Kako definišete prolaznost ?

[момоа]

I samo razuman homo sapiens ima mogućnost da mozgari o smislu života. Da mu oduzima i dodaje karakteristike, po sopstvenoj želji... i sopstvenom ludilu.

To je potpuno normalna stvar iz razloga koje sam gore pomenuo. Sto je covek blizi smrti to vise mozgari i razmislja o tome.

 

[celadon]

To je potpuno normalna stvar iz razloga koje sam gore pomenuo. Sto je covek blizi smrti to vise mozgari i razmislja o tome.

To je samo nagon - ka trajanju.
Svaki živi stvor je svestan prolaznosti. I boji se. Užasno se boji.

 

[момоа]

To je samo nagon - ka trajanju.
Svaki živi stvor je svestan prolaznosti. I boji se. Užasno se boji.

Zato ljudima koji su blizu smrti ne treba uskracivati veru i ubedjivati ih da ce umreti i nikada se vise nece roditi niti postojati u bilo kakvom obliku, makar to i bila istina. Ostavimo im makar tu nadu pobogu..

 

[oziman]

1. Kakvo odelo je imao ovaj tvoj "JA KOJI JESAM", pre nego sto je je rođen ovakav KAKAV JESTE?
2. Kakvo odelo će imati taj tvoj "JA KOJI JESAM", kada bude svukao sadašnje odelo?

Ako to ne znaš, onda nista ne znaš.

Проблем је што одговор на то питање, пре рођења, јесте трансцедентан, јер пре рођења није било простора и времена. Они настају са рођењем, са буђењем нечије представе. Изван тога, изван нечије представе, пре и после нема значења.

Шопенхауер је то објаснио овим речима:

Пре Канта, може се рећи да смо били у времену; сада је време у нама. У првом случају, време је стварно и као и све што лежи у времену, ми бивамо уништени у њему. У другом случају, време је идеално; лежи у нама. Тиме пре свега, питање будућности после смрти губи своје важење. Јер ако ја нисам, онда није ни време. Само је варљива заблуда она која показује време које након моје смрти наставља без мене. Све три поделе времена, прошлост, садашњост и будућност јесу мој продукт, припадају мени, а не ја неком од њих у односу на други.

Парерга и паралипомена 1

Дакле твоје питање је трансцендетно, изван могућности сазнања, али не и интуиције. Они који је имају, могу барем наслутити ту егзистенцију "пре и после" иако је не могу претворити у речи.

"Zivot je samo epizoda u moru beskrajnog ništavila", kako je govorio Sopenhauer. Za mene ova definicija je i dan danas najrelevantnija.

Овако нешто Шопенхауер није написао ни у једном свом делу.
Одакле си ово извукао?

 

[момоа]

Ili je mozda ipak Niče to rekao. Nisam siguran, izvini. Mada nije bi bitno, jako je lepa i istinita izjava.

 

[celadon]

Zato ljudima koji su blizu smrti ne treba uskracivati veru i ubedjivati ih da ce umreti i nikada se vise nece roditi niti postojati u bilo kakvom obliku, makar to i bila istina. Ostavimo im makar tu nadu pobogu..

Naravno.
Najhumaniji čin koji možeš učiniti, jeste onaj kada ostaviš čoveka da umre u veri kojoj se čitavog života klanjao.

Pa i dok je vitalan, pusti ga da veruje.
Ej, život prođe dok pucneš prstima.

 

[момоа]

Naravno.
Najhumaniji čin koji možeš učiniti, jeste onaj kada ostaviš čoveka da umre u veri kojoj se čitavog života klanjao.

Pa i dok je vitalan, pusti ga da veruje.
Ej, život prođe dok pucneš prstima.

To ti kazem, neki ljudi jednostavno moraju sebi da daju neki smisao u zivotu kroz neku religiju ili uverenje, inace ne bi mogli da podnesu svu njegovu tezinu.

 

[oziman]

Naravno.
Najhumaniji čin koji možeš učiniti, jeste onaj kada ostaviš čoveka da umre u veri kojoj se čitavog života klanjao.

Pa i dok je vitalan, pusti ga da veruje.
Ej, život prođe dok pucneš prstima.

Ко си ти да из некаквог "милосрђа" остављаш људе у њиховим по теби "заблудама".

Ти си као дефинитивно решио питање суштине света и живота, па ћеш сада са некакве висине, ето тако, из милосрђа пуштати јаднике да се заваравају.

Јер, оно што си ти из малог мозга избауљао о свету и животу, је коначна истина, јел тако?

 

[момоа]

Ко си ти да из некаквог "милосрђа" остављаш људе у њиховим по теби "заблудама".

Ти си као дефинитивно решио питање суштине света и живота, па ћеш сада са некакве висине, ето тако, из милосрђа пуштати јаднике да се заваравају.

Јер, оно што си ти из малог мозга избауљао о свету и животу, је коначна истина, јел тако?

Ozimane,ti si taj koji nastupa iz perspektive drzaca lekcija i onoga koji je otkrio sustinu sveta..

 

[celadon]

To ti kazem, neki ljudi jednostavno moraju sebi da daju neki smisao u zivotu kroz neku religiju ili uverenje, inace ne bi mogli da podnesu svu njegovu tezinu.

Opravdano.
Kada pomisliš da sve teži kraju, a ne želiš da poludiš, onda očekuješ da si u zabludi, da se rešenje nudi iza ćoška, a na tebi je da ga sačekaš i zgrabiš.

Duh koji će napusiti tvoje telo... pa se neće više sećati... pa će tražiti drugo telo...
Gluposti!

Moj najdraži forumaš nije više ovde.
Osećam to odsustvo. Osećam prolaznost. I nema te filozofije koja mi može umanjiti teskobu.

 

[Jennifer Jennin]

Celadon, mudro zboriš.

 

[JA KOJI JESAM]

1. Kakvo odelo je imao ovaj tvoj "JA KOJI JESAM", pre nego sto je je rođen ovakav KAKAV JESTE?
2. Kakvo odelo će imati taj tvoj "JA KOJI JESAM", kada bude svukao sadašnje odelo?

Ako to ne znaš, onda nista ne znaš.

Ne glupiraj se. Šta te briga kakvo ću odijelo obući? To čak ni mene ne interesuje iako znam da je neminovno.
Sretni me kad ga obučem i saznat' ćeš. Tad ćeš imati naočari s filterom druge boje od ove kojom sada bojiš
stvarnost, te kad me i sretneš ni tada ti neće biti jasno da sam to isti JA KOJI JESAM u drugom odijelu.
JA KOJI JESAM nije moj, ja sam njegov, njegov izraz, kao uostalom i ti. Kapiraš?

 

[момоа]

Ja koji jesam misli da smo svi mi poput kravljih vimena, ustvari naocigled odvojeni jedni od drugih, ali u korenu smo svi jedno, samo se kroz pojedicna vimena aktuelizujemo

 

[JA KOJI JESAM]

Ono o čemu ja govorim ja ne 'mislim', znam.
Ostaje ti da se probudiš da bi saznao istinu koju ja već znam.
Vidiš, ako misliš, a misliš, da ja ne znam kako je biti neprosvijetljen, varaš se. Ja veoma dobro
znam kako je biti neprosvijetljen (bio sam) ali ti još ne znaš kako je biti prosvijetljen.
Nikada nisam rekao da ti ne možeš doživjeti prosvjetljenje, naprotiv, uvijek potenciram da je
prosvjetljenje neminovnost ali da se ne mora desiti tokom ove 'Momčilo' tjelesne svjesnosti.
Čak se može desiti da ti trebaju i mnoge inkarnacije ali ćeš se sigurno probuditi iz sna, kad-tad.
Ne, Momčilo se neće probuditi, Momčilo je entitet, stvorenje, priča. Priča se ne može probuditi,
Ti-apsolut se možeš probuditi u sred priče.

 

[celadon]

Ne glupiraj se. Šta te briga kakvo ću odijelo obući? To čak ni mene ne interesuje iako znam da je neminovno.
Sretni me kad ga obučem i saznat' ćeš. Tad ćeš imati naočari s filterom druge boje od ove kojom sada bojiš
stvarnost, te kad me i sretneš ni tada ti neće biti jasno da sam to isti JA KOJI JESAM u drugom odijelu.
JA KOJI JESAM nije moj, ja sam njegov, njegov izraz, kao uostalom i ti. Kapiraš?

Ok.

 

[celadon]

Ja koji jesam misli da smo svi mi poput kravljih vimena, ustvari naocigled odvojeni jedni od drugih, ali u korenu smo svi jedno, samo se kroz pojedicna vimena aktuelizujemo

Leva donja prosvetljena.
Ostale čekaju inkarnaciju

 

[момоа]

Ono o čemu ja govorim ja ne 'mislim', znam.
Ostaje ti da se probudiš da bi saznao istinu koju ja već znam.
Vidiš, ako misliš, a misliš, da ja ne znam kako je biti neprosvijetljen, varaš se. Ja veoma dobro
znam kako je biti neprosvijetljen (bio sam) ali ti još ne znaš kako je biti prosvijetljen.
Nikada nisam rekao da ti ne možeš doživjeti prosvjetljenje, naprotiv, uvijek potenciram da je
prosvjetljenje neminovnost ali da se ne mora desiti tokom ove 'Momčilo' tjelesne svjesnosti.
Čak se može desiti da ti trebaju i mnoge inkarnacije ali ćeš se sigurno probuditi iz sna, kad-tad.
Ne, Momčilo se neće probuditi, Momčilo je entitet, stvorenje, priča. Priča se ne može probuditi,
Ti-apsolut se možeš probuditi u sred priče.

Au tebra, ti si mnogo uvrnutiji nego sto sam mislio

 

[момоа]

Leva donja prosvetljena.
Ostale čekaju inkarnaciju

Ne znam sta cemo kad se svi prosvetlimo, onda je valjda kraj igrice

 

[celadon]

Ne znam sta cemo kad se svi prosvetlimo, onda je valjda kraj igrice

Kraj, nego šta.
I, džaba nam bila sva mudrost ovog sveta ako nema zabave.

 

[JA KOJI JESAM]

Ne znam sta cemo kad se svi prosvetlimo, onda je valjda kraj igrice

Ništa ne shvatate. Ne čudi me. iz perspektive subjekta kraj je neminovan. Prosvijetliti se nećemo svi odjednom. To bi bilo protiv slobodne volje i u suprotnosti sa hijerahijom svjesnosti. Uistinu ljudi nikada nisu i nikada neće biti prosvijetljeni. Apsolut, biće u ljudima biva i bivat’ će. Hijerahija svjesnosti je njegova, u različitim pozicijama unutar projekcije iskustava. U sada postoji sve-što-jeste kao i sve njegove manifestacije, odjednom, simultano. Vrijeme je iluzija stvorena pozicioniranjem volje i pažnje unutar razuma, gdje voljom apsolut održava/aktivira dušu u njenu manifestaciju. Iako duše imaju svoj izvor u Svijesti apsoluta koja je uvijek u sada, njihove manifestacije, koje su takođe u istom sada, apsolut doživljava kroz razum što automatski postavlja doživljaj postajuće realnosti u vrijeme i prostor. Policentričnost Uma, izvor svih razuma, određuje vremensko-prostorne odnose. Volja apsoluta se cijepa i svaki centar postaje subjekat za sebe. U toj subjektivnoj pocijepanosti volje jeste hijerarhija svjesnosti. Iz svakog centra, u kojemu je apsolut pao u duboki sam “odvojenosti”, iluzorno naravno, apsolut saznaje ono što on nije odnoseći se iz tog centra (subjekta) sa drugim izabranim centrima iz policentričnog uma.

Zato se nikada neće desiti “vaše” predviđanje “kraja igrice”, jer se apsolut u svakom centru budi i pada u san ciklično (sada), dok policentričnost Uma postoji u vječnom trajanju (takođe sada). Zaborav mu služi da se svaki put iznova projektuje u svaki centar, da poslije cjelovitog ciklusa uzdizanja nivoa svjesnosti o sebi, zaboravi da je ikada postojao kao taj subjejat i da igricu počne iz početka, sa sasvim drugim planom a ipak poznatim Svijesti apsoluta u sada.

Zato je skoro pa besmisleno pričati vama koji ste apsolut poistovijećen sa subjektima, jer u poziciji u kojoj se apsolut projektuje, on (JA) nema uši da čuje niti ima oči da vidi ono što je istina na višim nivoima ili pak u Svijesti. Tu još zbrku pravi intelekt, jer sa dovoljno razvijenim intelektom da misli apsolut se poistovjećuje sa intelektom te “misli” da ne postoji logika izvan njegove logike, ne shvatajući da logika zavisi izričito od izvora informacija. Pošto informacije prima iz policentričnog uma a ne iz Svijesti, apsolut stvara logičke zaključke na osnovu iskustvenih znanja, koja mogu ali i ne moraju biti istinita. Odatle zablude i samouvjerenost subjekta da on logički vidi istinu za ono što jeste. Istina nema veze sa logikom. Istina je duhovni kvalitet i jedino se duhom može prosvijetliti i duhom u duh može unijeti. Prosvjetljenje apsoluta nije ništa drugo do transcendencija volje i pažnje apsoluta iz policentričnosti umne projekcije u sebe kao ono-što-jeste pri čemu se u njegovom duhu uzdiže i znanje, istina o postojanju; Svijest. Istina (apsolutna), takođe nije slučajan pojam za Svijest, jer povratkom iz policentričnosti uma u ono-što-jeste (u sebe) biće uvijek, bez iznimke, prema sebi uzdiže i isto znanje-o-sebi; Svijest, duh kojim sebi potvrđuje da ono Sve-jest.
...
Razlog da ipak pišem na vaše komentare jeste u našoj duši, u internom dogovoru sa samim sobom i u hijerarhiji svjesnosti koja zahtijeva davanje-razmjenu. Moje davanje ima svoju svrhu, kako za vas (apsolut) na čije komentare komentarišem tako i na druge. Za “vas” je to potvrda da sam “uvrnut”, što u potpunosti opravdava već predodređeni stav prema onome što iznosim (određen pozicijom svjesnosti u svjesnosnoj hijerarhiji), a za “neke druge” (za apsolut koji je svjesniji sebe u subjektima) to je inspiracija koja je dovoljna da mu potvrdi da je na istom putu buđenja i da to nije izolovani slučaj koji bi dakako mogao biti uobrazilja.

 

[memento mori]

da citiram svog ujaka, ima običaj da kaže:

jedi, pij, veseli se i na život poseri se

 

[celadon]

Ništa ne shvatate.

Kada ovakvom rečenicom započneš tekst, kako očekuješ da će neko shvatiti ono što u nastavku pišeš?
Ako je ponidaštavanje sagovornika odraz prosvetljenog bića, onda tek nemam nikakvu želju da se produhovim.
To umem i bez prosvetljenja, onako sirovo, kamiondžijski. I tek je neznatna razlika u načinu na koji bi sagovornik mogao da se ponidaštava... od strane sirovog, neprosvetljenog bića... Ili od strane prosvetljenog.

Uistinu ljudi nikada nisu i nikada neće biti prosvijetljeni.

Uistinu.
I ne znam otkud onda ti, u celoj ovoj priči.

 

[celadon]

...
Razlog da ipak pišem na vaše komentare jeste u našoj duši, u internom dogovoru sa samim sobom i u hijerarhiji svjesnosti koja zahtijeva davanje-razmjenu. Moje davanje ima svoju svrhu, kako za vas (apsolut) na čije komentare komentarišem tako i na druge. Za “vas” je to potvrda da sam “uvrnut”, što u potpunosti opravdava već predodređeni stav prema onome što iznosim (određen pozicijom svjesnosti u svjesnosnoj hijerarhiji), a za “neke druge” (za apsolut koji je svjesniji sebe u subjektima) to je inspiracija koja je dovoljna da mu potvrdi da je na istom putu buđenja i da to nije izolovani slučaj koji bi dakako mogao biti uobrazilja.

I hebeš ti to što si se prosvetlio, kad te stalno nešto vuče ovde dole, na naš prolazni nivo.

Hijerarhiju ne priznajem nikakvu, uskoro ću i ja proći, kao što ćeš i ti proći.

 

[JA KOJI JESAM]

Kada ovakvom rečenicom započneš tekst, kako očekuješ da će neko shvatiti ono što u nastavku pišeš?
Ako je ponidaštavanje sagovornika odraz prosvetljenog bića, onda tek nemam nikakvu želju da se produhovim.
To umem i bez prosvetljenja, onako sirovo, kamiondžijski. I tek je neznatna razlika u načinu na koji bi sagovornik mogao da se ponidaštava... od strane sirovog, neprosvetljenog bića... Ili od strane prosvetljenog.

A ti bi htio da vas lažem?
Dužnost mi je da iznosim istinu a ne laži.
To je moj 'interni ugovor sa Bogom'.

Uistinu.
I ne znam otkud onda ti, u celoj ovoj priči.

Kako otkud ja? Bez mene nema nikakvih priča. Ja ih izmišljam, ja ih
projektujem u stvarnost i ja ih doživljavam kao svoja stvorenja.
Ja sam apsolut svjestan sebe u čovjeku koji ti piše ove komentare.
Trenutno nisam svjestan sebe u 'čovjeku koji me je pitao otkud ja ovdje',
kao i u mnogim drugim ljudima i stvorenjima, ali probudit' ću se ja i u 'vama'
i u svemu... kad-tad.

 

[JA KOJI JESAM]

I hebeš ti to što si se prosvetlio, kad te stalno nešto vuče ovde dole, na naš prolazni nivo.

Nije to vaš-naš prolazni nivo, to je domen projekcije koja ima svoj početak i svoj kraj.
Svaki kraj opet, je jedan novi početak. Dakle, nije to 'vaš-naš' prolazni nivo već taj nivo
kao i svi drugi nivoi pripadaju meni-apsolutu. Ja sam isti u svima i u svemu. U nekim
stvorenjima spavam, u drugim sam budan. To uveliko utiče na formiranje stvarnosti i
kvalitet doživljaja iste.

Hijerarhiju ne priznajem nikakvu, uskoro ću i ja proći, kao što ćeš i ti proći.

Bez obzira da li je ti priznaješ ili ne ona postoji i ti kao 'čovjek' koji je ne priznaje
imaš svoje precizno mjesto u njoj. Ni pedalj gore ni pedalj dole. To mjesto u
hijerarhiji u stvari određuje šta i kako ćeš misliti i činiti u ovom trenu.
Hijerarhija nije nasilna tvorevina, već je to proizvod razvoja svjesnosti jedinki u
cjelovitoj projekciji univerzuma.

Čovjek će proći ali ja je(sam) neprolazno (neprolazan).