У политичком смислу када кажу Балканац па ме поистовете са Шиптаром баш ми је симпа.
Све је у глави, како се осјећаш?Када одем у ЕУ поготово сјевер прво што помислим како је све чисто.
У Њемачкој рецимо на улици ако видиш да неко галами обично је Турска или Балкан у питању.Или тамо нека Африка паприка, *ебени Сиријац или ко већ.Вратим се, већ на граници видим смеће по каналу и помислим јесмо проклети балканци па ни своје смеће не знамо како треба бацити гдје треба.
Суштински разлика је како се мени чини шминка и менталитет одрастања.Ми ратујемо између себе генерацијама па смо гласнији, ратоборнији, грлатији, суштински јачи умно и физички.
Када попијемо загалимо и ударимо (карикирам ја када попијем плешем а не знам плесати).
Можда у тамо неком Данцу или Норвежану чучи такође балканац али пошто је рођен у миру, одрастао у миру, ради у миру, живи у миру, има довољно за егзистенцију и више него довољно, он је постао мекан и фин као Финац.Мир брате мир понавља цијело вријеме и слуша Ед Ширана, чита шта је написала Грета Тунберг о глобалном загријавању и мисли како је свет предиван.А онда на вијестима иде кратко вијест, рат у Сирији падају главу (он помисли какви дивљаци само се протресе), на КИМ се нешто каче чија је регистрација (помисли опет се ови балканци тамо нешто свађају чији је већи), угаси тв и настави пјевушити Ширана:
Baby, I’m dancing in the dark
With you between my arms
Barefoot on the grass
Listening to our favourite song
I have faith in what I see
Now I know I have met an angel in person
And she looks perfect
I don’t deserve this
You look perfect tonight
Него Велебите шепртљо једна гледа ли се шта од филмова?
