Kako je univerzalno biračko pravo uticalo na društveni razvoj?

Međutim to jesu smisleni, progresivni istorijski procesi, i to uopšte nije nekakav marksistički pogled.
Ovde se postavlja ideja da je strah od revolucija glavni razlog demokratizacije, što naravno nije tačno. Recimo Rusija je u XIX vijeku imala bezbroj nekih revolucija, pa da li je nekakav strah doveo do demokratizacije. Naravno da nije. Počeli su da se demokratizuju kada su izgubili Krimski rat. Znači, jeste strah, ali ne od unutrašnjeg, već od spoljašnjeg neprijatelja. Pokazalo se da su demokratizovanija društva jača/superiornija od nedemokratizovanih. Ta superiornost npr je razlog zašto je jenkijevska rulja zbrisala južnjačku aristokratiju.
Jednostavno to je pitanje opstanka. Evropske države ratuju stotinama godina, i prilogođavaju se. Sa naučno tehnološkim razvojem dolazi do društvenih promjena. Sa uvođenjem vatrenog oružja, omasovljenjem proizvodenje, aristokrate prestaju da budu vitezovi. Kako dolazi do demokratije na bojnom polju, to se polako preslikava na odnose u društvu.

Da li su ovi procesi nezaustavljivi, to je druga stvar. Dovoljno je da se desi udar meteora, kao npr Čiksulub koji je prije 65 miliona godina zbrisao dinosauruse. Ili pogledaj npr 1177 bc Eric Cline, koji iznosi teoriju kako su prosparitetne mediteranske civilizacije bile zbrisane.
Čak štaviše, danas čovječansvo raspolaže sa višestrukim načinima samouništenja. Ne moraju to biti meteori vulkani i sl.
Страх од револуције и спољног непријатеља је утицао на то у извесној мери, али је далеко значајнији био развој капитализма.Класични либерални капитализам са минималном државом је запао у кризу још средином 19 века, долазило је до цикличних рецесија и депресија, падова берзи, чији ефекти су били разорни по капиталистичку привреду.Од самог почетка, капитализам има цикличне кризе и рецесије, али су те периодичне кризе у другој половини 19 века и почетком 20 века биле разорније него раније.

Да би то избегла, буржоазија је почела да користи државу као извор неопходне потрошње и потражње за робама и услугама, када дође до рецесије држава повећа потрошњу и уравнотежи поремећај на тржишту.

Да би држава могла да врши ту функцију, морала је да драстично повећа своју потрошњу, да финансира јавно здравство и школство, да интервенише у област радних односа и спречи драстична закидања права радника, јер је пад надница водио паду потражње на тржишту и изазивао кризу.Буржоазија је значајно увећала производне снаге, и сада је било нужно да се то прати и повећаном потрошњом државе, радника, и свих слојева друштва, јер би без тога дошло до кризе хиперпродукције.

Уз такву капиталистичку државу ишло је и опште бирачко право, укидање имовинског цензуса и извесна демократизација.Међутим, у капитализму је могућа само формална демократија, и то ће увек бити владавина капитала, без обзира у каквој форми се појављује капиталистичка држава.
 
Маринац као гласач и политички активно биће је нешто што утерује страх у кости многима.

Да, рецимо у СРЈ ти и ја не гласамо (ја сам последњи пут гласао Лудог Радулета 2016 а пре тога Бориса Тадића 2008 и повијесне 2012),

а Маринац је Политички Понтифекс Максимус.
 
Да, рецимо у СРЈ ти и ја не гласамо (ја сам последњи пут гласао Лудог Радулета 2016 а пре тога Бориса Тадића 2008 и повијесне 2012),

а Маринац је Политички Понтифекс Максимус.

Утешна је мисао да су ти разноразни мандрили Маринци некад имали још и већа права. Наиме, и фирме су се водиле одлукама некаквих њихових зборова радних људи, радничких контрола и сл. Замисли тек то.

Да си их тад питао "а да изгубите ви та права? кој' ће то вама мајмунима" дојавили би те одмах народној милицији.

Међутим, ствари су се... промениле. Нису их ни питали, авај, а и да су их питали, тад би се већ и сами сложили.

Дух момента се мења.
 

Back
Top