Kako biti drugaciji?

Lollol

Lollol

Poznat
Poruka
9.450
Zivimo u nekom vremenu gde oni koji su drugaciji po nekom kriterijumu "bodu" oci drugima, pa hajde da se zapitamo zasto je to tako?

Primera radi, zamislimo bilo koje okruzenje, neka u ovom slucaju bude radno okruzenje, gde dolazite na posao, a kolege i koleginice strastveno pricaju o Farmi, fudbalu ili cemu vec. Vas posto to ne zanima, uljudno cutite i gledate svoja posla, ili mozda izadjete napolje cisto da "odmorite glavu" bez ulaska u raspravu. Medjutim, sta se desava? Ista taktika gledanja svog posla postaje ustaljeni obrazac, a kolege vas vec gledaju preko oka jer se ne "druzite" sa njima. Pokusavaju da vas uvuku u tu konverzaciju, ali je izbegnete pod izgovorom da vas ne zanima, ne pratite i sl. Kolege su u soku :eek:. Vremenom, pocinju da vas gledaju kao da ste "cudni" ili bolje receno samo malo drugaciji od njih (i da, nece svako okruzenje biti takvo, to stoji naravno). Polako se izolujete vi od njih, oni od vas. Na poslu postaje malo usamljeno, pricate kada morate, u 90% cisto o poslu, gledate svoja posla, cekate samo da dodjete kuci. Hajdemo da prosirimo okruzenje i da kazemo da se nalazite u nekoj sredini koja vas ne razume, sa vecim brojem ljudi. Moze to biti mesto u kome zivite, recimo. Lako je na poslu tih 8 sati precutati i gledati svoja posla, svesti komunikaciju na minimum, ali sta je ako je to neko "nerazumevanje" vasa svakodnevnica? Onda se sve svodi na put do posla, rad, kuci, bez mnogo druzenja i komunikacije.

Posle ove duze price je, kako biti "drugaciji" u danasnjem drustvu, ako nas ne zanimaju iste stvari kao nase okruzenje? Da li je ta "raznolikost" u neku ruku prokletstvo ili je dar koji se treba negovati i voleti? Da li se treba "uhvatiti" u kolo i "folirati" u ovom primeru recimo, pricati sa kolegama o Farmi, fudbalu da bi izblegli taj pritisak i obelezavanje naseg ponasanja kao cudnog?

Sta je i merilo cudnog? Ko je u pravu, vecina ili mi?
Kako vi tretirate drugacije od sebe (tj. kada smatrate nekog da je drugaciji tj. "cudan" u odnosu na vas, ili sredinu u kojoj se nalazite)?
 
Lollol:
Zivimo u nekom vremenu gde oni koji su drugaciji po nekom kriterijumu "bodu" oci drugima, pa hajde da se zapitamo zasto je to tako?

Primera radi, zamislimo bilo koje okruzenje, neka u ovom slucaju bude radno okruzenje, gde dolazite na posao, a kolege i koleginice strastveno pricaju o Farmi, fudbalu ili cemu vec. Vas posto to ne zanima, uljudno cutite i gledate svoja posla, ili mozda izadjete napolje cisto da "odmorite glavu" bez ulaska u raspravu. Medjutim, sta se desava? Ista taktika gledanja svog posla postaje ustaljeni obrazac, a kolege vas vec gledaju preko oka jer se ne "druzite" sa njima. Pokusavaju da vas uvuku u tu konverzaciju, ali je izbegnete pod izgovorom da vas ne zanima, ne pratite i sl. Kolege su u soku :eek:. Vremenom, pocinju da vas gledaju kao da ste "cudni" ili bolje receno samo malo drugaciji od njih (i da, nece svako okruzenje biti takvo, to stoji naravno). Polako se izolujete vi od njih, oni od vas. Na poslu postaje malo usamljeno, pricate kada morate, u 90% cisto o poslu, gledate svoja posla, cekate samo da dodjete kuci. Hajdemo da prosirimo okruzenje i da kazemo da se nalazite u nekoj sredini koja vas ne razume, sa vecim brojem ljudi. Moze to biti mesto u kome zivite, recimo. Lako je na poslu tih 8 sati precutati i gledati svoja posla, svesti komunikaciju na minimum, ali sta je ako je to neko "nerazumevanje" vasa svakodnevnica? Onda se sve svodi na put do posla, rad, kuci, bez mnogo druzenja i komunikacije.

Posle ove duze price je, kako biti "drugaciji" u danasnjem drustvu, ako nas ne zanimaju iste stvari kao nase okruzenje? Da li je ta "raznolikost" u neku ruku prokletstvo ili je dar koji se treba negovati i voleti? Da li se treba "uhvatiti" u kolo i "folirati" u ovom primeru recimo, pricati sa kolegama o Farmi, fudbalu da bi izblegli taj pritisak i obelezavanje naseg ponasanja kao cudnog?

Sta je i merilo cudnog? Ko je u pravu, vecina ili mi?
Kako vi tretirate drugacije od sebe (tj. kada smatrate nekog da je drugaciji tj. "cudan" u odnosu na vas, ili sredinu u kojoj se nalazite)?
Kliknite za proširenje...
svi smo obicni ljudi..a najgori su oni koji se ne mire s tim i na neki nacin bi se nasminkali ne bi li izgledali upecatljivije..prikrivajuci ne samo obicnost nego komplex obicnosti
 
Lollol:
...
Posle ove duze price je, kako biti "drugaciji" u danasnjem drustvu, ako nas ne zanimaju iste stvari kao nase okruzenje? Da li je ta "raznolikost" u neku ruku prokletstvo ili je dar koji se treba negovati i voleti? Da li se treba "uhvatiti" u kolo i "folirati" u ovom primeru recimo, pricati sa kolegama o Farmi, fudbalu da bi izblegli taj pritisak i obelezavanje naseg ponasanja kao cudnog?

Sta je i merilo cudnog? Ko je u pravu, vecina ili mi?
Kako vi tretirate drugacije od sebe (tj. kada smatrate nekog da je drugaciji tj. "cudan" u odnosu na vas, ili sredinu u kojoj se nalazite)?
Kliknite za proširenje...

Sto je broj godina u kojima si veci, to je nuznost bivanja onim sto zapravo jesi proporcionalno veca. Tvoja potreba za opstim prihvatanjem postaje sve manja, jer tvoje Ja vise nema razloga da se takmici ili dokazuje, premda su oblici dokazivanja sa protokom vremena drugaciji, a ta "drugacijost" ume da poprimi veoma ruzne oblike, sto je opet odraz neke nedozrelosti i nedovrsenosti.
Primer...tinejdzer koji se bori rukama i nogama za opstanak u coporu, ne razmisljajuci previse o tome sta i kako jeste, jer nesto jeste kad vecina u tome biva, pa to u okolnostima neizgradjenog sistema vrednosti i jeste jedina prihvatljiva vrednost. Neuklopljivi (manjina, znatna) ostaje po strani. I pati zbog neuklapanja. Ali joj nesto jednostavno ne da, mozda podsvesno oseca da tu njemu/ njoj nije mesto (sto opet nije dokaz zrelosti, vec pre pokazatelj straha, velike nesigurnosti u sebe...sto naravno uopste nije toliko daleko od nesigurnosti onih koji su se "uklopili"). Neki neuklopljivi su oni koji "znaju", ili pak oni koji u svojoj manjini teraju neki svoj put, ostavljajuci u prasini "stado" i osecajuci se privilegovanim sto nisu deo istog. I jedni i drugi neuklopljivi ce se kad tad "uklopiti", otici na stazu opsteg uklapanja....trazenja posla, sklapanja braka, imanja dece...
Mnogo su problematicniji oni koji u godinama definisanim kao zrelost pokusavaju da budu posebni. Ne mislim na one koji su odbacili opste uklapanje i okrenuli se individualizmu, ganjanju karijere usled mozda trpe neke druge sfere zivota, ili oni koji su po prirodi svog bica predodredjeni da cine svet oko sebe drugacijim svojim stvaranjem (umetnici, naucnici na primer)...vec oni obicni koji svoju prosecnost pokusavaju da iznadprosece potrosnim igrackama, trendovima, markama kojima sebi udaraju etikete, u kojima se isto tako prosecnim cine "skupim" a u stvari otvoreno pokazuju koliko je za jeftine stvari potrebno skupo platiti svojom povrsnoscu.
No, malo sam se odaljila...Ne mislim da se treba folirati, niti davati dinar za ubacivanje u kolo, posebno ako nisi siguran da ce ti ta igranka izazvati teskobu jako brzo. Merilo necudnog nije u utapanju u sivu masu, niti je sve tako jednostavno definisati kao crno belo, niti je tako lako reci da li je u pravu vecina ili mi sami. Neki samo idu laksim putem. Najlakse mi je da definisem sopstvenu cudnost u odnosu na druge, a to saznanje ne olaksava bivanje medju drugima...samo mozda bolje shvatanje tudjih cudnosti koje smatram u stvari obicnoscu koja samo trazi svoj mali prostor.
 
Poslednja izmena:
pa zavisi da li imas samo drugacija interesovanja, ili i stavove, ponasanje, zivotni tok, ...
kod nekih koji su na neki nacin drugaciji i ne snadju se bas nositi s ostalima u nekom periodu moze doci do razvijanja kompleksa i sl stvari, pa onda i pored toga sto si i "prirodno" drugaciji, postajes i na taj los nacin drugaciji
kad bi mi samo to sto sam drugaciji bio problem ej bio bih srecan, upoznavajuci siri i siri krug ljudi video sam da su i "drugaciji" ljudi apsolutno srecni i zadovoljni svojim zivoto, skroz OK, i da jos vise ljudi znam bio bih jos sigurniji u to, problem je kad skontas da tebi nesto drugo i vaznije fali i ebe, sto hteo ili ne hteo cini ovaj zivot, pa kad si i na taj nacin drugaciji...
 
Lollol:
Zivimo u nekom vremenu gde oni koji su drugaciji po nekom kriterijumu "bodu" oci drugima, pa hajde da se zapitamo zasto je to tako?

Primera radi, zamislimo bilo koje okruzenje, neka u ovom slucaju bude radno okruzenje, gde dolazite na posao, a kolege i koleginice strastveno pricaju o Farmi, fudbalu ili cemu vec. Vas posto to ne zanima, uljudno cutite i gledate svoja posla, ili mozda izadjete napolje cisto da "odmorite glavu" bez ulaska u raspravu. Medjutim, sta se desava? Ista taktika gledanja svog posla postaje ustaljeni obrazac, a kolege vas vec gledaju preko oka jer se ne "druzite" sa njima. Pokusavaju da vas uvuku u tu konverzaciju, ali je izbegnete pod izgovorom da vas ne zanima, ne pratite i sl. Kolege su u soku :eek:. Vremenom, pocinju da vas gledaju kao da ste "cudni" ili bolje receno samo malo drugaciji od njih (i da, nece svako okruzenje biti takvo, to stoji naravno). Polako se izolujete vi od njih, oni od vas. Na poslu postaje malo usamljeno, pricate kada morate, u 90% cisto o poslu, gledate svoja posla, cekate samo da dodjete kuci. Hajdemo da prosirimo okruzenje i da kazemo da se nalazite u nekoj sredini koja vas ne razume, sa vecim brojem ljudi. Moze to biti mesto u kome zivite, recimo. Lako je na poslu tih 8 sati precutati i gledati svoja posla, svesti komunikaciju na minimum, ali sta je ako je to neko "nerazumevanje" vasa svakodnevnica? Onda se sve svodi na put do posla, rad, kuci, bez mnogo druzenja i komunikacije.

Posle ove duze price je, kako biti "drugaciji" u danasnjem drustvu, ako nas ne zanimaju iste stvari kao nase okruzenje? Da li je ta "raznolikost" u neku ruku prokletstvo ili je dar koji se treba negovati i voleti? Da li se treba "uhvatiti" u kolo i "folirati" u ovom primeru recimo, pricati sa kolegama o Farmi, fudbalu da bi izblegli taj pritisak i obelezavanje naseg ponasanja kao cudnog?

Sta je i merilo cudnog? Ko je u pravu, vecina ili mi?
Kako vi tretirate drugacije od sebe (tj. kada smatrate nekog da je drugaciji tj. "cudan" u odnosu na vas, ili sredinu u kojoj se nalazite)?
Kliknite za proširenje...


Pa nista, smatram tu razlicitost komplimentom, vrlinom, ali isto tako mi je nemoguce da drustvena osoba ne moze ni sa kim i ni o jednoj temi da nadje zajednicki jezik pa i na poslu, u drustvu i sl.
 
Sve zavisi..ljudi vole da su u čoporu tu je sigurnije....ništa gore od okruženja klanskog tipa, jedan je vođa, ostali se rukovode njim...dođe nov lik...najčešće im je predmet ogovaranja i razbibrige zbog sopstvenih frustracija.....tu baš treba biti jak......ja ne mogu da funkcionišem u čoporu...da li je to naopako ili ne, čak me i ne zanima...a da je neprijatno jeste jako...dobijala sam savete prikloni se većini i budi zlatna sredina, ne izdvajaj se....naravno ne izdvajam se tamo gde neke stvari, kao neki red nalaže..sakuplja se novac, ne znam, rođendani, svadbe, rođenja, ovo ono....ali kada su neke priče ili teme van mene i ja sam napolju...
 
Poslednja izmena:
Lollol:
... Sta je i merilo cudnog? Ko je u pravu, vecina ili mi?
Kako vi tretirate drugacije od sebe (tj. kada smatrate nekog da je drugaciji tj. "cudan" u odnosu na vas, ili sredinu u kojoj se nalazite)?
Kliknite za proširenje...

Ava, ava, ava - niko nije krava !
Niko nije čudan, treba biti strpljiv
i srodna duša će naići !

Ja na poslu otprilike osminu vremena provedem u ćaskanju sa kolegama.
Politika, sport, mahinacije ..

A onda je naišla srodna dušica.
Ćaskanje se povećalo na polovinu radnog vremena !
Teme su intimnije,
o zdravlju, porodici, životnom iskustvu.
Volimo brze makine ..
Pričamo i o onom o čemu mi je bilo glupo do skora da pričam sa kolegama.
I naročito ogovaranje ( odnosno analiza pokvarenosti drugih )
koja nam je potpuno ista !!!

Nažalost moram reći da me je taj kolega nepravedno nešto napao
i pukla tikva.
Šteta.
Velika šteta.
Ni ja, ni on, nećemo skoro naći tako nekoga !

A tako mi je prijao ..
Ja sam jedinac, i kao brata da sam dobio !
Nisam znao koliko sam bio usamljen ( i samim tim osakaćen !!!)
dok njega nisam upoznao.

Slična stvar je i sa bračnim partnerom.
Gledam ljude,
neko je pronašao odgovarajuću ličnost,
ali nažalost - većina nije !!!
 
Opasno je biti razlicit:
slucaj 1 : Ana je pametna djevojka, zivi sa roditeljima u inostranstvu, veliki grad. Interesuje se oko filozofije, neuro-nauka, psihologije!!! Ma cura otkida. Kad je pitas o Frojdu ili Hipokratu ne prestaje pricati, sa pravilnim terminima i sve. Njeni roditelji nisu takvi, poticu is sela Bosne, gdje se prica ko je kome urekao, ko je koliko se propio. Ana vidi da nemoze da se uklopi. Gusi je "prostost" njenih najblizih. A covjek sto je vise prost vise misli da zna sve. Ana pokusava da pokaze sebe, intelektualca, i svoje stavove: u Anu se sumnja da je psihicki poremecena, da se drogira ili da joj je ugatano i vodi je se kod doktora (to je vise saman nego doktor, jer ima neku srednju skolu i radi na rakiju a ne na hranu). Doktor joj prepisuje Zoloft. Djevojcici od 16 godina. Ana se ne moze usprotiviti, Ana zna da je fizicko nasilje jedina odbrana, ali to je protiv njenih principa. Ana je unistena.
(Ova prica je se ipak zavrsila dobro, jer je bilo dosta "drugacijih" ljudi u porodici i svi su bili ili ukleti, ili "bolesni" ili drogirani itd....ali ti "drugaciji" su se ujedinili i odstranili od propasti mediokriteta i habitata)
Slucaj 2: Dario je jedna osoba koja je cijeli zivot sanjala boemski zivot. Mislio je da pripada beskucnim pesnicima i dusevnim umetnicima. Uvek je se osecao drugaciji i osecao je se spreman za taj zivot. Dario nije bio podrzan od nikoga, pogotovo ne od svojih imucnih roditelja. Dario je imao sigurnu kucu kad je niko nije imao, tako je imao i auto i posao....ali ne, Dario je nasao utjehu u drugim ljudima koji su mu govorili da slusa svoje srce. Dario je krenuo, sa kreditnom karticom sto su mu mama i tata napunili....stigao je daleko vec kad mu je za prvi put zakvrcao stomak od gladi, Dario nije znao da se to moze desiti.
(Ova prica je se dobro zavrsila jer je dosao sebi, iako je imao 29 godina svejedno nije bilo prekasno.)

Hocu da kazem da biti "drugaciji" je jedno bogatsvo ako je osoba u stanju da preceni sebe i okolinu (mi nemozemo biti drugaciji ako nemamo s kim da se usporedimo). Ako jedna osoba nije u stanju da preceni sebe niti ostale, onda ta unikalnost moze da bude problem. Na zalost, najcesci slucajevi koje sam vidio u mom zivotu su nadprosjecno inteligentni ljudi, koji zive medju prostacima. Zbog ekonomskih razloga ili socialnih, te osobe nisu mogle da se izdvoje od nezdrave okoline koja ih je polako ugusila i dovela do depresije ili apatije.
 
Lollol:
Zivimo u nekom vremenu gde oni koji su drugaciji po nekom kriterijumu "bodu" oci drugima, pa hajde da se zapitamo zasto je to tako?

Primera radi, zamislimo bilo koje okruzenje, neka u ovom slucaju bude radno okruzenje, gde dolazite na posao, a kolege i koleginice strastveno pricaju o Farmi, fudbalu ili cemu vec. Vas posto to ne zanima, uljudno cutite i gledate svoja posla, ili mozda izadjete napolje cisto da "odmorite glavu" bez ulaska u raspravu. Medjutim, sta se desava? Ista taktika gledanja svog posla postaje ustaljeni obrazac, a kolege vas vec gledaju preko oka jer se ne "druzite" sa njima. Pokusavaju da vas uvuku u tu konverzaciju, ali je izbegnete pod izgovorom da vas ne zanima, ne pratite i sl. Kolege su u soku :eek:. Vremenom, pocinju da vas gledaju kao da ste "cudni" ili bolje receno samo malo drugaciji od njih (i da, nece svako okruzenje biti takvo, to stoji naravno). Polako se izolujete vi od njih, oni od vas. Na poslu postaje malo usamljeno, pricate kada morate, u 90% cisto o poslu, gledate svoja posla, cekate samo da dodjete kuci. Hajdemo da prosirimo okruzenje i da kazemo da se nalazite u nekoj sredini koja vas ne razume, sa vecim brojem ljudi. Moze to biti mesto u kome zivite, recimo. Lako je na poslu tih 8 sati precutati i gledati svoja posla, svesti komunikaciju na minimum, ali sta je ako je to neko "nerazumevanje" vasa svakodnevnica? Onda se sve svodi na put do posla, rad, kuci, bez mnogo druzenja i komunikacije.

Posle ove duze price je, kako biti "drugaciji" u danasnjem drustvu, ako nas ne zanimaju iste stvari kao nase okruzenje? Da li je ta "raznolikost" u neku ruku prokletstvo ili je dar koji se treba negovati i voleti? Da li se treba "uhvatiti" u kolo i "folirati" u ovom primeru recimo, pricati sa kolegama o Farmi, fudbalu da bi izblegli taj pritisak i obelezavanje naseg ponasanja kao cudnog?

Sta je i merilo cudnog? Ko je u pravu, vecina ili mi?
Kako vi tretirate drugacije od sebe (tj. kada smatrate nekog da je drugaciji tj. "cudan" u odnosu na vas, ili sredinu u kojoj se nalazite)?
Kliknite za proširenje...
Dar je biti drugaciji...
Samo manjina ga ima...

Vecina je nesvesna i zivi po sablonu..

Duhovnost podrazumeva rad na sebi svojoj licnosti sto nas cini unikatnima...

Neduhovne osobe se stapaju nemaju svoju licnost...

Neduhovne osobe prihvataju sve sto im se servira

Duhovne biraju

i ti izbori nas cine drugacijima

Biti cudan okolini je pozitivna stvar

- - - - - - - - - -

Drugacije tretiram kao drugacije
 
evo mene ne kontaju u okruženju pa dođem ovde
kad ono ni ovde me ne kontaju :lol:

zezam, poenta je biti svoj!
drugačiji ili isti, samo da je iskreno
ja recimo, pored supruga, nemam u blizini puno osoba sa kojima mogu da diskutujem ili koje bih rado saslušala ili im pričala
ovde ih ima :)
 
nova frizura i boja kose? promena modnog dizajnera? brbljiv da zacuti, cutljiv da progovori? promena u tekstu scenarija ili cele uloge?
kome je bitna drugacijost? onom koji treba da se podvoji ili onom kome u nedostatku hrabrosti za sopstvenom izricitom i obelezenom individualnoscu treba nesto/neko sto ce ga svojom neprilagodjenoscu i problemima s koje se susrece, umiriti?
 
Lollol:
Zivimo u nekom vremenu gde oni koji su drugaciji po nekom kriterijumu "bodu" oci drugima, pa hajde da se zapitamo zasto je to tako?

Primera radi, zamislimo bilo koje okruzenje, neka u ovom slucaju bude radno okruzenje, gde dolazite na posao, a kolege i koleginice strastveno pricaju o Farmi, fudbalu ili cemu vec. Vas posto to ne zanima, uljudno cutite i gledate svoja posla, ili mozda izadjete napolje cisto da "odmorite glavu" bez ulaska u raspravu. Medjutim, sta se desava? Ista taktika gledanja svog posla postaje ustaljeni obrazac, a kolege vas vec gledaju preko oka jer se ne "druzite" sa njima. Pokusavaju da vas uvuku u tu konverzaciju, ali je izbegnete pod izgovorom da vas ne zanima, ne pratite i sl. Kolege su u soku :eek:. Vremenom, pocinju da vas gledaju kao da ste "cudni" ili bolje receno samo malo drugaciji od njih (i da, nece svako okruzenje biti takvo, to stoji naravno). Polako se izolujete vi od njih, oni od vas. Na poslu postaje malo usamljeno, pricate kada morate, u 90% cisto o poslu, gledate svoja posla, cekate samo da dodjete kuci. Hajdemo da prosirimo okruzenje i da kazemo da se nalazite u nekoj sredini koja vas ne razume, sa vecim brojem ljudi. Moze to biti mesto u kome zivite, recimo. Lako je na poslu tih 8 sati precutati i gledati svoja posla, svesti komunikaciju na minimum, ali sta je ako je to neko "nerazumevanje" vasa svakodnevnica? Onda se sve svodi na put do posla, rad, kuci, bez mnogo druzenja i komunikacije.

Posle ove duze price je, kako biti "drugaciji" u danasnjem drustvu, ako nas ne zanimaju iste stvari kao nase okruzenje? Da li je ta "raznolikost" u neku ruku prokletstvo ili je dar koji se treba negovati i voleti? Da li se treba "uhvatiti" u kolo i "folirati" u ovom primeru recimo, pricati sa kolegama o Farmi, fudbalu da bi izblegli taj pritisak i obelezavanje naseg ponasanja kao cudnog?

Sta je i merilo cudnog? Ko je u pravu, vecina ili mi?
Kako vi tretirate drugacije od sebe (tj. kada smatrate nekog da je drugaciji tj. "cudan" u odnosu na vas, ili sredinu u kojoj se nalazite)?
Kliknite za proširenje...

Budi svoj i bash te briga sta drugi misle o tebi :)
 
Lollol:
Posle ove duze price je, kako biti "drugaciji" u danasnjem drustvu, ako nas ne zanimaju iste stvari kao nase okruzenje? Da li je ta "raznolikost" u neku ruku prokletstvo ili je dar koji se treba negovati i voleti? Da li se treba "uhvatiti" u kolo i "folirati" u ovom primeru recimo, pricati sa kolegama o Farmi, fudbalu da bi izblegli taj pritisak i obelezavanje naseg ponasanja kao cudnog?

Sta je i merilo cudnog? Ko je u pravu, vecina ili mi?
Kako vi tretirate drugacije od sebe (tj. kada smatrate nekog da je drugaciji tj. "cudan" u odnosu na vas, ili sredinu u kojoj se nalazite)?
Kliknite za proširenje...

i jedno i drugo.
to je osobenost, dar koji te čini neukalupljenim, neuniformisanim...koji te izdvaja iz amorfne mase.
a opet i prokletstvo je, jer si predmet znatiželje, tračerskih teorija zavere, često i podsmeha zbog svoje neprilagođenosti većini i nekim opšteprihvatljivim okvirima.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Šta znači biti autentičan?
Odgovora
24
Pregleda
498
Zelena milja
Zelena milja
Urwald
Kako oprostiti?
2
Odgovora
37
Pregleda
736
Zelena milja
Zelena milja
Nina
Kako da se smirite
Odgovora
18
Pregleda
406
Juzer Nejm
Juzer Nejm

Back
Top