Kako govorite?

[Lollol]

Pre mi je bilo neobicno da gledam ljude i lice i oci, mada sada sam se navikao, mada desi se ponekada da skrenem pogled. Trudim se da pricam razgovetno i razmuljivo, normalnom brzinom, ili ako se uzbudim nekada "ubacim u brzinu" pa onda ispadne nerazgovetno jer ljudi ne mogu da isprate moj tok misli.

 

[Џорџи]

Da li je moguće za naredni susret izbegavate tu osobu u širokom luku?



Da li stres ubrzava govor samo zato što niste uspeli da držite sebe pod kontrolom?



Da li bi mogao da pojasniš malo u par rečenica?

ako nekog poznajem i vidjamo se svaki dan mogu ga slusati dok gledam tv ili listam novine..po glasu se oseca emocija i da li se trebam ozbiljnije ukljuciti u diskusiju..mislim da i oni to isto rade ne moramo se gledati uopste...u svakom slucaju ne volim preterano manje poznate osobe procenjivati po gestikulaciji i govoru tela ,iako to vidim lako nekom treba vreme da se opusti i ne bih otezavao

 

[Mračak@]

Ja se trudim da upotrebljavam spori govor. Sa gledanjem u oci, Posto je to, jelte, najbolji nacin da te neko shvati, i da primi k znanju ono sto pricas.

Odstupim od toga samo kada sam sa prijatelima koji znaju kako razmisljam.

 

[krasuljak]

Kada ćutim - uopšte me ne razumeju, i pitaju se šta mi je, zašto ćutim.

Isto...Pitaju da li mi nije dobro.

 

[Gost 302004]

Sta znam kako govorim? Nisam ja sebe snimao na diktafon da znam.........

Mene nerviraju ljudi koji tako tiho pricaju da ih ne cujem i one nerazgovetne. I kad ja njima kazem pricaj glasnije oni meni u besu da operem usi.

I nerviraju me oni kad ih pozovem telefonom ili oni mene, pa pricaju kao da su na UMORU, tuc muc.......

Mene nerviraju sekretarice-pevačice koje govore pevajućim tonom Pretpostavljam da je to neki trend .

Dosta sam u komunikaciji sa ljudima i trudim se da budem jasna,dovoljno glasna i koncizna u poslu. A privatno sam skroz neformalna i mnogo življe prirode nego što deluje

 

[Nez]

Govorim čisto, dovoljno glasno. Razgovetno i razgovjetno zavisno od toga sa kim razgovaram. Sve iz bivše Juge razumijem i svi me razumeju jako dobro i bez poteškoća.))

 

[Gotika]

Ne znam...drugi bi trebalo da procene kako govorim....sa sestrom od tetke najbolje razgovaram, jer je idealan sagovornik, retko dobar......uglavnom više slušam nego što pričam...volim da slušam ljude i retko ko me smara...ima jedna bakica u zgradi, e ona me ponekada smori, i u principu niko više....ne podnosim ljude koji ne gledaju sagovornika dok mu se obraćaju...ja nisam u stanju da nekoga slušam, a da ga pritom ne gledam u oči....to mi je jako bitno...na poslu imam problem sa tim, jer ne bi trebalo mnogo da se priča, i gleda u oči...pojedini radnici su kao uvešteni da rade i da pričaju...nema veze sa mozgom, niti ih čujem niti razumem, a želim da ih saslušam i ispoštujem kada mi se već obraćaju....nikoga ne ignorišem, jer takvo ponašanje smatram uvredljivim...mada je puno takvih likova....u principu...pričati sa ljudima je divno...naravno i ja biram šta ću sa kim i kako razgovarati...ko ne želi da komunicira samnom, ja to poštujem i tim osobama se u principu ne obraćam...

 

[mi-ja]

Lako mi je da komuniciram sa svakim ko misli I misao ume da izrazi. Nebitno je da li mislimo isto, ili slično.
Ne volim mrmljanja “sebi u bradu”, razvlačenja, zevanja. I rečenice od tri reči, od kojih su dve poštapalice.

Pažljivo slušam. I gledam.
I govorim jasno, dovoljno glasno, dovoljno brzo, ali bez gutanja reči I osakaćivanja rečenica.
Kažu da imam prijatan glas, i“ozvučena” i bez mikrofona.
Kažu I da sam ubedljiva. Ako govorim pred više ljudi, umire se.
Verujem da to ima više veze sa sadržajem I načinom govora, nego sa bojom glasa,
koja inače varira u zavisnosti od situacije I sagovornika.
Ne vičem ni u jednoj varijanti, niti mogu da slušam one, koji viču.

Šupljiranje mi ne drži pažnju, a glupost me ostavi bez reči.
Onaj, čija praznina ili glupost su razlog ćutanja, to ne zna.

Drugi, neuporedivi, razlog da ostanem bez reči je sreća, neiskaziva sreća.
Onaj, ko doprinese takvom trenutku, to zna.

 

[Antigon@]

Da sam imala prilike da pohađam časove besedništva, bila bih redovan đak, ali slutim da bih iz tih govorničkih veština imala slabu ocenu. To je zato što je moj govor je emotivno obojen i u skladu sa raspoloženjem veoma promenljiv.

 

[gost 129086]

Mnogi od vas nemaju strpljenje da saslušaju osobu koja govori sporo, toliko o vašem karakteru i koliko ste veliki ljudi. Čisto me podseti ovo, američki astronaut Džon Glen je imao ženu koja je imala problem sa govorom - baš kao što ste naglasili - presporo govori a nije mucanje stvarno da vas izbaci iz takta. Neverovatno strpljiv da do kraja da čuje njen glas, misao, želju, reči i voleo nju....i on je u mnogim očima veliki čovek ne zato što je astronaut, zato što je živeo sa takvom osobom.

 

[Gost 302004]

Mnogi od vas nemaju strpljenje da saslušaju osobu koja govori sporo, toliko o vašem karakteru i koliko ste veliki ljudi. Čisto me podseti ovo, američki astronaut Džon Glen je imao ženu koja je imala problem sa govorom - baš kao što ste naglasili - presporo govori a nije mucanje stvarno da vas izbaci iz takta. Neverovatno strpljiv da do kraja da čuje njen glas, misao, želju, reči i voleo nju....i on je u mnogim očima veliki čovek ne zato što je astronaut, zato što je živeo sa takvom osobom.

Divno

Jedan od razloga zašto volim forum je upravo činjenica da niko ne može da ti upada u reč, da te prekida , ne sluša šta govoriš već samo čeka da udahneš vazduh da se ubaci sa svojom pričom koju btw najčešće priča samom sebi uopšte ne mareći za sagovornikovo interesovanje.

Ja se u takvim situacijama najčešće povučem , ćutim i slušam ili se samo pravim da slušam ..ubacim ponekada da,da ..u pravu si i tako to ide.I sama se čudim koliko toga mogu da apsorbujem.

 

[gost 129086]

Divno

Jedan od razloga zašto volim forum je upravo činjenica da niko ne može da ti upada u reč, da te prekida , ne sluša šta govoriš već samo čeka da udahneš vazduh da se ubaci sa svojom pričom koju btw najčešće priča samom sebi uopšte ne mareći za sagovornikovo interesovanje.

Ja se u takvim situacijama najčešće povučem , ćutim i slušam ili se samo pravim da slušam ..ubacim ponekada da,da ..u pravu si i tako to ide.I sama se čudim koliko toga mogu da apsorbujem.

To je zato što oboje treba da dođu na pola puta i sarađuju.

 

[radovantreci]

Mnogi od vas nemaju strpljenje da saslušaju osobu koja govori sporo, toliko o vašem karakteru i koliko ste veliki ljudi. Čisto me podseti ovo, američki astronaut Džon Glen je imao ženu koja je imala problem sa govorom - baš kao što ste naglasili - presporo govori a nije mucanje stvarno da vas izbaci iz takta. Neverovatno strpljiv da do kraja da čuje njen glas, misao, želju, reči i voleo nju....i on je u mnogim očima veliki čovek ne zato što je astronaut, zato što je živeo sa takvom osobom.

Ja nemam strpljena ako osoba govori sporo,tiho,nekako tromo. Imam prijatelje koji su sjajni govornici,govore sporo ali imaju i sta da kazu...ali ako neko davi,ne mogu da slusam to ako sporo prica...to mi dodje kao spora smrt. I oni sto brzo govore znaju da smaraju,naravno,ali oni toliko brzo sve to izgovore pa mi niej toliki napor da ih slusam.

 

[Fixa]

Mnogi od vas nemaju strpljenje da saslušaju osobu koja govori sporo, toliko o vašem karakteru i koliko ste veliki ljudi. Čisto me podseti ovo, američki astronaut Džon Glen je imao ženu koja je imala problem sa govorom - baš kao što ste naglasili - presporo govori a nije mucanje stvarno da vas izbaci iz takta. Neverovatno strpljiv da do kraja da čuje njen glas, misao, želju, reči i voleo nju....i on je u mnogim očima veliki čovek ne zato što je astronaut, zato što je živeo sa takvom osobom.

 

[Marijana.86]

Govorim dovoljno glasno i jasno i dovoljno brzo, pnekad i ubacim u bzinu jer volim u jednom dahu da izgovorim sve što mislim.
Trudim se da ne davim, već u najkraćim crtama, uprošćeno, da kažem to što mislim, a opet dovoljno jasno, često i malo slikovitije , tako da nema mnogo nedorečenosti i potpitanja... zbog toga sam nekad preopširna
Gledam sagovornika u oči, slušam i pratim kako ono što je izgovoreno, tako i gestikulaciju, mimiku, pokrete.

Inače volim da pričam, volim živ razgovor i diskusiju, umem i da saslušam, mada ne volim dosadne monologe bez pauze i tačke, tako da i takvu vrstu razgovora uvek pokušam da napravim u nešto malo zanimljivije i življe.
Ne volim previše bučne ljude koji mnogo gestikuliraju, gutaju reči, deru se, mlataraju i napadni su u govoru, to mi je previše naporno za uši i mozak, a isto tako ne volim ni one tihe koji mrmljaju sebi u bradu i kojima trebam sa usana da čitam šta su rekli. I one koji razvlače u govoru, presporo pričaju a nikad da kažu, tada dobijem želju da ih "navijem" jer sam nestrpljiva, a neretko i upadnem u reč da bih ubrzala tok razgovora.
Ne volim ni one koji mnogo pričaju samo da bi pričali, vrte isto u krug a ništa ne kažu, a ni one koji su škrti na rečima i kojima treba sa gomilom potpitanja izvlačiti iz usta to što hoće da kažu.
Toliko od mene

 

[AlexandarNS]

Ne volim ljude kolji mnogo pricaju a malo toga kazu.

Vecina danasnijh momaka kad pridje devojci krenu od nojeve barke do kulina bana itd.... Pa onda krenu avioni, kamioni itd...
Imam utisak da to devojke smori.

Ja opet imam suprotan pristup devojkama, suptilno/direktan, mislim da ih iznenadim u pozitivnom smislu a neke cak i uplasim. Valjda nisu navikli da im tako pridju, jer danasnji momak u kafani prvo merka 2 sata devojku, pa kad skupi hrabrost (popije gajbu piva) pridje tako oletvan sa nekom "pricom". Onda kukaju kako su iskulirani.


Ono u sustini mislim da sam u pravu, sta koji djavo ja imam da drzim monolog nekoj devojci 2 sata. I kao da je ona izasla u grad da slusa neciju disertaciju.

 

[gost 129086]

Ok je to što sebe merimo sa njima ravnima i oni sa nama takođe na tom nivou, ali ne treba zaboraviti da su ljudi različiti manje više i da oni što govore sporije ili slabije shvataju zaista ne mogu da dosegnu na vaš nivo zbog prirodne mehanizme te je potrebno ljudski da oni sa višeg nivoa malo spuštaju na niži nivo kako bi obostrana komunikacija uspela.

 

[Fixa]

e

otvori temu kako šetate,
sa kojim ljudima vam je lakše da šetate, sa onima koji brzo hodaju ili sa onima koji jako sporo hodaju? pa sačekaj jedno 15 postova, a onda nam opet kaži kako nemamo strpljenja i toliko o našem karakteru i koliko smo veliki ljudi; jer ti znaš jednog čoveka koji ima ženu bez nogu, ruku...

 

[Fixa]

 

[gost 129086]

 

[AlexandarNS]

e

otvori temu kako šetate,
sa kojim ljudima vam je lakše da šetate, sa onima koji brzo hodaju ili sa onima koji jako sporo hodaju? pa sačekaj jedno 15 postova, a onda nam opet kaži kako nemamo strpljenja i toliko o našem karakteru i koliko smo veliki ljudi; jer ti znaš jednog čoveka koji ima ženu bez nogu, ruku...

Bice da si ovde u pravu.

 

[gost 223714]

neumereno mnogo ili vrlo malo...zavisi od raspolozenja

 

[mekflaj]

ima jedna devojka, zove me ponekad, ćaskamo dugo telefonom.
ona radi na top shopu, nudi mi razne proizvode... kako lepo i brzo priča.....
jedva čekam da se opet čujemo....

 

[shojo maho]

Gledam sagovornika u oči i pričam brzo i glasno.
Teško mi je da pričam sa tihim ljudima koji pričaju sporo i mere svaku reč pre nego je izgovore.
Izgubim strpljenje možda jer sam suprotno od toga.
Verovatno i ja njih iritiram.

 

[*moonlight*]

Nekada govorim brže no obično, ali to je posledica toga što sam ranije, kao mala veoma brzo govorila. Često imam toliko toga što bih rekla, i dugo sam radila na tome da organizujem red kojim treba da pričam, kojim valja da pričam.
Više volim komunikaciju sa nesporim, hitrim govornicima, jer su mi sličniji, stoga ih lakše prati. Sporost me ometa, otuđuje.
Govorim jasno, nekad strožije, o temama koje su mi bliske nekad govorim sa vatrom u glasu, ostrašćeno, zaneto.
Govorim dečijim glasom, i to ometa nekad slušaoce od ozbiljnih tema koje izviru iz tog glasa.