Kada ste poslednji put osetili da ste istinski srećni?

[Nina]

Kada i šta je bio povod da kažete eee sada sam istinski srećna ili srećan ?

 

[skura58]

Danas

 

[Џорџи]

Sad kad mislim o tome srecan sam uvek ,iako su mi misli o tome sputane nebitnim stvarima

 

[Nemoguća Могућност]

Trudim se da svakodnevno budem srecan.

 

[Džudi S]

Živim mirno, bez nekih problema ukoliko izuzmem zdravstvene.

Ne znam da li je taj mir sreća.

 

[jolemisa]

Malo mi je teze ovih dana,igubio sam veoma dragu osobu,pa ne mogu da se usredsredim na srecu.Medjutim tu su unuci,ili dodju ili pogledam snimke na telefonu i eto srece do neba.

 

[Belgradeboy]

Trudim se da svakodnevno budem srecan.

 

[Džudi S]

Malo mi je teze ovih dana,igubio sam veoma dragu osobu,pa ne mogu da se usredsredim na srecu.Medjutim tu su unuci,ili dodju ili pogledam snimke na telefonu i eto srece do neba.

Najvažnije je da niste potpuno sami. Verujem da dolazak unučića mnogo znači.

I niko ne mora da bude stalno srećan.

 

[Pinocchio]

Kada čujem svoju decu da se zajedno smeju. Alfa i omega moje sreće.

 

[prsho]

U sumi,priroda zivotinje...sa decom

 

[PerfectOne]

Živim mirno, bez nekih problema ukoliko izuzmem zdravstvene.

Ne znam da li je taj mir sreća.

Mir je trajna sreća

 

[PerfectOne]

Ushićeno srećna sam bila poslednji put 1989 u zimu kad je pao sneg.
Mirmo srećna u nekim retkim periodima života.

 

[Џорџи]

Kako ne biti srecan kad smo zivi,kad se pokrenemo posle bolesti i nedaca

 

[gost 446604]

Sad ste me zabrinuli , vrtim film , vrtim , stavrno ne mogu da se setim , a nisam razmisljao o ovome .

 

[PogledSProzora]

Kada i šta je bio povod da kažete eee sada sam istinski srećna ili srećan ?

“Pre nego što sam se ulogovala na Krstaricu…” Možda zvuči banalno, ali to je bio trenutak kad sam poslednji put osetila da sam istinski srećna. Sve je bilo stabilno, moje reči, iako bez adrese, postojale su. Drug mi reče: “Piši blog”, ali ja nisam od onih što vole da budu pod svetlom reflektora. Više volim senke..ne kao skrovište, već kao prostor tišine…
Krstarica mi je delovala taman: dovoljno velika da te neko čuje, ali ne toliko da te pregazi buka. Taman za jednu dušu koja želi da se izrazi, a da se ne ogoli do kraja. I eto, tad sam znala, sreća nije u velikim scenama, već u tihoj sigurnosti da imaš gde da ostaviš svoje misli. I mislim da je vreme da se opet setim toga…