Kako definišete prolaznost ?

[memento mori]

Da li će nas biti ikad opet, da li će biti onih entiteta koje smo voleli ?

Zbog čega živimo ?

Zašto živimo ?

 

[radyu5]

Ne razmišljam o prolaznosti, samo o onome što je večno.

 

[memento mori]

smejurija je sve ovo

 

[celadon]

Da li će nas biti ikad opet, da li će biti onih entiteta koje smo voleli ?

Zbog čega živimo ?

Zašto živimo ?

Teško da će nas opet biti.
Osvrni se oko sebe, i pronađi nekoga ko je ovde nekada bio.

Tu i tamo, neki entitet će nas nadživeti, i potvrditi da nas više nema.
A to, što će duh negde da nam landara kroz etar, i da se otelotvoruje kroz biljku, bubu ili kamen... To veži mačku o rep.
Od toga vajde ne'š imati.

 

[georgejune]

pa retke bi trebalo da bude opet,ja i jedno 100 riba s duplerica koje izaberem,eto to moze

 

[oziman]

Da li će nas biti ikad opet, da li će biti onih entiteta koje smo voleli ?

Zbog čega živimo ?

Zašto živimo ?

Ако себе идентификујеш са својим телом, немаш много утехе пред пролазношћу. Једино ти остаје да се ушанчиш у неком инфатилном, наивном религијском веровању да ће ти драго матерјално тело бити некада васкрснуто из земље, и да ћеш ва вјеки уживати у њему, и у оваквој дивној земаљској егзистенцији, баш као и до сада. Тумраћеш вамо и тамо, а бог, господар твој милостиви, мазиће те и пазити.

Ето то је једина "метафизичка утеха" пред пролазношћу за оне који су толико, што би рекао Сиоран, "духовно ретардирани" да под ЈА могу замислити само слику свог тела и ништа друго.

Међутим, они који имају способност "урањања у чисто трајање", налазе као своје најунутрашњије биће егзистенцију која нити настаје, нити нестаје, која самим тим не познаје пролазност. А која је оно суштинско у свему. После нечије смрти нестаје објективан свет (представа) а остаје ТО.

Groza od smrti se većim delom zasniva na lažnom prividu da sada nestaje ja, a ostaje svet. Ali pre je suprotno istina: svet nestaje, dok, nasuprot tome, ostaje postojano najintimnija srž moga ja, nosilac i tvorac onog subjekta u čijoj je predstavi svet jedino i egzistirao. Sa mozgom propada i intelekt, a sa njime i objektivni svet, njegova predstava.

Шопенхауер

 

[момоа]

Da li će nas biti ikad opet, da li će biti onih entiteta koje smo voleli ?

Zbog čega živimo ?

Zašto živimo ?

Ne verujem da ce nas biti vise ikad u ovom obliku, mada mozda nesto od nas i ostane pa se inkarnira u nesto drugo, to ne znam. Tvoj nik bio je prisutan u svesti ljudi srednjeg veka koji su verovali u Boga i u svakom trenutku imali na umu svoju smrtnost, kako ne bi upali u greh i pogordili se. Ti je doduse verovatno koristis iz nekih drugih razloga.

 

[DISKHDD]

kad spavaš baš te briga za ta pitanja

jedini mi je problem kad me me pritera pa moram do klonje

i ne zaboravite, svakog kog su vratili da živi a bio je mrtav, je plakao

 

[Harmonica]

Ponekad mi je žao što ne postoji Bog koji bi se prikazao ovim propalitetima što tragaju za objektivnom svrhom života i otkrio im da je prava, objektivna svrha njihovog života zapravo neka mundana glupost; glupost koja bi povredila njihovu sujetu do te mere da bi njihov jedini odgovor bio da negiraju koncept boga i objektivne svrhe ljudskog postojanja u potpunosti, i umesto toga se okrenu konceptu subjektivne svrhe.

Ako ih ni to ne bi navelo da prestanu da zrače druge svojim besciljnošću, onda stvarno ne znam šta bi...

 

[celadon]

Ако себе идентификујеш са својим телом, немаш много утехе пред пролазношћу. Једино ти остаје да се ушанчиш у неком инфатилном, наивном религијском веровању да ће ти драго матерјално тело бити некада васкрснуто из земље, и да ћеш ва вјеки уживати у њему, и у оваквој дивној земаљској егзистенцији, баш као и до сада. Тумраћеш вамо и тамо, а бог, господар твој милостиви, мазиће те и пазити.

Ето то је једина "метафизичка утеха" пред пролазношћу за оне који су толико, што би рекао Сиоран, "духовно ретардирани" да под ЈА могу замислити само слику свог тела и ништа друго.

Међутим, они који имају способност "урањања у чисто трајање", налазе као своје најунутрашњије биће егзистенцију која нити настаје, нити нестаје, која самим тим не познаје пролазност. А која је оно суштинско у свему. После нечије смрти нестаје објективан свет (представа) а остаје ТО.

U tom tvom telu je i taj tvoj mozak koji postavlja ovakva pitanja.
Dok je tvog tela, biće i mozga, moguće u jednom trenutku i dementnog, ali tu je.
Posle tebe, nema tebe.

Zato je život dragocen. Živiš samo jedanput. Imaš samo jednu jedinu priliku da sada saznaš ponešto od onoga što te interesuje.
Šta si ti zamislio? Da ćeš se rađati bezbroj puta dok se ne prosvetliš?
Po toj logici, sve ovo što vidiš oko sebe, pa i samog sebe, nema pojma o sebi. Inače ne bi bilo ovde.

Imaš i bezbroj prilika, u tom jednom jedinom, ovakvom postojanju, da učiniš nešto za buduće generacije.
Leto je. Izađi! Osmotri život!
Zalij žednu biljku, nahrani gladnog psa, pomozi nekome...

 

[момоа]

Ili se jednostavno ubi, ppsto je zivot samo jedan svejedno je sta ces sa njim da ucinis, jer niti bilo kakve kazne niti nagrade nema.

 

[DISKHDD]

Ili se jednostavno ubi, ppsto je zivot samo jedan svejedno je sta ces sa njim da ucinis, jer niti bilo kakve kazne niti nagrade nema.

to nije po ustavu ,ne ide se u raj a i padre te ne želi

 

[celadon]

Ili se jednostavno ubi, ppsto je zivot samo jedan svejedno je sta ces sa njim da ucinis, jer niti bilo kakve kazne niti nagrade nema.

Što bi se ubio?
Iskoristi pametno. Neka ti bude lepo, dok si živ.

 

[oziman]

U tom tvom telu je i taj tvoj mozak koji postavlja ovakva pitanja.
Dok je tvog tela, biće i mozga, moguće u jednom trenutku i dementnog, ali tu je.
Posle tebe, nema tebe.

Говори за самог себе, а не за мене. Ако си се ти идентификовао са својим телом па њега зовеш ЈА, немој то пројектовати на друге. Јер има и оних који под својим ЈА налазе оно што оно јесте, животну силу која је у основи појавног света или представе, која је креирала тело као своје оруђе.. очњаке и канџе за одбрану, желудац за варење хране, руке и ноге за кретење, МОЗАК за опажајне слике у свести које ћеш ти звати "реалност". Све је то креирала животна сила као своје оруђе.

Епа видиш.. ја под ЈА налазим непосредном интуицијом урпаво ту животну силу а не њена оруђа, а ти настави да се идентифкујеш са сликама у својој свести и њих зови ЈА.

Zato je život dragocen. Živiš samo jedanput. Imaš samo jednu jedinu priliku da sada saznaš ponešto od onoga što te interesuje.
Šta si ti zamislio? Da ćeš se rađati bezbroj puta dok se ne prosvetliš?
Po toj logici, sve ovo što vidiš oko sebe, pa i samog sebe, nema pojma o sebi. Inače ne bi bilo ovde.

Imaš i bezbroj prilika, u tom jednom jedinom, ovakvom postojanju, da učiniš nešto za buduće generacije.
Leto je. Izađi! Osmotri život!
Zalij žednu biljku, nahrani gladnog psa, pomozi nekome...

Пљујем ја на тај драгоцен живот. И да.. Ево летим да храним џукеле по улици.

 

[момоа]

Što bi se ubio?
Iskoristi pametno. Neka ti bude lepo, dok si živ.

A sta ako se neko rodi kao mediokritet i ne moze da iskosti pametno i ne moze da mu bude bas tako lepo? Ili je neko bolestan i ne moze da se izleci? Sta njemu drugo ostaje osim da u nekom drugom zivotu vidi neku drugi sansu? Lako je super uspenim ljudima da kenjaju kako je zivot jedan i trwba ga iskoristiti kad oni imaju sta da iskoriste jer su lepi, uspesni, pametni. Kud ces bolje.

 

[celadon]

A sta ako se neko rodi kao mediokritet i ne moze da iskosti pametno i ne moze da mu bude bas tako lepo? Ili je neko bolestan i ne moze da se izleci? Sta njemu drugo ostaje osim da u nekom drugom zivotu vidi neku drugi sansu? Lako je super uspenim ljudima da kenjaju kako je zivot jedan i trwba ga iskoristiti kad oni imaju sta da iskoriste jer su lepi, uspesni, pametni. Kud ces bolje.

Misliš da čovek sa ograničenim intelektom može da teži ka nekom drugom životu?
Ili misliš da je bolestan čovek zaista ubeđen da ima drugu šansu? Rodiće se opet, biće zdrav, i poživeti koju godinu duže?

Super uspešni ljudi... šta je to?

 

[celadon]

Говори за самог себе, а не за мене. Ако си се ти идентификовао са својим телом па њега зовеш ЈА, немој то пројектовати на друге. Јер има и оних који под својим ЈА налазе оно што оно јесте, животну силу која је у основи појавног света или представе, која је креирала тело као своје оруђе.. очњаке и канџе за одбрану, желудац за варење хране, руке и ноге за кретење, МОЗАК за опажајне слике у свести које ћеш ти звати "реалност". Све је то креирала животна сила као своје оруђе.

Епа видиш.. ја под ЈА налазим непосредном интуицијом урпаво ту животну силу а не њена оруђа, а ти настави да се идентифкујеш са сликама у својој свести и њих зови ЈА.



Пљујем ја на тај драгоцен живот. И да.. Ево летим да храним џукеле по улици.

Pod "JA" vidim ono što će sada uhvatiti svoju draganu pod ruku, i otići u "Topčiderac", na ručak.

 

[момоа]

Potreba za duhovnoscu se i javlja u nekim kriznim trenucima, kada ne vidis izlaz, sto je najcwsce u situacijama kada je covek bolestan ili jednostavno ima kompleks inferironosti zbog toga sto je mediokritet. Tako je i nastao Bog i ne treba ga ubijati bas iz tog razloga, da bi ljudi koji nista u zivotu ne mogu da urade niti da promene situaciju makar imali sansu da se teše metafizikom.

Super uspesni ljudi su kao sto sam rekao talentovani, pametni, harizmaticni, odlucni, sve im lako ide i onda oni misli da i svi drugi mogu tako, a naravno da nw mogu, jer nemaju nista od onoga sto uspesni ljudi imaju. Zapravo samo mali broj ljudi je takav.

 

[Ninocka12]

Zivimo u sadasnjosti.

 

[Metronomy]

Svaka sadasnjost je vec proslost, tako da uvek zivimo u proslosti, a prolaznost registrujemo promenama koje su posledica sadasnjosti.

 

[JA KOJI JESAM]

Svaka sadasnjost je vec proslost, tako da uvek zivimo u proslosti, a prolaznost registrujemo promenama koje su posledica sadasnjosti.

To je tako samo onda kada analiziraš sadašnjost.
Tada je to što analiziraš već u prošlosti ali ti i tada,
dok analiziraš, jesi onaj koji je postojeći u sada
iako toga nisi svjestan.
Jedino sada istinski postoji.
Prestani analizirati sadašnjost i predaj se trenutku.
U tom trenutku, u sada, je sve što ti treba da budeš.

Prolaznost registrujemo posmatranjem prošlosti i
anticipacijom budućnosti.

 

[gost 391595]

Jedino sada istinski postoji.

Mislim je svako spiritualno blebetalo iscedilo ovu floskulu do iznemoglosti.

Koga briga što "samo sadašnjost postoji"? I pre sekund je postojala "samo sadašnjost", i pre će je, i pre nje, i pre nje, i pre nje, i posle nje će postojati. Sve zajedno čini moj život. Kad slušaš pesmu, sigurno ne govoriš: samo milioniti deo melodije koji čujem ovog sekunda postoji. Nego slušaš celu pesmu, sa celom njenom prošlošću.

 

[Metronomy]

To je tako samo onda kada analiziraš sadašnjost.
Tada je to što analiziraš već u prošlosti ali ti i tada,
dok analiziraš, jesi onaj koji je postojeći u sada
iako toga nisi svjestan.
Jedino sada istinski postoji.
Prestani analizirati sadašnjost i predaj se trenutku.
U tom trenutku, u sada, je sve što ti treba da budeš.

Prolaznost registrujemo posmatranjem prošlosti i
anticipacijom budućnosti.

Zajebancija je ta prolaznost, ne zamaraj se ....previse...

 

[JA KOJI JESAM]

Mislim je svako spiritualno blebetalo iscedilo ovu floskulu do iznemoglosti.

Koga briga što "samo sadašnjost postoji"? I pre sekund je postojala "samo sadašnjost", i pre će je, i pre nje, i pre nje, i pre nje, i posle nje će postojati. Sve zajedno čini moj život. Kad slušaš pesmu, sigurno ne govoriš: samo milioniti deo melodije koji čujem ovog sekunda postoji. Nego slušaš celu pesmu, sa celom njenom prošlošću.

O blebetanju... ti pričaš o sebi, te ti ostavljam da to prebereš i da se sama sa sobom sabereš.
...
Koga uopšte briga šta ti misliš? Nikakvo sada nije postojalo niti će postojati. Sada jeste.

Nije dostignuće duha da se zarobi u vremenu, već u oslobođenju od istog.
Tada se shvata neprolaznost postojanja i istinsko značenje življenja u sada.
U trenu kad si se koncentrisala na sjećanje život protiče pored tebe neopaženo, pa i kad
se sjetiš melodije pjesme a kamoli njenih riječi. U momentu kad se usmjeriš na memoriju
život koji je u sada je nestao iz tvog fokusa, izgubila si nit sa njim, sa dušom, postala si zombi.

Za razliku od razuma, duh zna cjelovitu melodiju odjednom... a razum iz duha prosleđuje note, tonove
u sada. Ako ne uspiješ da osjetiš taj jedan jedini ton ili melodiju u sada džaba ti sjećanje, nit' ćeš je
otpjevat',nit osjetiti, niti ćeš je doživjeti za ono što jeste. Sjećanje evocira uspomene i emocije... a emocije
su upravo proizvod odvojenosti od duše, reciklirane namjere duše. Recikliranje je udaljavanje
od istine, udaljavanje od života.

 

[gost 391595]

Koga uopšte briga šta ti misliš? Nikakvo sada nije postojalo niti će postojati. Sada jeste.

Isto se, u tom slučaju, može reći i za tvoje misli.

Ali razumem da ti je potrebno da izmišljaš razne fantazmagorije, da su druga bića neosvešćeni zombiji, nesposobni za tvoje uzvišene uvide, da bi mogao da pišeš svoje eseje i prodaješ svoje knjige, ili šta već.

Svi mi svojim organizmom živimo u sadašnjosti, hteli ili ne, telo je programirano da se orijentiše prema okolini i u sadašnjosti, to je mehanizam samoregulacije, jer je za život potrebno da se hronično ne boravi u prošlosti ili maštarijama o budućnosti. Ali mozak takđe iz prošlih iskustava crpi informacije, uči, mapira, planira; isto sa projekcijama budućnosti. Čak i nauka pokazuje da mozak u slučaju traumatičnih situacija ne može da pusti prošlost, jer mora da razume šta se desilo, da bi naučio iz toga i da bi nas zaštitio od iste greške u budućnosti.

"Emocije su proizvod odvojenosti od duše" - šta reći. Nešto najprirodnije, najnormalnije, poželjno i lekovito, neko uspe da izvrne nakaznom spiritualnošću.