Kako bi mogao izgledati uticaj Trampovih tarifa za 'Dan oslobođenja

[Banovic Strahinja]

Sada imamo jasniju sliku o "Danu oslobođenja" tarifama Donalda Trampa i njihovom uticaju na druge trgovinske nacije, uključujući i same Sjedinjene Američke Države. Američka administracija tvrdi da će ove tarife na uvoz smanjiti trgovinski deficit SAD-a i rešiti ono što smatra nepravednim i nerecipročnim trgovinskim praksama. Tramp je izjavio da će ovaj dan zauvek biti zapamćen kao dan kada je američka industrija ponovo rođena i kada je sudbina Amerike povraćena.

"Recipročne" tarife su osmišljene da nametnu troškove drugim zemljama ekvivalentne polovini troškova koje navodno nameću američkim izvoznicima putem tarifa, manipulacije valutom i necarinskih barijera na američku robu. Svaka nacija je dobila broj tarifa koji će se primenjivati na većinu proizvoda. Značajni sektori koji su izuzeti uključuju čelik, aluminijum i motorna vozila, koji su već podložni novim tarifama.

Iako neke zemlje zaista naplaćuju više tarife na američku robu nego što SAD nameće na njihov izvoz, a tarife "Dana oslobođenja" navodno predstavljaju samo polovinu pune recipročne stope, proračuni koji stoje iza njih su sumnjive. Na primer, necarinske mere su poznate po tome što ih je teško proceniti i "podložne su velikoj nesigurnosti", prema jednoj nedavnoj studiji.

Druge zemlje će verovatno odgovoriti sa odmaznim tarifama na američki uvoz. Kanada (najveće odredište za američki izvoz), EU i Kina su izjavljile da će uzvratiti recipročno.

Za procenu uticaja ovog trgovinskog sukoba koristi se globalni model proizvodnje, trgovine i potrošnje robe i usluga. Slični simulacijski alati – poznati kao "modeli računarske opšte ravnoteže" – naširoko koriste vlade, akademici i konsultantske firme za evaluaciju promena politike.

Scenario s recipročnim carinama

Prvi model simulira scenario u kojem SAD nameće recipročne i nove tarife, dok druge zemlje odgovaraju ekvivalentnim tarifama na američku robu. Procene promena u BDP-u zbog američkih recipročnih tarifa i odmaznih tarifa drugih država prikazane su u tabeli.

Tarife smanjuju BDP SAD-a za 438,4 milijarde dolara (1,45%). To predstavlja smanjenje od 3.487 dolara po domaćinstvu godišnje, što je veće nego u bilo kojoj drugoj zemlji.

Relativno najveće smanjenje BDP-a beleže Meksiko (2,24%) i Kanada (1,65%), jer ove zemlje izvoze preko 75% svojih proizvoda u SAD. Meksička domaćinstva gube 1.192 dolara godišnje, dok kanadska gube 2.467 dolara.

Vijetnam (0,99%) i Švajcarska (0,32%) takođe beleže značajne padove u BDP-u.

Neke zemlje, poput Novog Zelanda (0,29%) i Brazila (0,28%), ostvaruju porast BDP-a jer imaju niže tarife. Novi Zeland beleži dobit od 397 dolara godišnje po domaćinstvu.

Ukupni globalni BDP opada za 500 milijardi dolara (0,43%), što potvrđuje pravilo da trgovinski ratovi štete svetskoj ekonomiji.

Scenario bez odgovora na Trampove carine

U drugom scenariju, modelovanje prikazuje šta se dešava ako druge zemlje ne reaguju na tarife koje nameću SAD. Promene u BDP-u odabranih zemalja predstavljene su u tabeli ispod.

Zemlje koje se suočavaju sa relativno visokim tarifama SAD-a i izvoze veliki deo svojih proizvoda u SAD beleže najveće proporcionalne padove u BDP-u. Među njima su Kanada, Meksiko, Vijetnam, Tajland, Tajvan, Švajcarska, Južna Koreja i Kina.

Zemlje sa relativno niskim novim tarifama ostvaruju dobit, pri čemu Ujedinjeno Kraljevstvo beleži najveći porast BDP-a.

Tarife smanjuju BDP SAD-a za 149 milijardi dolara (0,49%) zbog povećanja troškova proizvodnje i cena za potrošače u SAD.

Ukupni BDP ostatka sveta opada za 155 milijardi dolara, što je više od dvostrukog pada u poređenju sa scenarijem kada su postojale odmazde. Ovo pokazuje da ostatak sveta može smanjiti gubitke uz odmazdu, dok odmazda donosi lošiji ishod za SAD.

Ranije objave tarifa od strane administracije Trumpa poremetile su međunarodnu trgovinu, a uzajamne tarife dodatno pogoršavaju situaciju. Na kraju, SAD bi mogle pretrpeti najveće štete.

 

[prvepruge]

U celoj toj racunici se zaboravlja da ce neke kompanije premestiti proizvodnju u USA cime ce porasti BDP samih USA (sama investicija ce uneti neku dodatnu vrednost, otvorice se radna mesta koja su pre toga bila negde u svetu, vrtece se neki novac od tih plata, trosice se americka energija i materijali za tu proizvodnju...). I to je glavna poenta sa kojom su Trump i njegov tim usli u ceo ovaj proces. Na stranu da Trump i ljudi oko njega ipak nisu idioti kakvim pokusavaju da ga predstave u demokratskim medijima i u EU ponajpre i da imaju ekonomska znanja na nekom visem nivou od novinara i prosecnog korisnika interMeta.

Odnos americkog izvoza/uvoza je postao poprilicno opterecujuci za njihovu drzavu, 2060/4100 milijardi $ odnosno deficit im je oko 7-7.5% BDP. To nije odrzivo na dug period te bi zaduzenost njihove drzave otisla u p.m.

Uostalom, za najkasnije 2 godine cemo videti efekte ove ekonomske politike u USA.

 

[Banovic Strahinja]

Odnos americkog izvoza/uvoza je postao poprilicno opterecujuci za njihovu drzavu, 2060/4100 milijardi $ odnosno deficit im je oko 7-7.5% BDP.

Deficit im je veliki zato sto imaju negde oko 750 vojnih baza sirom sveta i veliku cenu ratova sirom sveta,
zato sto su se previse uziveli u neoliberalizam i samim time stvorili strukturalne probleme i ogromnu nejednakost, a bogatima su tokom decenija smanjili porez s oko 90% na 37%,

postoji razog zasto su amerikanci poslali svoju industriju u siromasne zemlje- oni su se skoncentrisali na finansiju i tehnologiju koji su profitabilniji od fabrike eksera, a njihove (SAD) carine su takodje bile niske s razlogom- uvlacili su zemlje u svoju sferu uticaja, zatim njihovi investitori su kupovali ono sto im je trebalo i posto su uvozili mnogo nije bilo smisla da si dizu cene, a oni su se bavili ekskluzivnijim poslovima, jeste sa su previse otisli u tom smeru, ali ovo nije nacin resavanja problema.

SAD kao drzava ce od carina imati vise novaca od poreza- ali taj porez ce najvise platiti siromasniji slojevi stanovnistva i srednja klasa, a pretpostavljam da ce Trump smanjiti poraz bogatima-
drugim recima siromasniji ce se mnogo vise porezovati, a bogati manje.

A velike teh-kompanije google, amazon i drugi nisu placali mnogo poreza ili uopste nisu, sad ce ih EU i drugi verovatno vise oporezovati.
Trump si puca u nogu.

 

[dlugomir]

Stanje na berzama pokazuje da je dosta američkih kompanija oslobođeno od prilične količine novca.
Tramp misli kako će mnoge kompanije sad otvoriti pogone u SAD. Da li je u pravu umnogome će zavisiti od interne računice tih kompanija koje će pokazati koliko im se to isplati. U Fordu su recimo već izračunali da im se ne isplati. Biće toga dosta.
Za otvaranje novih pogona već treba para, a kad budu otvoreni u njima će raditi radnici sa mnogo većim platama nego recimo u Meksiku.
Jedno je sigurno - mnogo će roba poskupeti, ne samo u Americi.

 

[prvepruge]

Deficit im je veliki zato sto imaju negde oko 750 vojnih baza sirom sveta i veliku cenu ratova sirom sveta,
zato sto su se previse uziveli u neoliberalizam i samim time stvorili strukturalne probleme i ogromnu nejednakost, a bogatima su tokom decenija smanjili porez s oko 90% na 37%,

postoji razog zasto su amerikanci poslali svoju industriju u siromasne zemlje- oni su se skoncentrisali na finansiju i tehnologiju koji su profitabilniji od fabrike eksera, a njihove (SAD) carine su takodje bile niske s razlogom- uvlacili su zemlje u svoju sferu uticaja, zatim njihovi investitori su kupovali ono sto im je trebalo i posto su uvozili mnogo nije bilo smisla da si dizu cene, a oni su se bavili ekskluzivnijim poslovima, jeste sa su previse otisli u tom smeru, ali ovo nije nacin resavanja problema.

SAD kao drzava ce od carina imati vise novaca od poreza- ali taj porez ce najvise platiti siromasniji slojevi stanovnistva i srednja klasa, a pretpostavljam da ce Trump smanjiti poraz bogatima-
drugim recima siromasniji ce se mnogo vise porezovati, a bogati manje.

A velike teh-kompanije google, amazon i drugi nisu placali mnogo poreza ili uopste nisu, sad ce ih EU i drugi verovatno vise oporezovati.
Trump si puca u nogu.

Sve to stoji.
1) Zato Trump trazi povecanje davanja na 5% BDP NATO clanicama, sa sadasnjih prosecnih 2-2.5% bi to znatno olaksalo americka ulaganja u NATO

2) Hajde fabrika eksera ili silikonskih lutki i moze da ostane u nekom Vijetnamu ali fabrika automobila, fabrika chipova i ostalih tehnoloski naprednijih hardwera se itekako privlace u USA (pa tako Nvidia i TSMC grade pogone u USA) a proizvodjaci automobila se teraju da otvore pogone u USA, zaposle americku radnu snagu, trose americke sirovine i energiju za proizvodnju automobila. Naravno da ce USA "probrati" od prozivodnih lanaca koji su profitabilniji, nece se upustati u proizvodnju tih silikonskih lutki recimo.

3) USA ce prihodovati vise od visokih taksi ( a mozda ce i pasti obim uvoza jer ce deo proizvodnje koja se uvozi preci u samu USA te nece biti dodatnog prihoda od carina). Ta prica da ce siromasni platiti tranziciju je samo kratkorocno pod uslovom da nema americke proizvodnje, vremenom ce se USA vratiti na pozicije koje je imala u odnosu na svet '70-80-tih odnosno kupovna moc prosecnog Amerikanca (koja je i danas velika) ce znatno skociti u odnosu na prosecnog EU citizena pa ce se skok cena izbalansirati u neko dogledno vreme. Na stranu da ce evropski ili azijski proizvodjaci morati da nivelisu cene ako zele da udju na najvece svetsko trziste pa ce Airbas ili BMW morati da snize cene svojih proizvoda na USA trzistu ako zele da se tuku sa proizvodjacima iz USA ili proizvodjacima koji proizvode tamo.

4) Velike kompanije tipa Amazon, Google i ostali imaju svoje evropske office u Irskoj, zbog povoljne poreske politike te clanice EU. Mozda ce ih EU pokusati uceniti drugacijim oporezivanjem ali te tehnoloske kompanije imaju daleko jaci adut u rukama nego EU birokratija. Procitah u USA novinama, jedan dan gubitka google usluga EU kosta milijarde i milijarde $ a Evropa nema adekvatnu zamenu za usluge tehnoloskih giganata iz USA. Posle koliko vremena bi EU kapitulirala? Sva ova prica pod uslovom da tehnoloske gigante dotakne dodatnih 15-20% oporezivanja na profit u EU.

Tako, da je pitanje da li Trump puca sebi u nogu. Jos jednom, nije on idiot, za razliku od evropskih i britanskih birokrata on je covek iz biznisa, oni su samo cinovnici koji su se vesto goozili u svojim partijama.

 

[dlugomir]

Njegov lični biznis je nekoliko puta propao. Samo primećujem.

 

[Banovic Strahinja]

Njegov lični biznis je nekoliko puta propao. Samo primećujem.

1988 je Trump izgubio na aukciji za klavir iz filma Kazablanka od nekog Japanskog aukcionara - posle toga je kritikovao Jaoanske proizvodjace automobila i poceo da prica o tarifama, u prosloj administraciji je vecina znala da ga zaustavi i da blokiraju njegove glupe ideje- sto ss njemu nije svidjalo pa ih je zamenio sa “Yes men”, mada su i ti pod uticajem teh-medija.
Radnici iz SAD su izvrsili harakiri kad su glasali za Trampa.

 

[Banovic Strahinja]

1) Zato Trump trazi povecanje davanja na 5% BDP NATO clanicama, sa sadasnjih prosecnih 2-2.5% bi to znatno olaksalo americka ulaganja u NATO

Jel neko tera SAD da imaju baze svuda po svetu i “ulazu” toliko u vojsku i pocinju ratove i podsticu revolucije svuda?
Evropa je kriva i sto je CIA likvidirala Aljendea?

a proizvodjaci automobila se teraju da otvore pogone u USA, zaposle americku radnu snagu, trose americke sirovine i energiju za proizvodnju

Amerikanci “uvoze” radnu snagu iz Juzne Amerike, problemi SAD (i velikog dela zapada je druge prirode- no to je druga tema).

Tokom prvog mandata je Trump pritisao Juznu Koreju zbog ves masina i uveo im carine sto je rezultiralo otvaranjem 2 000 radnih mesta, cije je otvaranje zapravo bilo neisplativo, a Americka industrija je uvek bila neproduktivna u odnosu na Evropu a pogotovo u odnosu na Kinu.

Cak i u slucaju da se mnogi odluce da presele industriju u SAD trebati ce vremena sa se to desi, a u medjuvremenu ce ekonomija SAD trpeti, a povecane carine ce uciniti i njihove proizvode jos skuplje i jos nekonkurentnije.

Svet se promenio, i Amerika od ‘70 tih kad je SAD jos uvek letela na krilima zlatnog doba i drzala se ideja John Maynard Keynesa, posle toga su presli na neoliberalizam i skresali takse- nesto malo siromasnima, a jako mnogo bogatima- a nemoguce je imati i dobru infrastrukturu i niske poreze.

Precenjujes snagu teh kompanija i podcenjujes snagu EU.
Videti cemo sta ce se desiti, da li ce se Trump predomisliti na vreme ili ce ici i dalje svojom narandzastom supljom glavom kroz zid.

Europa Eterna!

 

[dlugomir]

Sunovrat se nastavlja

Još gore nego juče rekao bih.

 

[Banovic Strahinja]

Da, ceka nas vrlo nestabilan priod.

Inace, gledajuci po internetu- mislim da sam shvatio kako su grupisane zemlje u vezi tarifa/carina- naime od drugog svetskog rata SAD je grupisala zemlje u 3 grupe- saveznici/vazali koji su imali otvoren pristup njihovom trzistu (kao nagrada/mrkva) , zatim neutralne zemlje s kojima su trgovali pomocu medjudrzavnih ugovora i koji su imali ogranicen pristup njihovom trzistu i neprijateljske zemlje s kojima nisu trgovali (npr SSSR)- mislim da je ovo sad slicna podela- “poslusniji” saveznici su dobili nize carine od 10%, neutralni kao EU su dobili 20% i nesto vise, a one koji se ne smatraju prijateljima ili nisu poslusni su dobili 30% i vise.
Tako da ako je to tacno- SAD ne racuna ozbiljno na Srbiju.

 

[dlugomir]

Da, samo što mnogo ljudi u Srbiji to ne shvata.

A za Trampa loše vesti sustižu jedna drugu. U dosta zemalja se aktivno poziva na bojkot američkih proizvoda. Takođe je i otkazan veliki broj putovanja u SAD.

 

[Banovic Strahinja]

Da, samo što mnogo ljudi u Srbiji to ne shvata.

A za Trampa loše vesti sustižu jedna drugu. U dosta zemalja se aktivno poziva na bojkot američkih proizvoda. Takođe je i otkazan veliki broj putovanja u SAD.

Da, inace ovog plana koji je radio pre svega Stephen Miran tj zasniva se na "Mar-a-Lago sporazumu", samo je to Trump sve zbrzao, tj to nije trebalo izgledati ovako.

Skinuto s interneta:
"Mar-a-Lago sporazum je predložena ekonomska strategija koja ima za cilj restrukturiranje globalne trgovine i valutne dinamike. Ideja podrazumeva da će Sjedinjene Američke Države koristiti svoju ekonomsku, finansijsku i vojnu dominaciju kako bi osigurale povoljnije trgovinske i fiskalne aranžmane. Neki ključni aspekti uključuju:

-Deprecijaciju (smanjenje vrednosti) američkog dolara radi podsticanja izvoza i otvaranja radnih mesta u proizvodnji.

-Zamenu postojećeg američkog državnog duga novim dugoročnim obveznicama (od 100 godina i visevekovnim obveznicama)

-
Rekalibraciju trgovinskih i bezbednosnih partnerstava radi smanjenja američkih deficita.

 

[Banovic Strahinja]

Kako velike automobilske marke reaguju na trgovinske tarife u SAD:

Ford je reagovao na nove tarife od 25% ponudom koju naziva „dogovor stisnutih ruku za Ameriku“. Do 2. juna, kupci u SAD mogu kupiti modele iz 2024. i 2025. godine po cenama koje inače važe za zaposlene. Ova ponuda se nadovezuje na promociju koja traje do 30. juna i uključuje besplatni kućni punjač za kupce električnih vozila. U saopštenju za medije, kompanija naglašava da želi da pomogne kupcima u „nesigurnim vremenima“, bilo da se suočavaju s ekonomskim izazovima ili im je potreban pouzdan automobil za porodicu.

Stellantis, matična kompanija brendova kao što su Jeep i Ram, takođe snižava cene. Njihov program popusta za zaposlene biće produžen i za potrošače do 30. aprila. Pored toga, Stellantis će privremeno obustaviti proizvodnju u fabrikama u Kanadi i Meksiku—postrojenje u Windsor-u, Kanada, zatvoriće se na dve nedelje, dok će fabrika u Toluci, Meksiko, biti zatvorena mesec dana. Zbog ovih obustava, 900 radnika u američkim podržavajućim objektima biće privremeno otpušteno.

General Motors (GM) planira povećanje proizvodnje lakih kamiona u SAD kako bi smanjio zavisnost od uvoza. Kompanija će angažovati stotine privremenih radnika u fabrici u Fort Wayne-u, Indijana, koja proizvodi Chevrolet Silverado i GMC Sierra kamione—od kojih se polovina trenutno sklapa u Meksiku i Kanadi.

Jaguar, britanski proizvođač automobila, potpuno obustavlja isporuke u SAD tokom aprila. Prošle godine, četvrtina njihovih vozila prodatih u Severnoj Americi dolazila je iz Britanije. Jaguar navodi da ova pauza u isporuci omogućava kompaniji da razvije dugoročne strategije.

Volkswagen planira povećanje cena svojih vozila u SAD zbog novih tarifa. Kompanija uvozi skoro sve modele koje prodaje na američkom tržištu i razmatra dodavanje „uvozne takse“ na svoja vozila. Odluka o detaljima povećanja cena očekuje se sredinom aprila. Takođe, privremeno obustavlja transport automobila železnicom iz Meksika u SAD i planira smanjenje prodajnih podsticaja.

Hyundai je obećao da neće podizati cene tokom naredna dva meseca. Neposredno nakon stupanja tarifa na snagu, pokrenuli su program „Customer Assurance“, kojim garantuju da cene njihovih modela ostaju nepromenjene barem do 2. juna. Hyundai-ov ko-izvršni direktor José Muñoz naglasio je da kompanija želi da kupcima pruži stabilnost u periodu neizvesnosti.

Toyota nastavlja svoje poslovanje bez značajnijih promena—nema planova za povećanje cena ili izmene u operacijama. Pored toga, uprkos dodatnim tarifama od 25% koje će od 3. maja uticati na uvozne auto-delove, Toyota je obavestila dobavljače da će pokriti troškove povezane s tim nametima.

Tesla, iako proizvodi sva svoja vozila u SAD, ipak će biti pogođen tarifama na auto-delove, jer između 30 i 40% komponenti u njihovim automobilima potiče iz inostranstva. Izvršni direktor Elon Musk priznao je da Tesla nije pošteđen ovih mera. Takođe, u nedavnom govoru, Musk je zagovarao „nultu tarifu“ između SAD i Evrope, što se razlikuje od stavova američke administracije.

 

[Гамбино]

Цео процес се мора наставити и у следећем мандату. Који су могући сценарији ?
1. Републиканци опет побеђују и настављају Трампов сценарио.
2. Републиканци прекидају процес.
3. Трамп крши устав и продужава себи право на још један мандат, односно на још једну кандидатуру.
4. Демократе побеђују и прекидају процес.
5. Демократе побеђују, али настављају процес.

 

[Banovic Strahinja]

Međunarodni monetarni fond (MMF) je značajno smanjio prognoze rasta za SAD i druge razvijene ekonomije zbog velikih promena u ekonomskoj politici predsednika Donalda Trampa. Globalni rast je već pogođen padom poverenja potrošača i preduzeća, što dovodi do smanjenja potrošnje i investicija.

MMF predviđa dodatnu štetu zbog poremećaja u globalnim lancima snabdevanja i inflacije izazvane povećanjem tarifa. Iako MMF ne predviđa recesiju trenutno, šanse za globalnu recesiju su porasle sa 17% na 30%, dok je verovatnoća recesije u SAD 40%.

K. Georgijeva, šefica MMF-a, okrivila je usporavanje rasta na "resetovanje globalnog trgovinskog sistema" od strane SAD, što je dovelo do smanjenja procena rasta i povećane nestabilnosti na finansijskim tržištima.

Prognoze rasta za najbogatije zemlje sveta u 2025. godini su značajno smanjene: SAD na 1,8%, evrozona na 0,8%, Japan na 0,6%, dok Nemačka neće imati rast. U Velikoj Britaniji rast je smanjen na 1,1%, što može dovesti do povećanja poreza i smanjenja potrošnje.

S druge strane, neke zemlje u razvoju beleže bolje rezultate, poput Indije sa predviđenim rastom od 6,2% u 2025. godini. Međutim, Kina je pogođena tarifama SAD-a, sa smanjenjem rasta na 4%.

Većina siromašnijih zemalja u razvoju prema prognozama MMF-a će i dalje rasti brže od industrijskih nacija.
(nisu zasebno pominjali Balkan).

 

[Banovic Strahinja]

Skok zlata najavljuje kraj hegemonije dolara?
(Skracen clanak, autor- Philip Pilkington** je makroekonomista i investicioni profesionalac, kao i autor knjige *Reformation in Economics)

U ponedeljak je cena zlata dostigla novi rekord, prešavši granicu od 3.400 dolara. Ovaj plemeniti metal trenutno je najbolji performer na finansijskim tržištima, a neki ga nazivaju „najboljim investicionim sredstvom 21. veka“. Kratkoročno, cena zlata raste zbog uticaja trgovinskih politika Trampove administracije koje su uzdrmale tržišta, dok dugoročni trend ukazuje na agresivnu dedolarizaciju.

Američki dolar beleži najduži pad od 2015. godine, a čini se da će njegova vrednost nastaviti da opada. Nakon što je Bajdenova administracija zaplenila ruske rezerve posle invazije na Ukrajinu, počele su spekulacije da bi ovo mogao biti početak kraja statusa američkog dolara kao svetske rezervne valute. Trampova administracija, delimično zbog svojih trgovinskih politika, izgleda da aktivno podržava kraj hegemonije dolara.

U aprilu, Stiven Miran, predsednik Saveta ekonomskih savetnika, kritikovao je „rezervnu funkciju“ dolara, navodeći da je ona „izazvala trajne distorzije valuta i doprinela, zajedno sa nepravednim trgovinskim barijerama drugih zemalja, neodrživim trgovinskim deficitima“. Ovi deficiti su, prema njegovim rečima, uništili američki proizvodni sektor i zajednice radničke klase.

Tržišta su ovo protumačila kao nameru Bele kuće da eliminiše status dolara kao rezervne valute. Ovo je dovelo do neobičnih dinamika na američkim finansijskim tržištima, gde se istovremeno prodaju i akcije i obveznice, što ukazuje na gubitak poverenja investitora u američke aktive.

Rastuća cena zlata je direktna posledica ovog gubitka poverenja. Investitori, koji gube veru u dolar i aktive vezane za dolar, sve više ulažu u plemenite metale. Ovo nije privremeni događaj, već početak strukturne promene u globalnom monetarnom sistemu.

Miran je istakao da status dolara kao rezervne valute šteti američkoj ekonomiji, podstičući prekomernu potrošnju i nedovoljna ulaganja. Međutim, ukidanje hegemonije dolara biće bolno, jer će pad dolara smanjiti sposobnost Amerikanaca da kupuju uvoznu robu, što će dovesti do rasta cena i pada životnog standarda.

Trampove trgovinske politike ubrzavaju ovaj proces. Dok Fed planira povećanje kamatnih stopa kako bi obuzdao inflaciju, Bela kuća vrši pritisak na Fed da ih smanji. Čini se da je Trampova administracija spremna da podrži svoju rizičnu ekonomsku strategiju, čak i ako je prekasno za povratak na staro. Amerika se suočava sa dugo odlaganim ekonomskim balansiranjem, ali agresivan pristup Trampove administracije znači da će potrošači osetiti posledice.