Kako da imate pamćenje poput Šerloka Holmsa

[Nina]

Postoji scena iz serije "Šerlok gde Šerlok Holms (Benedikt Kamberbač) posećuje svoju "palatu uma", ili memorijski dvorac, kako bi shvatio
kako su on i njegov prijatelj/pomoćnik Džon Votson (Martin Friman) bili omamljeni. Reči, fraze i slike lebde oko njegove glave, a on ih rukama premešta

"To je tehnika prisećanja", objašnjava Votson zbunjenom posmatraču.
"Zamisliš mapu neke lokacije – ne mora biti stvarno mesto – i tamo postaviš uspomene".
Teoretski, kaže, nikada ništa ne možeš zaboraviti:
"Samo treba da pronađeš put nazad do toga".

"Ovo više liči na običnu slobodnu asocijaciju", kaže dr Nikol Long, vanredna profesorka psihologije na Univerzitetu Virdžinije,
Ali palata uma je stvarna mnemotehnika (tehnika prisećanja), a Votsonov opis je prilično tačan

U akademskim krugovima je ova tehnika poznata kao metoda lokusa, i potiče iz antičke Grčke.
I dalje se široko koristi: jedno istraživanje pokazalo je da devet od deset "superiornih memorista" koristi metodu lokusa.

Kao što je Džon Votson rekao u "Šerloku", pravljenje palate uma, tj. memorijskog dvorca podrazumeva zamišljanje neke strukture
ili mesta u umu i povezivanje stvari koje želiš da zapamtiš sa određenim lokacijama na tom mestu, objašnjava Long.

"Najklasičnija verzija su sobe u tvom domu", kaže ona i dodaje:
"Recimo da želiš da zapamtiš listu reči. Postaviš svaku od tih reči u drugu sobu i razmišljaš o svakoj stvari na svakom mestu".

 

[Nina]

 

[Nina]

Na primer, da zapamtiš poslednjih deset dobitnica Oskara za najbolju glumicu, možeš zamisliti Majki Medison na ulaznim vratima, Emu Stoun u dnevnoj sobi, Mišel Jeo u kuhinji, i tako dalje.Da bi se setio reči, zamisliš sebe kako hodaš kroz svoj dom i vidiš svaku stvar na njenom određenom mestu.

Zašto palata uma funkcioniše?
"Kratak odgovor je – ne znamo.
Jedna teorija je da prilikom postavljanja informacija u palatu uma posvećujemo posebnu pažnju tim informacijama, pa je veća verovatnoća da ćemo ih zapamtiti.Ali možda ima više od toga. Metoda lokusa je posebno prilagođena tome kako mozak funkcioniše. Jedno od primarnih područja mozga odgovornih za pamćenje je hipokampus.
"Dve stvari koje hipokampus najviše voli da radi su prostorna navigacija i asocijacije"
Dakle, korišćenjem prostorne navigacije za povezivanje mesta i predmeta, omogućavamo hipokampusu da radi ono što najbolje ume.

Skraceni tekst preuzet sa link