Како Лајбниц оправдава Бога

[Агарта]

Наравно да Богу није потребно оправдање, али људима јесте, кад већ у нешто верују да објасне себи одакле зло (оно што виде као зло) у свету. Лајбницова теодикеја је нешто највише докле се логички може стићи, ако верујете да је Бог личност. Наравно, ово је моје мишљење, но и више од тога - став који сам спреман бранити.
Па погледајмо:
1. Бог допушта постојање греха (или зла) по својој природи (природи ствари) а не по својој вољи.
2. Зло постоји ради опште хармоније света, другачије није могуће.
3. Тако Бог "жели и не жели" присуство зла.
4. Све има свој (спољни) узрок, док Бог постоји по себи.
5. Осуђен је (пред Богом) једино онај ко је у својој мржњи себе осудио *
6. Иако су ствари предодређене нема смисла став "лењивца" пред судбином да не треба ништа радити.
7. Бога воли онај ко је задовољан својом прошлошћу и чини све да му будућност буде што боља.
8. Ако би ствари биле другачије, онда ни ми не бисмо постојали (такође сам дошао до тог закључка, но нешто другачије).
* Онај који је себе осудио то јесте урадио под дејством спољног узрока, а то је опет део хармоније ствари - тако произичази.
Ово све вам је дато у књизи Исповест филозофа, има ту практично математичких доказа, иако су дати у расправи филозофа и теолога. Можда нешто и препишем оданде...

Што се тиче хармоније, Лајбниц овде није описао, а задругде не знам, да ипак без таме (или ти "недостатка светлости") би био могућ хармоничан свет, а он би био статичан и монотон.
Овде је добро сетити се оних наклапања секташа како је зло само недостатак добра, као што је тама недостатак светслоти, хладноћа недостатак топлоте (кад им се помене недостатак секса обично ућуте )... чак су и "малог Ајнштајна" потезали, као профи-атеисти је објаснио неке ствари...
Е, то је у принципу тачно. И баш зато... Замислимо свет у коме нема недостатка. Ствари се онда не могу поправити (јер им ништа не фали), а на горе такође не могу, јер су у стабилној равнотежи. Такав свет само светлости, добра и топлоте (а топлотна енергија је ентропијска ) би био савршен и непокретан... Савршено непокретан. Савршено досадан...

п.с. Да се вратим Лајбницу, ја једино не бих разликовао Божију вољу од природе, али то не мења на ствари, кад смо код хармоније.

 

[gost 202584]

погрешан пдф.
о мучењу можданих ћелија на философији...
овде о духовности.

 

[Агарта]

Па да, некима је доста шта чика Мирољуб каже, што би напрезали мождане ћелије.
Иначе, Лајбнице је био син свештеника.

 

[gost 202584]

Па да, некима је доста шта чика Мирољуб каже, што би напрезали мождане ћелије.
Иначе, Лајбнице је био син свештеника.

а шта са брозчићима?

п.с. да сам написао брошчићима опет не би сфатио...
односи се на децу титину, ако мож да сфатиш.

 

[Агарта]

Исто што и с овима...
Узгред, ако се слажемо ко је од њих овде "главни" (на пдф-у), мора се признати да има бар смисла за хумор, за разлику од Мирољубових неојевреја. А ја ценим смисао за хумор
Нешто о теми?
Или ћемо се правити блесави, а после гуслати о "слободној вољи"

 

[TheBladeOfThe Light]

sve je bozija volja...

 

[gost 202584]

Исто што и с овима...
Узгред, ако се слажемо ко је од њих овде "главни" (на пдф-у), мора се признати да има бар смисла за хумор, за разлику од Мирољубових неојевреја. А ја ценим смисао за хумор
Нешто о теми?
Или ћемо се правити блесави, а после гуслати о "слободној вољи"

видиш, ко и о богу, немаш појма а хтео би...
помињеш да је некитамо син нечији, а кад те питам шта са децом некогтамо ти помињеш лајавце.
блесав мож се прави само ко није.

 

[WIBU]

Наравно да Богу није потребно оправдање, али људима јесте, кад већ у нешто верују да објасне себи одакле зло (оно што виде као зло) у свету. Лајбницова теодикеја је нешто највише докле се логички може стићи, ако верујете да је Бог личност. Наравно, ово је моје мишљење, но и више од тога - став који сам спреман бранити.
Па погледајмо:
1. Бог допушта постојање греха (или зла) по својој природи (природи ствари) а не по својој вољи.
2. Зло постоји ради опште хармоније света, другачије није могуће.
3. Тако Бог "жели и не жели" присуство зла.
4. Све има свој (спољни) узрок, док Бог постоји по себи.
5. Осуђен је (пред Богом) једино онај ко је у својој мржњи себе осудио *
6. Иако су ствари предодређене нема смисла став "лењивца" пред судбином да не треба ништа радити.
7. Бога воли онај ко је задовољан својом прошлошћу и чини све да му будућност буде што боља.
8. Ако би ствари биле другачије, онда ни ми не бисмо постојали (такође сам дошао до тог закључка, но нешто другачије).
* Онај који је себе осудио то јесте урадио под дејством спољног узрока, а то је опет део хармоније ствари - тако произичази.
Ово све вам је дато у књизи Исповест филозофа, има ту практично математичких доказа, иако су дати у расправи филозофа и теолога. Можда нешто и препишем оданде...

Што се тиче хармоније, Лајбниц овде није описао, а задругде не знам, да ипак без таме (или ти "недостатка светлости") би био могућ хармоничан свет, а он би био статичан и монотон.
Овде је добро сетити се оних наклапања секташа како је зло само недостатак добра, као што је тама недостатак светслоти, хладноћа недостатак топлоте (кад им се помене недостатак секса обично ућуте )... чак су и "малог Ајнштајна" потезали, као профи-атеисти је објаснио неке ствари...
Е, то је у принципу тачно. И баш зато... Замислимо свет у коме нема недостатка. Ствари се онда не могу поправити (јер им ништа не фали), а на горе такође не могу, јер су у стабилној равнотежи. Такав свет само светлости, добра и топлоте (а топлотна енергија је ентропијска ) би био савршен и непокретан... Савршено непокретан. Савршено досадан...

п.с. Да се вратим Лајбницу, ја једино не бих разликовао Божију вољу од природе, али то не мења на ствари, кад смо код хармоније.

Niti je zlo odsustvo dobra, niti je tama odsustvo svetlosti niti je hladnoća odsustvo toplote, ali ne muči više sive ćelije.

Ništa što mi možemo dokučiti ne krije se u Božjoj prirodi i Božijem planu.

Sve što mi može mo dokučiti susamo delići slagalice, čija većina delova je van našeg poimanja pa samim tim i celokupna slika.

To zagonetka uvijena u misteriju.

 

[MrFunny]

Ne zlo ne postoji radi harmonije sveta zlo postoji kao test!
kao iskusenje a greh je pad na tom testu!
kako ces ti proveriti da li je neko dobar ili los bez zla?
procitaj knjigu o Jovu bice ti jasno zasto postoji zlo!

ni Sotona u pocetku nije bio los,Bog je svima dao slobodnu volju!

 

[Аристократа]

Не бих овде о Лајбницу, него о злу.

Моје неко мишљење би било да је људима зло кад рецимо типа ураган погоди обалу Флориде и побије хиљаде људи. Или ајде бољи пример, везан за религију. Зло је када је Бог уништио Содому и Гомору. Овде нема добро. Уништавање није добро, тако? По овоме, онај који је изазвао зло, које послао ураган на Флориду и уништио Содому и Гомору је Бог. Самим ти, износимо закључак да је онај које је произвео зло и сам зао. Бог би био зао. А то крши религијска начела о апсолутно добром Богу. И овде је проблем. Испаде да је Бог зао. Да ли је?

Људима је невоља када су сиромашни. Сиромаштво је зло. Свако удаљавање од неког циља (богатство, слава...) је лоше, а приближавање је добро. Али то су нечије жеље, субјективно је. Некима је и богатство зло. Колико само богатих пате, муче се, нису срећни. Најновија истраживања кажу да су најсрећнији људи баштовани, а банкари најтужнији и депресивнији (да подсетим овде, Адам и Ева су у рајском врту имала улогу баштована, да чувају врт и да се брину о њему).

Сматрам да се не може баш прецизно дефинисати зло. По религији, оно што је супротно савршеном Богу је грех. Да ли је онда зао судија који осуди неког разбојника на 10 година затвора? У затвору је зло, човеку није пријатно. Испаде да је судија зао. Ако родитељ казни дете зато што није слушало, да ли је родитељ зао?

 

[Агарта]

Niti je zlo odsustvo dobra, niti je tama odsustvo svetlosti niti je hladnoća odsustvo toplote, ali ne muči više sive ćelije.

Ništa što mi možemo dokučiti ne krije se u Božjoj prirodi i Božijem planu.

Sve što mi može mo dokučiti susamo delići slagalice, čija većina delova je van našeg poimanja pa samim tim i celokupna slika.

To zagonetka uvijena u misteriju.

Из делића слагалице се може извући шта је логично, а шта не. Што би реко Скерлић - не морам бити кокошка да бих разликовао мућак и јаје. Или што рече наратор Цајтгајста - ја не знам шта је Бог, али знам шта Бог није - углавном не оно што тврде најгласнији богомољци.
И ко се мучи... само лагана вежба дијалектике.

 

[Агарта]

Не бих овде о Лајбницу, него о злу.

Моје неко мишљење би било да је људима зло кад рецимо типа ураган погоди обалу Флориде и побије хиљаде људи. Или ајде бољи пример, везан за религију. Зло је када је Бог уништио Содому и Гомору. Овде нема добро. Уништавање није добро, тако? По овоме, онај који је изазвао зло, које послао ураган на Флориду и уништио Содому и Гомору је Бог. Самим ти, износимо закључак да је онај које је произвео зло и сам зао. Бог би био зао. А то крши религијска начела о апсолутно добром Богу. И овде је проблем. Испаде да је Бог зао. Да ли је?

Људима је невоља када су сиромашни. Сиромаштво је зло. Свако удаљавање од неког циља (богатство, слава...) је лоше, а приближавање је добро. Али то су нечије жеље, субјективно је. Некима је и богатство зло. Колико само богатих пате, муче се, нису срећни. Најновија истраживања кажу да су најсрећнији људи баштовани, а банкари најтужнији и депресивнији (да подсетим овде, Адам и Ева су у рајском врту имала улогу баштована, да чувају врт и да се брину о њему).

Сматрам да се не може баш прецизно дефинисати зло. По религији, оно што је супротно савршеном Богу је грех. Да ли је онда зао судија који осуди неког разбојника на 10 година затвора? У затвору је зло, човеку није пријатно. Испаде да је судија зао. Ако родитељ казни дете зато што није слушало, да ли је родитељ зао?

Ајмо од краја, има практичног смисла. Сматрам, а нисам баш неко дијете цвијећа... да је права ствар преваспитање а не казна. Али, ако би се све тако решавало, у крајњој линији се враћамо статичном свету (јер што онда не васпитавати "у старту", што само за велика одступања кад и мала могу неком бити непријатна...) Дакле, питање да ли бисмо као идеал то желели, а у пракси наравно ништа од тога. Казна је неминовна.
Исто важи и за Бога као "васпитача"... мада ја не волим те антропоморфне метафоре. Факат је да су путеви недокучиви, а нечије зло може постати нечије добро на најчуднији могући начин. Рецимо, ја сам чуо теорију да је "Црна Смрт" утрла пут савременој Европи, пошто су се увећали земљишни поседи. Они који су касније дошли, јер се наталитет повећа после катаклизми, схватили су да су вишак у пољопривреди (претходно су средства за рад напредовала). Отишли су у градове или колоније...
Содома и Гомора су ваљда заслужили ту судбину... било содомиста, је ли... Али, умало да се и ја зезнем. Дошао сам до закључка да нико нема права (осим можда ако није оштећена страна) рећи да би било боље да се неко није ни родио. У том и само том погледу можемо рећи да неко није крив ни кад је учинио. Пред људским законима јесте крив, ту нема бланко опроштаја, а карму не треба ни схватати као скуп награда и казни...

 

[Агарта]

Ne zlo ne postoji radi harmonije sveta zlo postoji kao test!
kao iskusenje a greh je pad na tom testu!
kako ces ti proveriti da li je neko dobar ili los bez zla?
procitaj knjigu o Jovu bice ti jasno zasto postoji zlo!

ni Sotona u pocetku nije bio los,Bog je svima dao slobodnu volju!

Заиста мислиш да Бог као свезнајући и свемогући Творац не зна унапред какав је ко?!?
Пази, употребио сам садашње време као "догађај који се налази у будућности"... јербо за Бога нема времена (ни простора). Ако Бог експериментише, тестира је ли, Он то "ради" као Никола Тесла, "у глави". После само следи демонстрација.
Ерго, Бог је савршено добро знао како ће поступити Јов, Сатана, Адам, Ева, Наполеон, Александар, Хитлер, Тарми Рићми... Или да кажемо зна све време. ТО је по дефиницији Бога.

Чисто узгред:
1. Што ми се обраћаш заповедним начином?
2. Откуд знаш да нисам прочитао Књигу о Јову?

Нема "слободне воље" у односу на Бога.

 

[Fixa]

став који сам спреман бранити..

do momenta kada ti jedini argument bude bio čudesni su putevi gospodnji ili da izjaviš nešto potpuno psihopatski kao što to rade pojedini vernici na ovom forumu da ih sada ne pominjem (pikolina).

 

[Агарта]

do momenta kada ti jedini argument bude bio čudesni su putevi gospodnji ili da izjaviš nešto potpuno psihopatski kao što to rade pojedini vernici na ovom forumu da ih sada ne pominjem (pikolina).

Какви су ако не чудесни?!
Уосталом, тестирај ме... Ти ниси Бог, ерго не знаш како ћу реаговати на неки твој аргумент.
Само... пре тога ти треба да изнесеш аргумент, ако га имаш

 

[Аристократа]

Ајмо од краја, има практичног смисла. Сматрам, а нисам баш неко дијете цвијећа... да је права ствар преваспитање а не казна. Али, ако би се све тако решавало, у крајњој линији се враћамо статичном свету (јер што онда не васпитавати "у старту", што само за велика одступања кад и мала могу неком бити непријатна...) Дакле, питање да ли бисмо као идеал то желели, а у пракси наравно ништа од тога. Казна је неминовна.
Исто важи и за Бога као "васпитача"... мада ја не волим те антропоморфне метафоре. Факат је да су путеви недокучиви, а нечије зло може постати нечије добро на најчуднији могући начин. Рецимо, ја сам чуо теорију да је "Црна Смрт" утрла пут савременој Европи, пошто су се увећали земљишни поседи. Они који су касније дошли, јер се наталитет повећа после катаклизми, схватили су да су вишак у пољопривреди (претходно су средства за рад напредовала). Отишли су у градове или колоније...
Содома и Гомора су ваљда заслужили ту судбину... било содомиста, је ли... Али, умало да се и ја зезнем. Дошао сам до закључка да нико нема права (осим можда ако није оштећена страна) рећи да би било боље да се неко није ни родио. У том и само том погледу можемо рећи да неко није крив ни кад је учинио. Пред људским законима јесте крив, ту нема бланко опроштаја, а карму не треба ни схватати као скуп награда и казни...

Уххх, тешко да сам повезао нешто овде, некако као да си набацао речи. Разумем шта си рекао, ал ми све делује помешано
Мада и ја нисам баш ''пратио своју мисао'', речи никад не могу веродостојно изразити мисао.

Вратио бих се на Лајбница. По њему овај свет је најбоље створен свет који би могао бити. Ако ћемо да причамо о савршенству Бога и да ли је добар, морамо узети слободну вољу. Без слободне воље, Божија бића не би била савршена. То би онда била нека врста тираније, тоталитаризма. Бића би била попут робота, програмирана само да извршавају добро. Кад има слободу, човек може да бира. Само је битно да човек разумно и мудро бира. Зло би била нека врста ајд да кажем знања. Ако не окусиш зло нећеш знати да постоји. Ја мислим да је Бог хтео овако: Видиш, постоји лепота, добро, савршенство, али такође може да постоји и недостатак тога или у мањку. Ако желиш, можеш да видиш како то изгледа, али неће ти се свидети. Можда и хоће, твоје је да бираш. Зло стварно претствља недостатак добра, као што је тама недостатак светлости. Ако гледамо светлост, то је талас-честица, њен квант је фотон. Тама нема тога. Тама је одсуство фотона (сем ако се не пронађе честица таме, онда је то друга прича ја до сад нисам чуо за тако нешто). Зато је ово најбоље могући створен свет, јер има слободу воље.

И опет бих се вратио на то шта је то људима зло. Рекао сам да је некима зло када су сиромашни, а некима зна бити зло и кад су богати. Такође, зло је и када се удаљавамо од нашег циља (да будемо богати). То је све субјективно. Постоји и опште зло. Рецимо као ураган, болести. То би биле па можда казне од стране Бога, то је опет под знаком питања. То може бити узрочно-последична веза онога у почетку. Изабрао си да видиш зло, али неће ти се свидети. Кад додирнеш ватру, болеће те, имаћеш опекотине. Мада ја бих рецимо те опште катаклизме повезао са Божијом казном. Ако ћемо да гледамо Бога као личност као што си рекао у почетку, онда је тако, он кажњава. То није зато да би нас мучио и уживао у нашој патњи, него да се опаметимо. Казна је често средство помоћу којег Бог жели да покаже човеку да греши. Човек не зна да греши, али Он ће подсетити човека на то.
Као кад је Сократ смарао Атињане иронијом. То није баш казна, али многи мисле да је то начин исмевања, ругања. Он то није хтео, него само да подсети људе да имају душу, да не знају, да морају бити свесни свога незнања и да га разбију. То није истина, већ знак да смо близу истине, да смо на почетку и путу ка истини, као што Буда каже у твом потпису. Повежи то са казном. Многима је казна лоша, као иронија, сматрају Бога злим, неправедним, какав је то Бог ''који мучи и бије своју децу''. Бог би био на месту Сократа.

 

[Fixa]

Какви су ако не чудесни?!
Уосталом, тестирај ме... Ти ниси Бог, ерго не знаш како ћу реаговати на неки твој аргумент.
Само... пре тога ти треба да изнесеш аргумент, ако га имаш

pa jesu čudesni, ne kažem da nisu;
zato je tvoja reakcija bitna koliko i moji argumenti.

 

[Агарта]

Вратио бих се на Лајбница. По њему овај свет је најбоље створен свет који би могао бити.

Пази, то може да има два значења. Може да значи да се не можемо надати бољем

Ако ћемо да причамо о савршенству Бога и да ли је добар, морамо узети слободну вољу.

Лајбниц је није узео у обзир, осим као нешто што човеку изгледа да је тако... Не могу се сад сетити тачне формулације.

Без слободне воље, Божија бића не би била савршена.

Не разумем језик. Не знам како је то на хришћанском, у мом речнику је
савршен >= непогрешив
Ерго, ко је савршен не може да погреши, а онда сигурно нема слободну вољу, делује као програм без бага.
Такође, Божија бића... обично тако зову животиње, имају ли оне слободну вољу?
Са друге стране поприлично су савршене...

То би онда била нека врста тираније, тоталитаризма.

Опет стандардни хришћански аргумент.
Па Бог је тоталитет, какав би другачији био него тоталитаран.
Ако мислиш на диктатуру као облик тоталитаризма, то је у главама људи. Многима Сједињене Државе као нису тоталитарна земља, имају као изборе. Опет, зна се ко може победити... Некима зато јесу. Тако, има неких којима је Бог тиранин, а некима није.
Ако се Бог не схвата као личност, него као нешто много више од тога, ако си на некин начин пантеиста, тек онда Лајбницове речи длазе до изражаја. Јер онда ко мрзи Бога не мрзи библијску представу, или неког старца с брадом који би требало све да ти уреди у животу а то не ради - ако ти је Бог изнад личности и мрзиш Бога, онда мрзиш и Живот сам, прво свој

И не знам откуд толики утицај форумских попова... Намерно тако кажем, кад сам гледао "праве" попове по емисијама, православне свештенике, ретко кад сам чуо да причају о слободној вољи. У емисији Агапе Јеротић је више пута рекао "проблем слобоне воље", дакле то није ствар коју узима здраво-за-готово.

 

[Агарта]

Зло стварно претствља недостатак добра, као што је тама недостатак светлости. Ако гледамо светлост, то је талас-честица, њен квант је фотон. Тама нема тога.

Да нема тог недостатка, свет ти не би био досадан?!
Још једна формула - савршено је приближно једнако досадном.

 

[Аристократа]

Пази, то може да има два значења. Може да значи да се не можемо надати бољем

То је Лајбниц рекао. Хришћани верују у нову земљу и нову небо, нешто слично рају у почетку.

Не разумем језик. Не знам како је то на хришћанском, у мом речнику је
савршен >= непогрешив
Ерго, ко је савршен не може да погреши, а онда сигурно нема слободну вољу, делује као програм без бага.
Такође, Божија бића... обично тако зову животиње, имају ли оне слободну вољу?
Са друге стране поприлично су савршене...

Није то савршенство. Слободна воља није исто што и погрешивост. Слободном вољом ми можемо да будемо погрешиви, ако то изаберемо.
Не знам, мислим да животиње немају, мада би требале имати ако су већ Божија бића. Мада није исто животиња и човек. Човек је створен по лику Божијем.

Опет стандардни хришћански аргумент.
Па Бог је тоталитет, какав би другачији био него тоталитаран.
Ако мислиш на диктатуру као облик тоталитаризма, то је у главама људи. Многима Сједињене Државе као нису тоталитарна земља, имају као изборе. Опет, зна се ко може победити... Некима зато јесу. Тако, има неких којима је Бог тиранин, а некима није.
Ако се Бог не схвата као личност, него као нешто много више од тога, ако си на некин начин пантеиста, тек онда Лајбницове речи длазе до изражаја. Јер онда ко мрзи Бога не мрзи библијску представу, или неког старца с брадом који би требало све да ти уреди у животу а то не ради - ако ти је Бог изнад личности и мрзиш Бога, онда мрзиш и Живот сам, прво свој

Није. Такав Бог је Алах. Муслимани не верују у слободну вољу, и зло оправдају као ''случајна погрешка Алаха, погрешна процена''. Истина је да је Бог улази у све афере живота и света јер је он то створио. Као и тоталитарни режим требало би да има контролу над свим. То би се назвала Божија воља. Само је разлика између Бога и његовог да кажем режима и тоталитаризма што код тоталитарног режима немамо слободну вољу и слободу избора.

 

[Аристократа]

Да нема тог недостатка, свет ти не би био досадан?!
Још једна формула - савршено је приближно једнако досадном.

Нисам то рекао.

Пошто ниси упознао савршенство, не можеш рећи да је досадно. Када упознаш, онда можеш слободно да мудрујеш.

 

[Агарта]

Монотоне ствари за мене су досадне. Наравно, савршен може бити неки "други ЈА", или боље рећи надилажење "Ја", тако је то на Истоку, али онда немамо фамозну 'ришћанску личност. Замисли оде "личност" у рај, па то је човек са сексуалним потребама, без тога нема комплетне личности зар не. Ако верујеш у 40 девица, то је већ друга религија

То је Лајбниц рекао.

Па јел може једна тема о Лајбницовом виђењу?
Не питам те, само реторички тврдим

Хришћани верују у нову земљу и нову небо, нешто слично рају у почетку.

А секс тамо?

Није то савршенство. Слободна воља није исто што и погрешивост. Слободном вољом ми можемо да будемо погрешиви, ако то изаберемо.

Шта је за тебе савршенство?

Човек је створен по лику Божијем.

ха ха ха
Мрзи ме сад да тражим клип кад се Бојси смеје.

Није. Такав Бог је Алах.

Ако си монотеиста, Алах је сасвим логичан избор. Нема контрадикција, бар не толико...

Муслимани не верују у слободну вољу, и зло оправдају као ''случајна погрешка Алаха, погрешна процена''.

То већ не знам. Ако тако верују, то је погрешно, јер код Бога нема случајности.

Истина је да је Бог улази у све афере живота и света јер је он то створио. Као и тоталитарни режим требало би да има контролу над свим. То би се назвала Божија воља.

Ту треба тачка. Добро де, тачка зарез...
Увек се треба подсетити да се Бог не може посматрати из људске ограничене перспективе. Не да Бог контролише, ради ово или оно - Бог једноставно Јесте.

Само је разлика између Бога и његовог да кажем режима и тоталитаризма што код тоталитарног режима немамо слободну вољу и слободу избора.

Ја сматрам да ти папагајски понављаш.
Ако хоћеш да ме разувериш - имаш десет реченица да опишеш слободну вољу. Да ли си у стању?!

 

[Агарта]

Вратимо се мало Лајбницу.
Он је један од највећих математичара икада, не треба се чудити да тако размишља. Зато му многе реченице вуку на алгебарске и геометријске дефиниције. Кад каже да је зло део хармоније, као такво неопходно, и то "по природи ствари", то је зато што би која друга могућност штетила таквој хармонији. Као што је три пута три девет.
Лајбниц не помиње могућност "другачије математике", можда зато што се тад није знало за тако нешто - рецимо не-еуклидску геометрију. Но, и у том случају се може истаћи његов аргумент - да је другачије имали бисмо друге људе, са другачијим проблемима.
Рецимо, он каже да није било грешног Адама и Еве, него неког другог, не би било ни нас - њихових потомака. Но, данас добро знамо да је та прича метафора.
То се може и космолошки гледати. Пре, боље рећи "пре" Великог Праска била је идална тачка, апсолутно јединство, без времена и простора да квари. Да је Бог хтео такво савршенство, тако би и остало.
А нас не би било.

 

[Аристократа]

Монотоне ствари за мене су досадне. Наравно, савршен може бити неки "други ЈА", или боље рећи надилажење "Ја", тако је то на Истоку, али онда немамо фамозну 'ришћанску личност. Замисли оде "личност" у рај, па то је човек са сексуалним потребама, без тога нема комплетне личности зар не. Ако верујеш у 40 девица, то је већ друга религија

По теби без зла би било досадно? Вероватно обожаваш и забавно ти је када те ухвати грип и слиниш по цео дан

А секс тамо?

Зар је то битно? Секс је намењен са ширење врсте, зато је тако леп, пошто да је ружан, људи га и не би упражњавали, па не би нас ни било.
Осим тога, секс је да кажемо чулна ствар, имамо надражаје. Као и исхрана, пиће и слично. Све је то део пропадљиве природе човека у којима нема правог сазнања. Колико видим, теби је секс много битан. Мислим, јесте свакоме, да будемо искрени, али ти си нешто запео за њега много. Човек не треба да робује својим страстима.
Сети се шта је Буда рекао, све невоље овога света долазе од жудње, жеђи за чулним задовољствима.

Шта је за тебе савршенство?

Откуд знам. До сад такво нешто нисам упознао. Мислио сам да ми треба савршена жена, а онда сам укапирао да од тога нема ништа А то је зато што је човек несавршен, савршене ствари су тамо негде, код Бога, што би Платон рекао у свету идеја.

Ту треба тачка. Добро де, тачка зарез...
Увек се треба подсетити да се Бог не може посматрати из људске ограничене перспективе. Не да Бог контролише, ради ово или оно - Бог једноставно Јесте.

Има истине мало.

Ја сматрам да ти папагајски понављаш.
Ако хоћеш да ме разувериш - имаш десет реченица да опишеш слободну вољу. Да ли си у стању?!

А баш десет, ни мање ни више?

Шта има да ти опишем? Не знаш шта је слободна воља? Па ајд да кажем народним језиком, не знам праву дефиницију напамет, слободна воља би било неко стање у коме су мишљење, понашање, дела неког човека одређене својом вољом, без утицаја неког спољног фактора. И сад какав би то био човек који не би имао слободну вољу, већ би неко управљао њиме као што човек управља роботом на даљински управљач? Јел разумеш сад? Замисли да тобом неко управља, да немаш никаквог права на избор. Хоћеш да попијеш пиво, али не, не можеш, мораш да пијеш воду, то је добро за тебе, алкохол не ваља. Цео живот ти је сведен да пијеш воду и само воду и то да радиш роботски. Ја бих рекао да без слободне воље човек и није жив, више дође као нека машина.

 

[Агарта]

По теби без зла би било досадно?

Не само по мени, већ по Богу. Бог је могао да створи свет без зла, заправо могао је уопште да не ствара јер оно пре Великог Праска је било без мане. Ипак јесте стварао, и ипак није без зла.
Цитати, цитати... сад ме мрзи да тражим из Фукоовог клатна. А ти би могао из Исаије

Вероватно обожаваш и забавно ти је када те ухвати грип и слиниш по цео дан

Не, али знам због тога да ценим здравље.
И то није само ради расправе, него из живота.
Грип обично не убија. А оно што ме не убије чини ме јачим.

Секс је намењен са ширење врсте, зато је тако леп, пошто да је ружан, људи га и не би упражњавали, па не би нас ни било.

Управо тако, и не само секс. И оно што зовеш "личност" је алат за репродукцију, у борби за опстанак. И не само то - него и циљ. Човек тежи да пренесе своју личност, себе, преко гена и васпитања деце. Да ли у хришћанском рају има размножавања?! Ако нема, нема ни личности. А ако има, има и секса. И борбе око ресурса, наследства...

Шта је за тебе савршенство?
Откуд знам.

Не знаш шта је савршенство, а причаш о томе. Још укључујеш Бога у целу причу

Па ајд да кажем народним језиком, не знам праву дефиницију напамет, слободна воља би било неко стање у коме су мишљење, понашање, дела неког човека одређене својом вољом, без утицаја неког спољног фактора.

Браво, одлична дефиниција!
Лајбниц каже да све што човек пожели има свој узрок. Да ли је то јасно? А узрок може бити само спољни, пошто је једино Бог сам себи узрок.
Ти грешиш јер посматраш у времену, па још сада. Као, сад ти неко диригује. А заправо није одређено ни у прошлости, мада би се све могло распетљати до своје одређене тачке, већ "негде" ван времена & простора.

И сад какав би то био човек који не би имао слободну вољу, већ би неко управљао њиме као што човек управља роботом на даљински управљач? Јел разумеш сад?

Ма ја то разумем одавно. Ниси на управљачу, сам доносиш одлуке, али имају ли оне неки разлог, узрок?!? Имаш ли разум, осећања или барем иснтинкт? Потичу ли они од некуд?!?

Јеси гледао Матрикс? Тамо ти је најбоље објашњено превазилажење те глупе временске границе.
The Oracle: No, you've already made the choice. Now you have to understand it.