Cekajuci bivseg sefa Pasivnog Pusaca da dodje na dogovoreni sastanak, Zlozi odluci da obidje objekat, kako je nazivala ono sto je godinama krila u svojim podzemnim labaratorijama. Uputila se ka jednom od liftova koji su vodili iskljucivo na dole, sa sobom je ponela i dobro zatvorenu kanticu. Ugledavsi je objekat se oglasi i pokusa da skoci na nju. Ali, kao i uvek, nju i objekat je delio debeli zid neprobojnog stakla. Zlozi, iako je nije krasilo strpljenje, strpljivo saceka da se objekat primiri, a onda, kao i toliko puta za sve te godine, usu sadrzaj kantice u otvor cevi koja je vodila do objektovog staklenog kaveza. prostorijom se rasiri miris cvetnog parfema.
Posto je zavrsila sa objektom, nastavila je kroz napustenu labaratoriju, koju vise niko sem
nje i nekoliko proverenih cuvara i radnika, na jedinom preostalom radnom pogonu, nije posecivao. Usla je u jednu sobicu, u svoj sopstveni hram. U centralnom delu sobe nalazila se fotelja, a na okolnim policama su stajale nagrade za sve i svasta. Po sterilno belim zidovima su bile okacene uramljene diplome, zahvalnice, pohvalnice…. U jednom od zidova nalazio se zakamuflirani sef. Zlozi otkljuca sef i iz njega izvadi jedan papir, pohvalnicu za treceg po redu najzlickijeg, zivog naucnika u protekloj 2010 godini, koju je dobila na tajnom skupu najzlickijih naucnika sveta. Nezno pogleda pohvalnicu, vrati je na mesto i izadje.
Iduci ka liftu jos jednom je prosla pored radnog pogona i nezadovoljno pomislila
“Onakvi incidenti se vise ne smeju ponoviti…”
Kako se lift penjao gore sve je jasnije cula Cecinu muziku. Celim svojim bicem oseti promenu, znala je “Dosli su…dosla je….”
Ona za koju joj je objekat, onako bespomocan, ali pun nade i vere, godinama ponavljao da ce doci da uzme ono sto joj pripada, a sto je Zlozi uzela. Nije cak ni uzela, za to nije bila kriva, najdraza igracka joj je data. Nije verovala objektu, a sada…..Osecanja se zbrkase. Na kraju preovlada uzbudjenje usled opasnosti koja se priblizavala. Oduvek ju je opasnost privlacila i uzbudjivala. Dobro poznati zmarci, koji su nagonili na akciju i suocavanje mileli su.
Lift stade i Zlozi izadje. Bilo je bas onako kako je ocekivala da ce biti. Zaposleni u gornjim nivoima, njene, za javnost kozmeticke labaratorije, su polegali po zemlji, sa rukama na usima, u pokusaju da zaustave muziku. Scena joj baci misli u proslost, u vreme kada je i ona zbog te muzike padala na zemlju, dok nije ne samo navikla, nego pocela i da uziva toliko da kada bi, povremeno, cula muziku plesala po podzemnim labaratorijskim katakombama.
“Nikada” pomisli ratnicki raspolozena “nece dobiti ni ono, ni moje ljupke kreacije”. Pomislivsi na ljupke kreacije seti se da joj Pusac nikada nece oprostiti sto se u najbitnijim trenucima zaljubila u nekog krelca, instruktora aerobika, za koga se i udala, a od koga se ubrzo i razvela. Oduvek je bila uzorno zla, osim onda kada je bila zaljubljena.
Prosla je izmedju ljudi, i usla u kancelariju, usput prosavsi pored velikog ogledala. Pogledala je i bila zadovoljna onim sto je videla. Iako je imala preko 50, izgledala je kao da joj je duplo manje, zahvaljujuci malim korekcijama na sopstvenim genima. Na prste jedne ruke se mogao izbrojati broj onih koji su znali njene stvarne godine. Taj experiment je davno bio uspesno zavrsen, ali jos nije zelela da ga objavi svetu. Svet je bio pun depresivnih ljudi, koji bi upali u jos vecu depresiju, kada bi shvatili da ce im zivoti biti duzi nego sto su ocekivali, prema njenom skromnom misljenju.
Pusac ju je cekao.
“Dosao je ranije”, iznenadila se.
Prisla mu je tiho, s ledja i rekla “Zebra nam je na tragu.”
Okrenuo se i pogledao ju je zamisljeno “Skoro je ista, cak i uzivo.” U godinama koje su usledile pratio je njen rad, ali neki izvestaji su bili nepotpuni, tako da su neke stvari i za njega bile tajna.
“Znam” odgovori on.
“I?”
“I nista. Jesi li cula muziku?”, upita je.
Klimnula je glavom.
“Kontakt je uspostavljen jos pre vise od nedelju dana.”
“I?”, Zlozi se napravi blesava.
Pokazao joj je slike zaba padobranaca, iste one koje su u Skinerovoj kancelariji videli Skali i Moldar.
“Ove nakarade nisu moje, moje kreacije su uvek bile ljupke.”, namerno ga je zacnula.
Namerno nije odreagovao, samo je odgovorio “Znam.”
Znali su oboje, slicne stvari je on pronasao mrtve u oborenoj kapsuli. Slicne stvari je ona secirala. Vojska, cuvari, dousnici….nesto, neka vrsta pratnje.
Pusac joj ponovi “Zahteva nazad ono sto je njeno. Ono sto smo uzeli i nismo pustili…..iako kapsula nije bila ostecena…..proveravali smo kako radi….pogon.”
“Mrtvo je, ne mogu dati ono sto nemam.”, nevino ga je pogledala, a onda drsko nastavila. “A i nismo uzeli, ti si pronasao i dao meni. Secas se.”
Znao je da laze, jedan mrtav agent je bio dokaz tome. A drugi dokaz je nanjusio u vazduhu, miris cvetnog parfema. Krenuo je da joj kaze da ce biti odgovorna za nestanak barem 90 posto covecanstva. Odgovorna, ako i ona uopste prezivi. Ali, shvatio je da vise nema svrhe prepirati se sa njom. Ponekada je umela da bude toliko tvrdoglava, da joj tri mazge nisu bile ravne. Krenuo je ka vratima misleci “Dao sam joj igracku, koju sada ocigledno ljubomorno cuva, po cenu takozvanog…..Armagedona.” Bilo je vreme da predje na sledeci plan….
Dovoljno je bilo sto je godinama verovao u pricu da je nakon prekida projekta, u katakombama, doslo do explozije u kojoj je stradao i objekat.
“Vrlo vesto je to namestila…”, razmisljao je zatvarajuci vrata “a sve sa ciljem da zadrzi objekat za sebe.”
“Deveti krug vise ne postoji.” dobacila mu je.
Ostavsi sama, posto su ostali otisli na teren, Zebra je po glavi premetala cinjenice, kojih nije bilo puno. Imala je jednog ubijenog agenta i seriju neobicnih pojava. Pre nego sto je postala agent dousnik, radila je za drugog poslodavca. Iako nikada nije bila upucena u sve, niti je bilo sta neobicno ikada videla, do zaba padobranaca, cula je pricu o postojanju tajnih katakombi ispod kozmeticke labaratorije, prozvanih Deveti krug, prema devetom krugu pakla, iz kojih su izlazila neobicna stvorenja i jos svasta. Zbog toga se i zainteresovala za ovaj slucaj, za razliku od Nezainteresovanog , koga je slucaj interesovao iskljucivo zato da bi dokazao da u pojavi zaba padobranaca ne postoji nista misteriozno, niti natrpirodno, vec da se i to moze objasniti na mnogo prizemniji nacin.
“Moram da svratim do kozmeticke labaratorije….da pregledam asortiman nocnih krema….”, usne joj se izvise u osmeh.
Prsten koji nije skidala upozoravao je na opasnost. Zlozi se trze iz sna, pronadje telefon i pozva. Sa druge strane nije bilo odgovora. Obuce se i izadje iz stana.
