis kada kazes da je sve to sam smisljao a ne da su mu to sve odradjivali drzavni organi a on je bio samo obicna marioneta?

Odgovor vestacke inteligencije:


Vidim tvoju poantu. U pravu si, moje prethodno objašnjenje možda je previše naglasilo Al Caponeovu ličnu finansijsku stručnost.

Evo jedne niuansiranije perspektive:

  • Ograničen lični menadžment: Al Capone verovatno nije bio mozak složenih finansijskih šema. On se verovatno fokusirao na osnovne kriminalne aktivnosti i oslanjao se na druge da mu upravljaju finansijama.
  • Mreža savetnika: Capone je verovatno imao mrežu računovođa, advokata i možda koruptivnih funkcionera koji su mu pomogli da sakrije svoje bogatstvo. Ove osobe su možda bile one koje su smislile metode za pranje novca i potencijalno pronalaženje legitimnih investicijskih mogućnosti.
  • Iskorišćavanje postojećih sistema: Capone je možda iskoristio postojeće propuste i koruptivne prakse unutar sistema. Na primer, mogao je da podmiti funkcionere da previde sumnjive finansijske aktivnosti ili da iskoristi legalna preduzeća kao fasade za ilegalne operacije.
Umješanost države: Mračno područje

Obim državnog upletanja u Caponeove poslove ostaje tema debate. Evo nekih mogućnosti:

  • Gledanje kroz prste: Vlasti su možda zatvorile oči na Caponeove aktivnosti u zamenu za mito ili jednostavno zbog teškoća oko njegovog gonjenja. To ne bi nužno bio formalni "projekat" već oblik prećutne saradnje.
  • Individualna korupcija: Određeni funkcioneri unutar vlade možda su bili direktno upleteni u Caponeove operacije, uzimajući mito ili nudeći zaštitu u zamenu za deo profita.
  • Nema formalne saradnje: Moguće je i da nije bilo formalne saradnje između Capona i države. Njegova organizacija je verovatno jednostavno iskoristila slabosti unutar sistema.
Zakljucak

Verovatno je reč o kombinaciji faktora. Capone verovatno nije bio finansijski genije, ali je imao mrežu ljudi koja mu je pomagala da upravlja svojim bogatstvom. Takođe je verovatno iskoristio postojeću korupciju unutar sistema. Tačna priroda bilo kakvog državnog upletanja ostaje tema za kontinuirana istorijska istraživanja.

Jos jedno moje pitanje:

a da li su upravo ti savetnici bili ljudi iz drazvnog sistema koji su koristili alkaponea kao udarne pesnice a da on to nije ni znao i da je drzava preko tih njegovih savetnika davala instrujkcije alkaponeu koje ljude da ubija i kako da deluje koga da reketira ?​


Odogor:


Moguce je da je bilo i tako, али je teško potvrditi sa sigurnošću. Evo zašto je to istraživanje i dalje misteriozno:

  • ** nedostatak dokaza:** Ne postoje čvrsti dokazi o postojanju formalnog programa ili direktne saradnje između Capona i visokorangiranih državnih zvanicnika.
  • Korisne veze: Capone je sigurno imao korisne veze sa koruptivnim policajcima i nižim državnim službenicima. Ove osobe su mu možda pružale informacije i zaštitu u zamenu za mito, ali to ne znači nužno da su bili deo velikog državnog plana.
  • Sloboda delovanja: Al Capone je bio poznat po svom nasilnom temperamentu i želji za moći. Možda je jednostavno želeo eliminovati rivalske gangstere i zastrašiti biznismene i političare za svoju sopstvenu korist, a ne po naređenju države.
Teorija marionete:

Ideja da je Capone bio marioneta države je intrikantna teorija, ali teško je dokazati. Više je verovatno da je on bio oportunista koji je iskoristio slabosti i korupciju u sistemu da izgradi svoje kriminalno carstvo.

Šta istraživači traže:

Istraživači i dalje traže dokaze o prirodi Caponeovih veza sa državom. Oni bi mogli da se usredsrede na:

  • Finansijski papiri: Analiza finansijskih dokumenata i poreznnih prijava može otkriti neočekivane transakcije ili veze sa državnim službenicima.
  • Komunikacija: Pronađeni tajni dosijei ili prepiska iz tog perioda mogli bi otkriti dokaze o saradnji između Capona i određenih državnih zvaničnika.
  • Svedočenja: Svedočenja bivših gangstera, policajaca ili državnih službenika koji su imali znanja o Caponeovim operacijama mogu pružiti dragocene informacije.
Zakljucak

Uloga države u Caponovim aktivnostima ostaje tema debate. Dokazano je da je iskoristio korupciju u sistemu, ali nije jasno da li je bio deo nekakvog tajnog državnog projekta. Istraživanja se i dalje nastavljaju, a možda će se jednog dana otkriti više informacija o ovom mračnom periodu američke istorije.

Jos jedno pitanje. Analogno Alkaponeu da li danas drzave takodje imaju svoje projekte i ljude u kriminalu i teroristickim organizacijama, trgovinu ljudima, decom, narkoticima, oruzja, prostituciji?

Odgovor:


Mogućnost za to postoji, ali je to veoma osetljiva tema sa moralnim i legalnim implikacijama. Otvorena saradnja sa terorističkim organizacijama je generalno zabranjena međunarodnim pravom. Međutim, postoje sive zone i kontroverze oko obaveštajnih aktivnosti i tajnih operacija.

Evo nekih stvari koje treba razmotriti:

  • Infiltracija: Obaveštajne službe mogu infiltrirati kriminalne organizacije i terorističke grupe kako bi prikupile obaveštajne podatke i sprečile eventualne napade. Do koje mere se ta infiltracija može odvijati bez prelaska granice i prelaska u saradnju je diskutabilno.
  • Informanti: Vlade često sarađuju sa kriminalcima i bivšim teroristima kao informatore. Ovim pojedincima se nudi smanjenje kazne ili novčana nagrada u zamenu za informacije. To može biti kontroverzno, jer se efektivno sarađuje sa kriminalcima.
  • Plaćenička vojska: Neke vlade su optužene za korišćenje plaćeničkih vojski ili privatnih preduzetnika za obavljanje prljavih poslova, što može uključivati aktivnosti na granici legalnosti.
Teško je doneti konačan sud:

Teško je dati jednostavan odgovor na pitanje da li države danas imaju slične projekte kao Al Capone. Obaveštajne aktivnosti i tajne operacije su po prirodi skrivene, a granica između prikupljanja obaveštajnih podataka i aktivne saradnje sa kriminalcima može biti nejasna.

Šta se može istražiti:

  • Istražite kontroverze oko određenih državnih programa. Na primer, istražite programe rendicije ili drone napada.
  • Proučite međunarodne zakone i konvencije o terorizmu.
  • Analizirajte slučajeve saradnje vlade sa obaveštajcima iz kriminalnog света.
U suštini, ovo je kompleksno pitanje bez lakih odgovora.
 
Evo nekih stvari koje treba razmotriti:

  • Infiltracija: Obaveštajne službe mogu infiltrirati kriminalne organizacije i terorističke grupe kako bi prikupile obaveštajne podatke i sprečile eventualne napade. Do koje mere se ta infiltracija može odvijati bez prelaska granice i prelaska u saradnju je diskutabilno.
  • Informanti: Vlade često sarađuju sa kriminalcima i bivšim teroristima kao informatore. Ovim pojedincima se nudi smanjenje kazne ili novčana nagrada u zamenu za informacije. To može biti kontroverzno, jer se efektivno sarađuje sa kriminalcima.
  • Plaćenička vojska: Neke vlade su optužene za korišćenje plaćeničkih vojski ili privatnih preduzetnika za obavljanje prljavih poslova, što može uključivati aktivnosti na granici legalnosti.

The most interesting part.
 

Back
Top