To mi je i namera, da nađemo pojašnjenje eksperimenta koji dokazuje stvarnost kvantne fizike. A stvarnost je da čestica, dok je u stanju ,,talasa verovatnoće", nema određena svojstva, to jest ne postoje informacije o čestici, na kojoj je poziciji, koji joj je smer spina itd. Tek kada detektujemo česticu, tada ona zadobija ta svojstva.
Ajnštajn nije hteo da čuje za to, iz petnih žila se trudio da opovrgne tu teoriju. Predložio je misleni eksperiment koji je mnoge doveo u nedoumicu. Naime, možemo iz jednog atoma izbaciti dve čestice, takoreći ,,leđa od leđa" u suprotne pravce, koje moraju imati povezana svojstva, u smislu da se te dve čestice ponašaju kao povezani par.
Na primer, kao par rukavica, čestice moraju imati jedna levi a druga desni spin. Ajnštajn je ukazao na to, tvrdeći da su čestice morale imati određena svojstva tokom udaljavanja, jer u suprotnom bi morala postojati neka sablasna veza među njima, da kada detektujemo svojstvo jedne čestice, tada to važi i za drugu česticu.
Kvantna fizika je dosledno tvrdila da je baš takva stvarnost, da postoji trenutna veza među česticama bez obzira na udaljenost. Konačno se to dokazalo eksperimentom koji je osmislio Džon Bel, a sproveo Alen Aspekt i drugi. Taj eksperiment je u suštini jednostavan, ali nije ga lako razumeti, a cilj ove teme je da to pojasnimo.
