Kako izgleda Bog Otac?

Slap888

Primećen član
Poruka
926
KAKO IZGLEDA PERSONALNI BOG OTAC ?


Nemamo proročkih objava o detaljnijem izgledu Oca osim ukratko kod Ezekiela 1:26-28, Danijel 7:9, a o Sinu imamo također određenih kratkih opisa kod starozavjetnih proroka vidioca kao i kod apostola Ivana u Otkrivenju 1:13_16. No nećemo sad o tome, već o načelu izgleda.



Osim negledljivog Boga Duha Svetog kojeg nitko nikad nije vidio i neće nikad vidjeti, niti može pristupiti Njegovoj Slavi (1. Timoteju 6:16, Ivan 1:18), On, Duh Sveti ipak se emanirao u personalne i vidljive (gledljive) forme Oca i Sina. Biblija nas eksplicitno ne izvješćuje da imamo dvije forme bogo-postojnosti u vidu impersonalnog i personalnog aspekta Boga. Upravo zbog te nepreciznosti i nedorečenosti u bibliji, imamo prividne proturječnosti kad se na nekim mjestima kaže da Boga nikad i nitko nije i neće od ljudi vidjeti, na drugim mjestima stoji pisano da su Ga vidjeli određeni proroci i mučenici te da će Ga gledati i spašeni ljudi „licem u lice“ (Postanak 32:30, Ponovljeni zakon 34:10). Gledat ćemo nebeskog Krista.



Slava Božja (Duh Sveti) jeste sjaj sam po sebi te odsjaj od Oca i Sina, ali ona je i usjaj u Oca i Sina, Slava koju Otac i Sin „udišu“ ili primaju. To je relacija koju kršćanstvo ne poznaje. Duh Sveti je Sila, Svjetlo, Slava pa i Vlast. Otac i Sin daju Vlast odnosno Duha, ali i primaju Vlast ili Duha kako međusobno tako i sa stvorenjima. Mi primamo Duha Svetoga od Sina, ali ga i „rađamo“ i dajemo natrag Sinu. Tko živi u Zakonu, taj prima i „rađa“ Krista. Isus je rekao da je takva duša „njegova majka“ (Matej 12:50). U tome je bit te neobične Isusove izjave u metafori. Krist je naš gospodar i naš Gospodin. U Isusovoj prispodobi o talentima on je taj koji nam ostavlja novčić da ga umnožimo do Njegovog Slavnog Povratka. To činimo i danas kroz reinkarnacijsku gungulu u prošlosti. To je jedini novčić kojega smijemo i zapravo moramo umnožavati da steknemo svoje bogatstvo duše jer taj posuđeni novčić moramo mu i vratiti; „Dajem svoj život da ga opet uzmem“ (Ivan 10:17). Inače, u uobičajenom čuvanju tuđeg novca na ovom svijetu, najbolje ga je skrovito zakopati jer nemamo pravo tuđim novcem niti zarađivati niti ga gubiti.



Naučenjaci znaju da od materije, kad se rastavlja do kraja, ostaje samo energija i svjetlost. Početak materiji je dakle svjetlosni, zapravo duhovno-svjetlosni, od Duha Svetog. Materija je naniže transformirana duhovna energija, pad energija. Božje stvaranje nije dakle bilo iz „ništa“. Bog je stvarao iz sebe duha, iz svoje vječne duhovne energije umnožavanjem i transformacijom iste. Zašto je Isus umnožavao kruh preko postojećeg kruha ili transformirao vodu u vino? Nije stvarao iz „ništa“ jer to nije niti moguće. Isus je rekao da čini ono što i Otac. Poznata je latinska misao: “Iz nečeg nešto, iz ničeg ništa”. Duha Svetog ne vidimo, ali pomoću Njega kao Svjetlost možemo svojim produhovljenim očima vidjeti personalne božanske oblike Oca i Sina. Kao što se sunčeva svjetlost može vidjeti tek kao dugine boje proistekle iz prizme, tako i Duha Svetog možemo nazirati kroz Njegovu duhovnu auru. Aura je ujedno i odsjaj duhovnih oblika Oca, Sina, anđela.



Impersonalni Bog u predstvaralačkom činu emanirao se u dvije vidljive persone, Oca i Sina. Smatrajmo te nazive „Otac“ i „Sin“ simbolične za određene dvije Bog-forme, gdje je prva drugoj posredni uzrok. Kako izgledaju Otac i Sin nije nam moguće posebno znati jer su same riječi ograničene za opisivanje bilo čega zemaljskog što nismo vidjeli, a pogotovo nebeskih duhovnih oblik, pa na taj način niti ne treba dati zadovoljštinu ateistima i drugima koji se znaju rugati: „Kada bi sjekiri dali da nacrta Boga, ona bi ga nacrtala u obliku sjekire“. Pretpostavljam da je apostol Pavao razumio impersonalnog sveprožimajućeg Boga kada je rekao: „U Njemu živimo, pokrećemo se i jesmo“ (Djela apostolska 17:28). Isus je učio da je Bog u nama, da smo hram Božji, ali to ne znači da ne vrijedi i obrnuto da smo mi u Bogu, jer to upravo Pavao tvrdi. Duhovna stvarnost je višedimenzionalna. Naprednom ljudskom umu to nije problem shvatiti. Da bi Bog bio naš život i naš gospodar On nas prožima i iznutra i izvana, On je u nama, mi smo u Njemu. Po toj osnovi On je apsolutni kontrolor jer svoju tvoreninu prožima izvana i iznutra. Isus kao Bog je onaj u kojem „sve ima svoje postojanje“ (Kološanima 1:17). Svojstvo sveprožetosti je Božje ekskluzivno svojstvo i ono se ne može dati stvorenjima koja jesu i ostaju dimenzionalno ograničena, tj. isključivo personalna, dok je jedino Bog i personalan i impersonalan. To je nešto što kršćanstvo ne posjeduje kao savladano teološko znanje, i kad hoće dokazivati Isusovo Boštvo uopće ne posežu za tim argumentom. Jedino Bog nije ograničen formom samo zato jer ima i svoj impersonalni sveprožimajući aspekt kojim je sveprisutan, sveznajući, svemoćni … Ukoliko ste čuli za „filozofsko“ zamka pitanje: „Može li Bog stvoriti toliko velik i težak kamen da ga ne može podići“ biti će vam ovim znanjem jasno da je jedini odgovor - sve što Bog stvori već je i podignuto jer Bog sve stvara unutar sebe a ne izvan sebe. Ovo je dobar primjer kako je kvalitetno duhovno znanje moćno i iznad svakog ljudskog traljavog umovanja i dječjih zamki.
 
Bog ne moze da stvori drugog Boga, zato sto po definiciji, sve sto je stvoreno - nije Bog...

Tako je, Bog ne može pokraj sebe stvoriti drugog Boga.

Ali Bog se unutar sebe može emanirati. Ja za to u svojoj vrhunskoj teologiji dajem primjer sa slanim morem (Duh Sveti, iskonski Bog) unutar kojeg se kristaliziraju dva grumena soli (Otac i Sin). Unutarnja emanacija. Koja je razlika između slanog mora i ta dva grumena? Nikakva. I dalje su jedno. Samo što su kristali gušća tvar istog svojstva. Slana voda u njih ulazi i iz njih izlazi.

Stvorenja su ivična emanacija ili unutarnje dvorište hrama. Hram je Duh Sveti a unutar hramna su dvije prostorije. Imamo Nebesa i nebesa nad Nebesima. Imamo dva personalna boštva i dva prijestolja. Ja kao najpametniji teolog na svijetu otkrivam svima a niko meni zamku neznaje ne može nametnuti. Kad si u Svjetlu jednostavno vidiš.
 
Kako sad to?
Pa bog je, po definiciji, svemoguć.
Znači sve može pa čak i stvoriti drugog boga.
Zašto tako proizvoljno interpretiraš stvari?
Izgleda da nije svemoguć, ženu je morao od adamovog rebra da stvori a za univerzum treba samo da trepne XD
Zapanjujuće je koliko ljudi ovde poznaju boga i znaju sve o njemu, izmišljaju neke definicije...po meni je Goku > bog kad bi se pofajtali 1na1.
 
Kako sad to?
Pa bog je, po definiciji, svemoguć.
Znači sve može pa čak i stvoriti drugog boga.
Zašto tako proizvoljno interpretiraš stvari?
Зато што је Бог беспочетан. Не може да створи беспочетну ствар.

Izgleda da nije svemoguć, ženu je morao od adamovog rebra da stvori a za univerzum treba samo da trepne XD
Zapanjujuće je koliko ljudi ovde poznaju boga i znaju sve o njemu, izmišljaju neke definicije...po meni je Goku > bog kad bi se pofajtali 1na1.
Постоји нешто што се зове наратив и приближавање трансцендентних Божијих истина човеку.
Јел могао Христос да отвори очи слепом ? Јесте. Јел могао без ичега да му отвори очи ? Јесте. Али га је замолио да оде у бању и да се умије и да му се тако отворе очи.
У питању је дакле Божији избор. Могао је да створи Адама ни из чега, али га је створио другачије.
 
Зато што је Бог беспочетан. Не може да створи беспочетну ствар.


Постоји нешто што се зове наратив и приближавање трансцендентних Божијих истина човеку.
Јел могао Христос да отвори очи слепом ? Јесте. Јел могао без ичега да му отвори очи ? Јесте. Али га је замолио да оде у бању и да се умије и да му се тако отворе очи.
У питању је дакле Божији избор. Могао је да створи Адама ни из чега, али га је створио другачије.
Da ako ćemo da verujemo filmskoj industriji i naučnoj fantastici. Otvaranje očiju je metafora a reč hrist datira još od drevnih vremena i znači promena svesti, uzvišenje na viši nivo svesti, dakle otvoriti oči znači promeniti svest i spiritualno se uzdići.
 

Back
Top