Uporno veceras kopam po svojoj (pod)svesti koje bi to bile nekakve Federerove komparativne prednosti i kvaliteti po kojima bih sebe nekako ubedio da se bar malo nadam i da se bar malo opustim pred sutrasnji mec. I da verujem u nekakvu, bilo kakvu pobedu Federera. Pa i na misice, uz mnogo srece. I uopste ih ne nalazim. Naprotiv. Sva razmisljanja ipak govore da ce Nole sutra pobediti. Znate ono: "Svi putevi vode u Rim". Federer pokazao najvise sto je mogao. Bolje ne moze. I ne moze toliko dugo da igra na jednom relativno visokom nivou. Nole, naprotiv, nije jos pokazao koliko moze. Nije bilo potrebno. Sve je pobedjivao sa pola snage. Kao slag na torti ostavio svu svoju magiju za sutra, a onda Federer tu, sem eventualno, casnog poraza nema sta da trazi. Kao da vec sada gledam kako mu Nole sve lopte vraca dok se Federer ne iznervira i izbaci loptu u debeli aut ili Nole odjednom iz odbrane silovitim vinerom krene u protivnapad. Posebna stvar su brejk lopte. I njegove i protivnikove. Tek tu je pravi umetnik da uprska stvar. Znaci obrni okreni mrka kapa, zla prilika.
