Јуче сам био на, ваљда, тридесетом дружењу људи, виртуалних пријатеља са једног сајта. Не знам шта ми је требало да се у једном моменту сетим вас који сте ми често пунили душу и искрили сузу својим душесловљем... И баш због тога, осетим неку празнину у себи... Недостатак загрљаја и пољупца са вама који умете, курвински онако, да пуните душе простим људима као што сам ја. Најрадије бих вам сад рекао шта сте, али ће сајтна машина ту реч од пет слова, а која представља карактерну особину у људИ без обзира што јој основно значење именује полни орган лепшег пола, претворити у јалових пет звездица.
Не могу да поверујем, нећу, да ви не желите да се видимо и пољубимо. Па, шта вам је онда, шта вас то држи на стерилној дистанци од мене и вас од вас? Је ли то страх од свињског грипа, од тога да би могли да изгледате као обични људи, да би могли да изгубите вео тајанствености којим сте се огрнули кад сте почели да објављујете своје песме код наше љубимице Соколице?
Волим, бре, да вас видим, срам вас било! Волим да вас видим зато што вас волим, а волим што вас волим и волим да вас волим! Не дам да се више кријете од мене зато што свима причам о вама и срамота ме је да другима кажем да вас нисам ни загрлио...
Ево овако:
У суботу, 27. јуна, пре подне, код Хајдучке чесме, поново ће бити дружење људи са једног другог сајта. Дођите и ви, бићете моји гости. Јавите ми се на ПП, даћу вам број мог телефона, па да се лепо договоримо... Не требају вам паре, понесите новине да вам се гузе не прехладе на трави!