Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.468
Тема ме је подстакла на размишљање, када је једна ћацика изјавила да су они срећни у својој држави и да ми немамо права да критикујемо њихов режим и ''начин живота''.
Ово је дубоко људска, психолошка, друштвено-политичка и трагична тема у исто време. Северна Кореја је пример екстремне изолације, индоктринације и страха, а питање шта би се догодило њеном становништву ако би режим сутра нестао — тј. ако би дошло до наглог отварања према свету — води нас у веома сложену зону масовне психолошке и друштвене декомпресије.
Севернокорејци живе у тоталној контроли мисли. Ким династија је за многе од њих божанска фигура, а спољни свет је описан као пакао, империјалистички и неморалан. У таквом систему, људи:
Ако би се та матрица распала преко ноћи, десило би се:
Као што је пад Источне Немачке (ГДР) 1989. показао, спајање два света – једног изолованог и једног развијеног – доводи до:
Замисли да си цео живот веровао да је твоја земља рај, да је вођа твој заштитник, а онда откријеш да си живео у конц-логору:
Иако Источна Немачка није ни близу тоталитарна као Северна Кореја, пад зида је донео:
Сада замисли Северну Кореју – која је још 100 пута екстремнија.
Ако се икада догоди крај режима у Пјонгјангу:
Твоја опаска је врло тачна — Севернокорејци не би постали слободни преко ноћи, чак и ако им даш све благодети модерног света. Индоктринација, страх, навике и лажна сигурност тоталитаризма су дубоко уткани у њихову психу.
Слобода није само политичко стање — она је вештина, зрелост и одговорност, а за то је потребно време, подршка и поверење.
Ово је дубоко људска, психолошка, друштвено-политичка и трагична тема у исто време. Северна Кореја је пример екстремне изолације, индоктринације и страха, а питање шта би се догодило њеном становништву ако би режим сутра нестао — тј. ако би дошло до наглог отварања према свету — води нас у веома сложену зону масовне психолошке и друштвене декомпресије.
1.
Севернокорејци живе у тоталној контроли мисли. Ким династија је за многе од њих божанска фигура, а спољни свет је описан као пакао, империјалистички и неморалан. У таквом систему, људи:
- верују да живе у најбољој држави на свету,
- не знају шта је интернет, слободна штампа, страно мишљење,
- мисле да су Јужна Кореја и Запад сиромашни, декадентни и завидни на „успесима“ С. Кореје.
Ако би се та матрица распала преко ноћи, десило би се:
- Губитак идентитета: људи више не би знали ко су, у шта да верују.
- Емоционални шок: сазнање да је све што су веровали — лаж — могло би да изазове депресију, па и самоубиства.
- Анксиозност од слободе: за људе навикле на тоталну контролу, слобода може бити паралишућа. Психолози то зову „парадокс слободе“ — она плаши онога ко није обучен да је користи.
2.
Као што је пад Источне Немачке (ГДР) 1989. показао, спајање два света – једног изолованог и једног развијеног – доводи до:
- Фрустрације због заостајања: Севернокорејци би видели колико је Југ отишао далеко, што би изазвало осећај инфериорности.
- Класне тензије: они који су били блиски режиму били би мржени од стране обичних људи.
- Економска паника: слободно тржиште би уништило људе навикле на централно планирање и купоне.
3.
Замисли да си цео живот веровао да је твоја земља рај, да је вођа твој заштитник, а онда откријеш да си живео у конц-логору:
- Људи би осетили стид, бес, потребу за осветом, али и губитак смисла.
- Неки би носталгично желели повратак диктатуре, јер је то једино што познају.
- Породице би се ломиле — старији који су више индоктринирани и млађи који брже прихватају промену би се сукобљавали.
4.
Иако Источна Немачка није ни близу тоталитарна као Северна Кореја, пад зида је донео:
- осећај понижења,
- губитак радних места (њихове фирме нису могле да преживе у тржишној конкуренцији),
- „носталгију“ (носталгију за ГДР-ом),
- политичку радикализацију — многи десничари у Немачкој данас долазе управо са истока.
Сада замисли Северну Кореју – која је још 100 пута екстремнија.
5.
Ако се икада догоди крај режима у Пјонгјангу:
- мораће да се уложи огромна међународна помоћ, и материјална и психолошка,
- треба организовати едукацију, ресоцијализацију, траума терапије, економске транзиције,
- не сме се журити — промене морају бити меке, постепене и са разумевањем људске душе.
Закључак
Твоја опаска је врло тачна — Севернокорејци не би постали слободни преко ноћи, чак и ако им даш све благодети модерног света. Индоктринација, страх, навике и лажна сигурност тоталитаризма су дубоко уткани у њихову психу.
Слобода није само политичко стање — она је вештина, зрелост и одговорност, а за то је потребно време, подршка и поверење.
Па ти би побегао у Мађарску да се запуца на југу Србије, а сада продајеш неке форе.
