Kako da je prebolim?

[Titus Pulo]

Znam i da je mozda pateticno sto cu ovde da trazim pomoc..ali nekako imam utisak da me vi...zenski svet..mozete najbolje posavetovati ....Iako je 6 godina kofer u koji moze da se spakuje jako puno stvari potrudicu se da ne budem zamoran i sto koncizniji....Ljudi kako da prebolim devojku sa kojom sam bio bezmalo 6 godima.. ....Prosli smo mnogo toga zajedno,bili veoma bliski nikada jedno drugo nismo prevarili i jos uvek sam zatecen kako je do ovoga uopste doslo...ili ne zelim to sebi da priznam....Elem....Poceli smo da se zabavljamo jos od pocetka faksa i sve je islo savrseno...kada smo diplomirali ona se vratila kuci(drugi grad)..ne mogu da kazem da nam posle nije islo...bila je to velika promena jer smo ranije stalno bili zajedno ali smo se adaptirali,reko bih da smo imali veliko poverenje jedno u drugo....ipak daljina je pocela da cini svoje....pomalo smo poceli da budemo nepoverljivi....ona je od septtembra nasla stalan posao u struci u jednoj srednjoj skoli...pocela je da izlazi sa novim drustvom..da se vidja sa kolegama i nije mi bilo sve jedno.Shvatio sam da ako nesto ne pokusam da promenim da cu je izgubiti jer smo poceli da se sve vise udaljavamo.Pricali smo na temu da se ja preselim kod nje,iznajmimo neku garsonjeru i pocnemo da zivimo zajedno...dakle bio sam spreman da ostavim svoj grad,porodicu,prijatelje....ipak ona je bila sve nesto neodlucna...Jednog dana(pre malo vise od jednog meseca) ja sam resio da konacno znamo na cemu smo...uhvatio sam bus i nenajavljeno otisao kod nje...opet smo pricali o svemu ali ona nije bila spremna da otpocnemo zajednicki zivot...plakala je..govorila je da me voli ali da nam sada zvezde nisu naklonjene...toga dana bilo sta da mi je predlozila a da ostanemo zajedno ja bih pristao...cak bih i ziveo sa njenima...ipak ona nije imala resenja niti predloge...i tako se mi rastadosmo.... ....ipak ja nisam izdrao a da je ne pozovem posle nekih 7 dana...pitah je da opet budemo zajedno,da probamo ispocetka da sam spreman na sve zarad godina koje nisam hteo tek tako da bacim a onda potpuni sok za mene....rekla mi je da su joj se osecanja ugasila i da je pocela da se vidja sa nekim...jer kao slaba je posle raskida a prija joj njegovo drustvo .....i sta sad....nismo se culi od tada....evo vec mesec dana...Mo ram da napomenem da prilikom raskida i tog poslednjeg razgovora nije bilo nikakve patetike ni drame...bilo je dostojanstveno....iako je volim pozeleo sam joj svu srecu ovog sveta....ipak nisam se nadao da ce me tako lako odbaciti....Trebam li je pozvati...kako dalje da se postavim....stalno mislim na nju...pomozite drugari...

 

[Borac za prava zivotinja]

Ona ti je rekla "da su joj se osecanja ugasila i da je pocela da se vidja sa nekim". Vrlo jasno i konkretno.
Ali, pazi sad: teško je, nakon šest godina veze, staviti tačku. Verovatno je i njoj teško, ako ni zbog čega drugog, onda zbog navike.
Možda sledeći primer nije loš za neka objašnjenja:
moja prijateljica bila je u dugačkoj vezi koja je, u jednom trenutku, počela da je guši. Odlučila je da vezu okonča. Bilo je vrlo teško, jer njen mladić insistirao na objašnjenjima, razgovorima, pronalaženjima rešenja ... odnosno, sve je pokušavao ne bi li je naterao da se predomisli. Što je on bio uporniji, to je ona bila odlučnija. Kada su raskinuli, napravila je i druge krupne rezove: promenila fakultet, odjednom dobila želju da putuje, proširila krug prijatelja, intenzivirala izlaske ... i sva nekako "živnula". Tvrdila je da ju je mladić, koga je volela, u tome sprečavao - ne namerno, već zbog svog flegmatičnog karaktera koji je bio u totalnoj suprotnosti sa njenim temperamentom. Ubrzo je našla novog mladića, sasvim - fizički i karakterno - različitog od prethodnog. Procvetala je. Pričala je kako je on ljubav njenog života. Svi smo mislili da će se udati za njega. Ali ... Desilo se da je on morao da otputuje na duže, na drugi kontinent. Planirali su da mu se i ona pridruži čim dobije vizu. No, vizu nikako nije mogla da dobije. U tom iščekivanju se zatvorila u četiri zida i vratila u ono nekadašnje stanje hibernacije. Sve vreme imala je kontakt sa bivšim, koji je igrao ulogu najboljeg prijatelja, nekog ko je najbolje poznaje, osobe od posebnog poverenja. Svima nam je bilo jasno da je još zaljubljen u nju; njoj - kako je govorila - nije padalo ni na kraj pameti da obnovi vezu.
Međutim, kako je vreme prolazilo, tako je ona postajala sve ranjivija ... i na kraju mu je ponovo pala u zagrljaj.
Od tada je prošlo dosta godina, a oni su u srećnom braku i imaju dvoje dece.

U konkretnom primeru, mladić je bio uporan i čekao svojih pet minuta. Neko bi njegovu upornost nazvao lukavošću, ali tu, zapravo, nije bilo loše namere: čovek je bio zaljubljen i očajnički je želeo nazad svoju ljubav. Njena odluka da raskine mogla bi se, iz sadađnjeg ugla, tumačiti kao strah pred vizijom života odraslih, jer - nakon toliko godina stabilne, uhodane veze, neminovno se nametalo pitanje braka i svih onih obaveza koje predstavljaju konačni prekid sa poimanjem mladalačke slobode.

Nije lako odlučiti se na krupan korak. Tu su još i dodatni faktori odrastanja: završetak fakulteta, vraćanje u rodni grad, zaposlenje, uklapanje u radnu sredinu ... nove, drugačije odgovornosti. Na izvestan način, nove odgovornosti sa sobom nose i stres. Ne kažem će ti se tvoja bivša devojka vratiti kada prevaziđe sve novine koje su je odjednom okružile i u koje mora da se uklopi, ali ne kažem ni da neće. Ali, ako je prevalila preko usta da su joj se osećanja "ugasila" (što je izuzetno teško reći nekome s kim si bio u dugogodišnjoj vezi), moraš da se suočiš sa mogućnošću da je zbilja tako - da te više ne voli, i da ne želi da budete zajedno. Možda je sadašnja situacija onakva kakvoj je oduvek stremila, možda je to njena zamisao života u kome nema mesta za tebe. No, pusti da prođe neko vreme, ne zivkaj je ... jer tvoja nestrpljivost i upornost mogu biti kontraproduktivni, i učiniti da se zbog toga oseća loše, a kasnije i da prema tebi oseti averziju (zato što joj dosađuješ, uznemiravaš je, izbacuješ iz koloseka, "gušiš"). Sama će se javiti ako oseti potrebu. U međuvremenu živi, kreći se među ljudima, isplači se, tuguj, smej se, raduj se ... i ne čekaj njen poziv, zato što je iščekivanje najgori način da se stvari prebole, i najbolji način da se čovek ukopa u uspomenama od kojih nema ništa izuzev nove patnje.
Jednog dana, ako i kada se bude javila, osetićeš samo malko topline i prijatnosti. Sada ti verovatno izgleda kao da bi njen eventualni poziv u budućnosti bio vrlo dramatičan momenat, ključan u tvom životu, ali - veruj mi - neće biti.

 

[Bambina]

Zao mi je sto se vasa prica zavrsila, posto iz tvoje price zakljucujem da je obecavala da se nastavi. Bar iz tvoje perspektive.

I sama sam prosle godine prolazila kroz teskoce raskida sedmogodisnje veze, tako da te potpuno razumem.

Zvucis samosvesno, pribrano, smireno, ali i tuzno, sto je normalno.

To sto vas nije povukla uglavnom prisutna drama prilikom rastanaka je pohvalno i vredno postovanja.

S moje tacke gledista, ali ti ipak najbolje znas, odnosno vas dvoje, ne mislim da imas bas mnogo cemu da se nadas.

Ponudio si joj da na sve pristanes da budes sa njom, a ona nije predlozila nista, i jos ti je rekla da je u svoj zivot pustila drugog muskarca.

Mozda je to i njoj i vama samo faza, mozda shvati sta je izgubila, ali mi mozemo ovde da napisemo milion mozda-prica, ali cemu?

Okupiraj svoje misli najbolje sto znas, okruzi se ljudima koje volis i koji cine da budes raspolozen i nasmejan.

 

[Titus Pulo]

Ljudi hvala vam na savetima i sugestijama....pokusacu da izvucem najbolje od njih....pokusavam da mi vreme maksimalno bude ispunjeno...treniram...ucim jezik....filmovi...knjige...izlazim...druzim se....ipak ona mi dodje u mislima kada se njoj to prohte i za samo jedan tren sve mi se srusi....svestan sam ja da nikada vise necemo biti zajedno ali neka iracionalna nada ipak tinja....cak i kada bi me nazvala ne bih znao sta da pricam sa njom a da se ne vracam u proslost....koliko bih zeleo da se cujemo...toliko se i pplasim toga jer i sama pomisao da cu joj nekada cuti glas sece......bilo kako bilo voleo bih da znam da li dobro..da li je srecna...sto joj zelim od sveg srca....Hvala jos jednom drugari....

 

[Grof Vronski]

Druže moj,
pažljivo sam pročitao što si napisao....
U tvojoj ispovesti ima mnogo tuge,ljubavi,neverice i molbe....
Kao da te nosi stihija i ne znaš šta ćeš sa sobom.
Tvoja se veza raspala,jer ne postoji ljubav ako samo jedno voli.
To je mučenje.
I sve ostalo je muka i jad.

Prema onome što si ispričao,tvoja je priča završena...

Nadaj se, i trudi se, da ovo stanje ništavila što pre prevaziđeš i
sprečiš posledice,koje bi te mogle zadesiti ako ne obuzdaš patnju.
Od srca ti želim da ova priča bude samo jedno ružno sećanje,koje bledi...
I nestaje...
Poput figure nepoznatog u magli.

 

[Џорџи]

ne znam dal da citam posle ovog zenski svet

 

[Џорџи]

treba da nadjes drugu podhitno a ako ces ka njoj budi spreman na sve i to ne lepo

 

[Svetozar ot Ružičić]

Meni se cini da je ona pronasla drugaciji zivot. Ne nuzno bolji, ali novi, interesantniji zivot koji zeli da proba. E sad, ne verujem da ti tu mozes nesto da utices. Imala je dosta vremena da te upozna ko si i sta si i kakav zivot moze da ocekuje od tebe, tako da ti taj problem ne mozes da resis. Jedino sto ti preostaje je nada. Nada da ce joj jednog dana dosaditi taj zivot i da ce jednog dana pozeleti da ti se vrati. Pitanje je da li si u stanju da cekas. Ili je bolje da se bacis na novi komad.

 

[Nora Barnacle]

Prema ovome što piše, čini mi se da je ona imala u planu taj rastanak mnogo pre nego što ga je pevalila preko jezika. Ako si joj zaista nudio sve opcije koje pominješ, a ona ih odbila - tu nema mnogo priče. Posle šest godina veze u zrelim godinama (sudeći po tome da je diplomirala i već radi), šta još treba da se čeka pre nego što ćete početi da živite zajedno? U periodu kad ste bili odvojeni imala je dovoljno vremena da proba život bez tebe koji joj se, očigledno, više dopao. To ne znači da je ona loša, ni da si ti loš za nju. Jednostavno, promenile su joj se životne potrebe i želje.

Ne branim žene (sve jedno i da si ti njoj isto uradio) i u potpunosti razumem kako se osećaš, ali zaista mislim da je ispala korektna prema tebi i ispoštovala te u nekoj (možda ne prevelikoj, ali solidnoj) meri. Zar bi bilo bolje da te laže i pretvara se, ako već ne oseća ništa? Ili da vas oboje zakopa u kolotečinu ispranih odnosa koji bi mogli da prerastu u nesrećan brak, sa frustracijama, prevarama, svađama?
Šta će ti, uostalom, bilo kakav odnos u kome bi davao sam?

Po mojim kriterijumima, i najcrnja istina je bolja od najslađe laži, a najbolji trenutak za lošu vest je sad, ne kasnije. To je surovije, ali dugoročno bolje.

Ne sumnjam da se osećaš veoma loše (ko ne bi? i samo čitanje tvog posta ne daje prostor za ravnodušnost), ali mi se čini da je tako pametnije. Preguraj nekako: plači, trči, napij se, muvaj se sa klinkama, piši, gledaj filmove, izbuši uvo, upiši se na tango...porazgovaraj i sa nekim stručnim, ako si u prilici. Izbegavaj one koji ti govore ono što želiš da čuješ: da će se srediti, da će je to proći, i sl. To niko ne zna, ni ona sama, a neosnovana nada može da da bude put ka velikim razočaranjima - jedno takvo si upravo opisao.
Živi i pati (patnja će jednom prestati, ili se bitno ublažiti), ali nemoj da živiš i da čekaš (to može da traje beskrajno dugo).

Ako si uradio si sve što si mogao i najbolje što si znao - savest ti je mirna. A bićete zajedno, ako tako treba da bude.

 

[leksan]

"Jednog dana, ako i kada se bude javila, osetićeš samo malko topline i prijatnosti. Sada ti verovatno izgleda kao da bi njen eventualni poziv u budućnosti bio vrlo dramatičan momenat, ključan u tvom životu, ali - veruj mi - neće biti."

Ovo je otprilike sustina price. Naravno, rana je sveza i pece, proci ce mozda godine dok se ne zaleci, ali shvatices da onda nastupa period ambivalentnosti, gde se ljubav i mrznja preplicu i stvaraju ti novu predstavu o doticnoj dami. Jednostavno, kasnije dolazi period kad se branimo mrznjom kako bi spasili ono sto se spasiti moze A onda, nastupa indiferentnost kako bi se ponovo ustanovila ravnoteza emocija i tada nastoji eventualni pokusaj prijateljstva. Mislim, da sto si vise predlagao i bio fleksibilniji prema njoj sve te je to vise priblizavalo pocetku kraja, namerno kazem pocetku kraja jer je raskid samo uvertira u dalji tok odnosa...jednostavno - ne planiraj nista, pusti da te potoci vode, moj imanentni savet.

 

[NaraYan]

Znam i da je mozda pateticno sto cu ovde da trazim pomoc..ali nekako imam utisak da me vi...zenski svet..mozete najbolje posavetovati ....Iako je 6 godina kofer u koji moze da se spakuje jako puno stvari potrudicu se da ne budem zamoran i sto koncizniji....Ljudi kako da prebolim devojku sa kojom sam bio bezmalo 6 godima.. ....Prosli smo mnogo toga zajedno,bili veoma bliski nikada jedno drugo nismo prevarili i jos uvek sam zatecen kako je do ovoga uopste doslo...ili ne zelim to sebi da priznam....Elem....Poceli smo da se zabavljamo jos od pocetka faksa i sve je islo savrseno...kada smo diplomirali ona se vratila kuci(drugi grad)..ne mogu da kazem da nam posle nije islo...bila je to velika promena jer smo ranije stalno bili zajedno ali smo se adaptirali,reko bih da smo imali veliko poverenje jedno u drugo....ipak daljina je pocela da cini svoje....pomalo smo poceli da budemo nepoverljivi....ona je od septtembra nasla stalan posao u struci u jednoj srednjoj skoli...pocela je da izlazi sa novim drustvom..da se vidja sa kolegama i nije mi bilo sve jedno.Shvatio sam da ako nesto ne pokusam da promenim da cu je izgubiti jer smo poceli da se sve vise udaljavamo.Pricali smo na temu da se ja preselim kod nje,iznajmimo neku garsonjeru i pocnemo da zivimo zajedno...dakle bio sam spreman da ostavim svoj grad,porodicu,prijatelje....ipak ona je bila sve nesto neodlucna...Jednog dana(pre malo vise od jednog meseca) ja sam resio da konacno znamo na cemu smo...uhvatio sam bus i nenajavljeno otisao kod nje...opet smo pricali o svemu ali ona nije bila spremna da otpocnemo zajednicki zivot...plakala je..govorila je da me voli ali da nam sada zvezde nisu naklonjene...toga dana bilo sta da mi je predlozila a da ostanemo zajedno ja bih pristao...cak bih i ziveo sa njenima...ipak ona nije imala resenja niti predloge...i tako se mi rastadosmo.... ....ipak ja nisam izdrao a da je ne pozovem posle nekih 7 dana...pitah je da opet budemo zajedno,da probamo ispocetka da sam spreman na sve zarad godina koje nisam hteo tek tako da bacim a onda potpuni sok za mene....rekla mi je da su joj se osecanja ugasila i da je pocela da se vidja sa nekim...jer kao slaba je posle raskida a prija joj njegovo drustvo .....i sta sad....nismo se culi od tada....evo vec mesec dana...Mo ram da napomenem da prilikom raskida i tog poslednjeg razgovora nije bilo nikakve patetike ni drame...bilo je dostojanstveno....iako je volim pozeleo sam joj svu srecu ovog sveta....ipak nisam se nadao da ce me tako lako odbaciti....Trebam li je pozvati...kako dalje da se postavim....stalno mislim na nju...pomozite drugari...

Ja iz tvoje priče mogu da zaključim da nemaš baš mnogo iskustva sa ženama. Ništa ne misli pogrdno, da se razumemo i ne mora da sam u pravu ali mi se tako čini.
Najbolja stvar koju možeš sebi da uradiš je da shvatiš da jeste kraj i budeš sam sa sobom neko vreme, dozvoliš regeneraciju, pokušaš da nađeš neku drugu curu ili neku aktivnost.
Kad taj period malo prođe bićeš jači i spremniji za dalji život. To što misliš da se desilo odjednom je varka, samo nisi primetio šta se dešavalo.
Ma kako da ti zvuči ovo što ću ti sad napisati, znaj da je najbolje i da je istina - saberi se, živi SVOJ život, jer život je divna stvar i nemoj slučajno da si pomislio da više nikad nećeš imati curu ili ljubav!
I na kraju, dozvoli sebi i to da budeš tužan, ono što je sigurno je da ćešnaučiti mnoge stvari iz ovog iskustva i shvatiti jednog dana koliko ti je to bilo potrebno za sopstveni razvoj i stabilnost, možda ćeš i doći do zaključka da je trebalo pre da se desi ali znaj: nije kasno, vozi dalje kao još bolji čovek.

 

[ranjeni Zoro]

Ne trudi se da preboliš
Iskoristi bol da učiš iz njega, bol je najbolji učitelj
Neki bolovi traju doživotno

 

[dobra predskazanja]

.rekla mi je da su joj se osecanja ugasila i da je pocela da se vidja sa nekim...jer kao slaba je posle raskida a prija joj njegovo drustvo

el ti lepo rekla il nije? sta nije jasno? a ono slaba posle raskida, pa je pocela da se vidja sa tim drugim da ko preboli tebe, vezi macki o rep. zaljubila se u drugoga, al' je htela to neznije da ti saopsti. dakle, batali je. naici ce neka druga, samo treba da pustis da se to dogodi. nego, tu je problem vreme....onih 6 godina. mislis sve kao 6 godina je to, ne moze da nestane samo tako, ali moze. mozes da se probudis ujutro i skontas da ti vise do nekoga nije stalo. pa ljudi bivaju u braku i 20 godina pa se razvedu, ako imaju mooda za takav poduhvat. saseci bivsu u korenu i cao zdravo.