kakvo je vaše stanovište
koliko čovek sebe dobije pri rodjenju?
stalno slušamo radajmo se ovakvi onakvi
ja verujem da se čovek radja nikakav
tabula raza
od genetike pokupimo odredjeni nužni procenat bioloških osobina
ali sve dalje ponašanje i karakter i slično se kupe u životu
čak i prenatalno a posebno u ranim godinama
to je kao ono kad kažu rodio se kao *****
ma nije se rodio nikakav
nešto je propustio ili loše zakačio u odrastanju
i ne ume to da ispravi i misli da je takav sam po sebi
UKRATKO, koliko od svoje budućnosti - naravno u ponašanju i razmišljanju dobijamo kao rodjenjem a koliko stičemo?
Citajuci ponekad istrazivanja raznih autora sa polja genetike, razmisljajuci ponekad o tome, moje laicko(odnosno nestrucno misljenje) je da se vecina nasih osobina dobija, tj nasledjuje, u trenutku zaceca, zatim razvoja embriona, fetusa i rodjenjem. Dakle, 'kodirani' smo vec samim dolaskom na svet, odnosno imamo pomesane nasledne osobine, pomesane predispozicije, ili pak nedostatak predispozicija(npr za ponasanja, za talente, za razvoj punih kapaciteta inteligencije, za ovo za ono...itd). Moje misljenje je dakle, da nikako nismo 'prazna casa' koju kasnije kroz zivot naknadno 'popunjavamo'. Niti smo kao 'drvo' koje nakanadno mozemo tek tako simplifikovano 'oblikovati'. Mislim da to ipak ne funkcionise tek tako. Odnosno, da preformulisem, mozemo to, samo donekle, zato i postoji nesto sto se zove evolutivni, tacnije zivotni razvoj coveka, licnosti, al smatram da su to vise...hm... tzv korekcije, a ne 'korenite promene', ono po sistemu RW, tj pisi-brisi. Ima nekih istrazivanja koja recimo ukazuju na to da se baza nasih osobina i razvoj nase licnosti, ponasanja, karaktera..i sl zavrsava do 5 godine zivota, deteta. Dakle, cak i ako su moguce te promene, to oblikovanje se zavrsava do 5 godine. Nakon toga, ceo razvojni tok su zapravo korekcije, a ne sustinske promene. Korekcije, nadgradnja tokom zivotnih faza to je moguce i to je cinjenica. I samo po sebi to nije malo, jer licnost coveka se ipak stalno u necemu nadogradjuje, razvija, dakle koriguje. Ipak, onu osnovnu bazu nasih osobina(i pozitivnih i negativnih, ma sta god spadalo u ovu crno-belu podelu, iako mislim da tu ima i dosta raznih nijansi izmedju), mislim da sticemo genetski, trajno ostaje kao deo osnove, prosto neizbrisivo. I kao sto rekoh, prema nekim istrazivanjima, tu bazu mozemo oblikovati, menjati, modelirati, do 5 godine zivota. Ima nekih koji pak kazu i nesto duze, do 10-12te godine. U meshovitim teorijama(npr Bollck-Huston-Stivenson) raspon uzima od rodjenja pa do 5-te godine ili od 5-te do 12-te. E sad, koliki je procentualno omer toga..rekao bih mozda 50:50. I zato, mislim da odgovror na pitanje kakav se covek radja, glasi: nesavrsen, slojevit. Ipso facto, i odgovor na pitanje kakav je covek, kakvi su ljudi, glasi: nesavrsen, slojevit. Od samog zaceca, rodjenja, tokom zivota, pa do samog kraja. I zato, Coveka, pojedinca, pojedinku, ili mozemo ili ne mozemo prihvatiti onakvim kakvi jesu, odnosno jedni druge ili mozemo ili ne mozemo prihvatiti onakvim kakvi jesmo. Ponekad nema sredine. I naravno, zato sto nekad nema sredine( a i to je deo nase nesavrsenosti, iskljucivost) jasno je da nikad ne mozemo postici da se svi pojedinacno medjusobno razumeju, prihvate...itd. Ipak, ipak, ipak, Misljenja sam da bi trebali da konacno da pokusamo da to korigujemo, i da nekako naucimo(i kao pojedinci i kao ljudska zajednica) da prihvatamo razlicitosti(cak i najcudnije), i nesavrsenosti, jer svi smo: nesavrseni. Jedino je vazno da kao nesavrsena bica ne ugrozavamo jedni drugi, vec da pokusamo da radimo na koegzistenciji bez ugrozavanja jedni drugih. Drugim recima, ne mozemo(tj ne bi trebalo), a i nerealno je 'zahtevati' jedni od drugih da se menjamo, samo zato sto se eto jedni drugima u necem ne dopadamo( u nekim osobinama, navikama, nacinu razmisljanja, karakteru..itd), sve dok najdirektnije ne ugrozavamo jedni druge. Al, mislim da ni tada 'promene' nisu realne, vec kao sto rekoh moguce su i realne su samo dorade, korekcije.
poslije ga ubijede da je zivot lijep 
