Hej!
Evo u čemu je stvar. Ja sam u srednjoj školi. A tu je i profesor. On je super. Voli se šaliti. Odnos između njega i mene je zaista komplikovan. Svađali smo se, šalili, pričali...sve. Nekad imamo zaista lijepe razgovore, a ponekad smo ljuti jedno na drugo bez nekog posebnog razloga. Jednostavno nismo raspoloženi tog dana. I ponekad zna biti drzak. Ali nema veze, samo sam ukratko objasnila razlog svog postupka koji ćete sada pročitati. Želim da popravim naše odnose. Želim da znam o njemu više kao što znam o drugim profesorima. Sa njima imam jako dobru komunikaciju.
Evo mog plana. Želim da ga sačekam na parkingu gde parkira svoj auto. To je oko 500m od moje škole. Želim da izgleda kao da smo se slučajno sreli. I hoću da ga pitam "Hocete li na kafu".
Mislim da postoji problem. Ne želim da misli da želim nešto neprikladno. Jer sam žensko. Zaista su male šanse da on to misli jer ja mislim da me poznaje dovoljno dobro.
Pa moje pitanje je da li je neprimjereno da ga pitam jer on nije klasicni profesor, voli da se zeza, da se bavi sportom... I sta da radim ako me odbije i vidim u njegovim ocima sta misli. Samo ne želim da ostavim loš utisak.
