Kafana kod knjiškog moljca VIII

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Tama - Ivo Andric

Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ružna
na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
Magla.
Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zašto bije tamno srce moje?
Kuda? Zašto?
 
Копај, копај моја мрачна душо,
одувек заљубљена у свом мраку,
твоја мисао полако нестаје,
копај, до срца, до крви, топлоте,
копај, кад је твоје вољено уточиште нестало.
Шта је неколико сломљених ноктију
за мир који ћеш наћи?
Великодушно нас позива ова земљана одаја,
да нахрани неме очи собом,
да напоји бисерне усне меком распјеваном кишом,
да покрије дивљом детелином нежни облик тужне груди,
разигране сенке пољског цвећа,
бука последњих грана,
бујна вечна башта
која се из нејасног сна претаче у живо злато.

М.

3d5a17f38d2ffee7c676dc37921896a8.jpg
 
Poslednja izmena:
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top