Како бити опуштен и контролисати бес?

Poruka
7.101
Можда је тема била од раније, извињавам се ако јесте.

Него. Пошто сам ја јако нервозна особа, увек сам био живчан и као клинац још, па ми је можда у генима. Рецимо мене изнервирају ситнице, неке глупости које су скроз небитне. Неко ме брзо наљути и ја се осетим увређеним и онда излијем бес на њега (не у смислу насиља ни вређања псовкама и тако, него поченм да пребацујем, да досађујем, ако је уживо вичем, ако је преко порука или друштвених мрежа онда испишем цео роман колико год могу да се изјадам и понизим неку особу). Након рецимо неколико минута ја се смирим, као да ништа није било и почиње да ме гризе савест и да осећам неку кривицу због својих поступака. Можда сам требао да искулирам или да кажем на леп начин, како каже пословица: Лепа реч и гвоздена врата отвара, да контролишем ситуацију и да покушам на разуман начин решити конфликт који ће бити користан за обе стране. Неее!! Ја све контра овога.

Онда знам да се нервирам и бринем око неких ствари, то може да буде и данима, али ретко кад, пошто сам ја експлозиван. Рецимо не волим кад није по мом, како ја замислим и хоћу и кад ме нека особа не слуша. Исто се нервирам на увреде, кад ми неко каже: дебилу, кретену, будало, глупане итд. Ја то покушавам да сузбијем и успевам, али се нађе некад нека увреда. Не волим ни вику и бука, кад неко почне да виче на мене, тад се ужасно изнервирам. Некад знам да не волим ништа, да ми све и свако смета.

У сваком случају, постоји ли неки начин контроле тог беса и како да будем опуптен и да гледам све на неки кууул начин, да ме нико и ништа неће наљутити? Волео бих заиста да сузбијем то код себе.

Хвала унапред :)
 
a sta si u horoskopu:lol:
Ајд шта мислиш, погађај :p Навео сам неке своје мане и покушај да закључиш.
prvo nadji ribu..neku finu ne ove danasnje droplje.
Имам рибу и фина је :D и са њом се доста свађам :roll:
Очи ми отпадоше од читања, ако ишта друго радим ових врелих дана то је читање.
bavi se sportom..bajs plivanje gruvanje..preskakanje konopca ako treba malo besa iskali na neki dzak
Па нисам баш нешто у последње време излазио са ортацима на неки баскет и слично :think: А и давно сам запоставио теретану, можда бих могао опет.
a bogami i okopavanje njive i seca drva..aj sa srecom:lol:
Данас сам тресао шљиве за џем :mrgreen:
Хвала :lol:

Иначе нисам ја пре био толико живчан, помало, ал ето не знам који ми је, сви кажу да сам се променио, да сам постао преозбиљан и чудан а знају да сам блентав :mrgreen:
 

Јако занимљиво, могао бих прочитати.
''Tol objašnjava kako naša vezanost za ego stvara disfunkcionalnost koja vodi u bes, zavist i nesreću, i pokazuje čitaocima kako da pobude novo stanje svesti i tako krenu putem koji vodi u istinski ispunjenu egzistenciju. ''

Ово ми се допада, жива истина. Рецимо, ја сам себичан и то ми је велика мана. Зато се и увредим, пошто неко вређа МЕНЕ. Исто тако волим кад ме неко похвали и нешто леп прича о мени што ми подиже самопоуздање и билдује мој его, ја сам тад поносан јако. А понос не ваља, пар пута ме зезнуо у животу :roll:

Што се тиче књиге, нешто ми је чудна и сумњива. Сам назив Нова земља ми делује некако као да је госн Тол припадник неке секте, Њу ејџ покрета, која пропагира Нови светски поредак, можда масон и слично. Осим тога, спомиње некакво буђење у ново стање свести. Њу ејџ покрет пропагира овако нешто, а мени се нешто они не свиђају баш колико год деловали фино и мирно, говоре о неком благостању и бла бла, нису бас невини толики ;)
 
Poslednja izmena:
Verovatno da vremenom može da se nauči, "uvežba" kontrola i suzbijanje besnog ponašanja. Počni od toga da probaš da ne dozvoliš sebi da budeš isprovociran u trenutku, odreaguj, ali sa zadrškom. Razmišljaj o tome kako ne želiš da se nerviraš oko banalnih stvari i bezveze trošiš energiju. Probaj da kontrolišeš reči koje izgovaraš, jer kao što si rekao, brzo te to prodje i onda osetiš krivicu i grižnju savesti, pa čemu to onda... Dakle, usmeri pažnju pre svega na sebe, ne na druge ljude koji su "žrtve" takvog tvog ponašanja. Škodiš i njima, ali pre svega sebi. Razmišljaj u smislu, da li je vredno da zbog obične sitnice upropastim sebi dan, da li je vredno da rasipam svoju energiju na negativu, da li je vredno da izgovaram reči zbog kojih ću se ubrzo kajati i zbog toga se glupo osećati... Lepše ću se JA osećati, ako promenim to kod sebe, a uz mene i drugi ljudi. To ti je moj laički savet. Probaj da u tom pravcu razmišljaš, pa ćeš već videti :)
 
Ako hoces da budes opusten treba se osloboditi besa, postoji mnogo nacina da se oslobodis, jedan od nacina je odrastanje i prihvatanje sebe i okoline te ucenje samokontrole.
Samokontrola je bitna jer ako imas sebe u grifu to je preduslov da mozes da pokazes stabilnost prema izazovima i provokacijama iz spoljasnjeg sveta.
Ako te svaka sitnica izbaci iz takta to znaci da si nestabilan, lak za manipulaciju i nesposoban za zivot.
 
okej
pod jedan - batice, glup si ko kerec

(ovo čisto da te iznerviram)

:kletva:


Прочитао сам, јако лепо :) Ово ми се допада нарочито:
Osećanja treba uvek podeliti sa nekim i treba zbijati šale na temu besa svakog pojedinca, jer kada čovek počne da se smeje, prolazi i bes.

Овога има код мене. Кад сам нервозан и љут да некога и тај неко почне да ме засмејава и слично, у почетку се опирем, али онда почнем и ја да се смејем и смирим се. Дешавало се тако да се умало са неким не побијем, кључам од беса, гутам ваздуха колико могу, и онда приђе пар њих и почну да ме смирију, да се смеше да збијају шале и ја се смирим, па се онда и помирим са особом коју сам малопре хтео да убијем. Мене је довољно засмејати и могу ти опростити оно најгоре што си ми урадио, такав сам.
Можда бих требао то да користим, рецимо кад сам нервозан, отворим неки сајт са смешним стварима и смирим се или да изађем са неким пријатељем који је духовит. Једна од стратегија за решавања беса :)

takav ti je temperament, nema pomoći to je upisano u tvom DNK.
vremenom će nivo besa i nervoze opadati kako stariš, jer se hormoni sve manje luče...
možeš posegnuti za nekom hemijom za smirenje.
ali u principu, ostaje ti da naučiš da je život pun stresa i straha i kako se navikavati na tu realnost.....

Да онда мењам онда ДНК :mrgreen: Него, у праву си доста за ово, мада ми делујеш некако песимистички, такав сам и ја :mrgreen: Мада ја мислим да сам реалан, али сви као: песимиста, песимиста :confused:
Ово последње што си рекао ми се допада, реално је, размишљаш ко ја. Свет је препун ствари које те могу изнервирати и забринути, поготово у данашње време.
 
Verovatno da vremenom može da se nauči, "uvežba" kontrola i suzbijanje besnog ponašanja. Počni od toga da probaš da ne dozvoliš sebi da budeš isprovociran u trenutku, odreaguj, ali sa zadrškom. Razmišljaj o tome kako ne želiš da se nerviraš oko banalnih stvari i bezveze trošiš energiju. Probaj da kontrolišeš reči koje izgovaraš, jer kao što si rekao, brzo te to prodje i onda osetiš krivicu i grižnju savesti, pa čemu to onda... Dakle, usmeri pažnju pre svega na sebe, ne na druge ljude koji su "žrtve" takvog tvog ponašanja. Škodiš i njima, ali pre svega sebi. Razmišljaj u smislu, da li je vredno da zbog obične sitnice upropastim sebi dan, da li je vredno da rasipam svoju energiju na negativu, da li je vredno da izgovaram reči zbog kojih ću se ubrzo kajati i zbog toga se glupo osećati... Lepše ću se JA osećati, ako promenim to kod sebe, a uz mene i drugi ljudi. To ti je moj laički savet. Probaj da u tom pravcu razmišljaš, pa ćeš već videti :)

Па сад, све је то лепо што си рекла, али у пракси и није баш лако. Дешавало ми се да успем да се контролишем, да задржим у себи, али ако имаш неку особу која је досадна и намерно хоће да те испровоцира и изаивате, онда је јако тешко, дешавали су ми се због тога и неки физички сукоби. Али немам пуно особа у свом животу. тренутно се а и подуже време свађам са онима које волим, а они знају ни за шта бити криви, рецимо упуте ми неку критику ја се наљутим, каже ми неко: кретену, ја одмах реагујем. То могу да контролишем и потрудићу се за то. Приметио сам да ме бес прође за 20-30 мин, за то време уместо да се свађам и даље са неком особом, боље да изађем напоље и бес истрођим на нешто корисно. Покушаћу са тим :)

pa... sviras bubnjeve ?

Па да :D Ћале ми је увек говорио и говори како је то само за то да смирим своје живце, па сам знао кад сам нервозан да свирам толико на њима да сви по кући полуде и почну да вичу да престанем, а ја то волим :D

Ako hoces da budes opusten treba se osloboditi besa, postoji mnogo nacina da se oslobodis, jedan od nacina je odrastanje i prihvatanje sebe i okoline te ucenje samokontrole.
Samokontrola je bitna jer ako imas sebe u grifu to je preduslov da mozes da pokazes stabilnost prema izazovima i provokacijama iz spoljasnjeg sveta.
Ako te svaka sitnica izbaci iz takta to znaci da si nestabilan, lak za manipulaciju i nesposoban za zivot
.

Е тако је код мене, реагујем на изазове и провокације, увек мислим да је то нека борба или такмичење и одмах се спремам на то и почнем да реагујем.
Ту си у праву, нестабилног човека је лако манипулисати, а ја баш то не волим, пошто сам увек тежио и тежим некој независности још као мали и не волим да ми неко соли памет и говори шта да радим. Мислим и да то није баш у реду, пошто неко покушаава да ми да савет, а ја то погрешно схватам. Мада има оних који ми соле памет :mrgreen:
 
Бес је демон у човеку. Пост, молитва, причешће помажу.

Не сетим се ја тога кад сам љут, тек после се сетим што би се рекло крста и три прста, па се онда кајем, ал опет учиним исто, само на мало другачији начин. Ја бих то волео из корена да променим, али то тешко јако, и времена и живаца.
Кад смо код тога, ја рецимо знам да мешам Бога у то. Рецимо почињем да паметујем како то не ваља што дотична особа ради, како је то против Бога и изнервирам се због тога, а и сам са против Њега, смешно зар не? :D Пример би био: посвађам се са девојком и почнем да причам како сам ја мушко, мене она мора да поштује и слуша, ја морам бити доминантан у вези, пошто је Бог рекао да жена мора да слуша мушкарца а не он њу и слично. Ја то донекле сматрам неисправним. Мада та борба за доминацију ми је била у почетку везе, па смо онда направили договор да тога нема, већ да обоје подједнако будемо главни. Она ће да слуша мене, и ја ћу њу, не стално, али понекад. Тако да се сад не бринем за то, чак ме сада више слуша него у почетку везе :mrgreen:
 
Zato sto sve shvatas kao napad ti burno reagujes u odbrani.
Niko ne voli kritiku ni vredjanje ali ako je kritika dobronamerna i pozitivna onda je korisna, valjda umes da prepoznas ko te i kako kritikuje.
A cak i ako je neko ocigledno zlonameran normalno je da u momentu osetis bes al ne moras da ga uvek pokazes jer onaj ko zeli da te iznervira to radi po sablonu a ti nisi majmun da reagujes bas onako kako neko ocekuje besom, mozes i da iskuliras pa da provokator ispadne smesan.
Kad znas da si u stanju da nekad izbrojis do 10 i da odreagujes suprotno ocekivanjima tad imas samokontrolu a to je moc.
Kad neko vidi da ti nista ne moze obicno brzo odustane i trazi nekog drugog za zrtvu.
 
У сваком случају, постоји ли неки начин контроле тог беса и како да будем опуптен и да гледам све на неки кууул начин, да ме нико и ништа неће наљутити? Волео бих заиста да сузбијем то код себе.

Хвала унапред :)

Postoji jedna drevna tehnika uma , davno zaboravljena . Receno je da se moze primeniti u svim situacijama , da je jaca od besa , boli , zavisti , tuge ....
Zove se samokontrola !
Ali garant je to samo mit ;)
 
Можда је тема била од раније, извињавам се ако јесте.

Него. Пошто сам ја јако нервозна особа, увек сам био живчан и као клинац још, па ми је можда у генима. Рецимо мене изнервирају ситнице, неке глупости које су скроз небитне. Неко ме брзо наљути и ја се осетим увређеним и онда излијем бес на њега (не у смислу насиља ни вређања псовкама и тако, него поченм да пребацујем, да досађујем, ако је уживо вичем, ако је преко порука или друштвених мрежа онда испишем цео роман колико год могу да се изјадам и понизим неку особу). Након рецимо неколико минута ја се смирим, као да ништа није било и почиње да ме гризе савест и да осећам неку кривицу због својих поступака. Можда сам требао да искулирам или да кажем на леп начин, како каже пословица: Лепа реч и гвоздена врата отвара, да контролишем ситуацију и да покушам на разуман начин решити конфликт који ће бити користан за обе стране. Неее!! Ја све контра овога.

Онда знам да се нервирам и бринем око неких ствари, то може да буде и данима, али ретко кад, пошто сам ја експлозиван. Рецимо не волим кад није по мом, како ја замислим и хоћу и кад ме нека особа не слуша. Исто се нервирам на увреде, кад ми неко каже: дебилу, кретену, будало, глупане итд. Ја то покушавам да сузбијем и успевам, али се нађе некад нека увреда. Не волим ни вику и бука, кад неко почне да виче на мене, тад се ужасно изнервирам. Некад знам да не волим ништа, да ми све и свако смета.

У сваком случају, постоји ли неки начин контроле тог беса и како да будем опуптен и да гледам све на неки кууул начин, да ме нико и ништа неће наљутити? Волео бих заиста да сузбијем то код себе.

Хвала унапред :)

e ti sto su zivcani od malih nogu to mi nikad bas nije bilo jasno, verovatno ces ostati takav do kraja zivota samo se kloni alkohola i droge da se neda na zlo.
 

Back
Top