što volim ova instant rešenja, uz motivacioni savet: ti to možeš...
nije toliko lako, koliko možda zvuči, pazi da ti kažem, najprirodnija stvar je socijalizacija, ali... ne može svako da se prilagodi svakome, ili okolnostima, neko ne može nikome, ili pak retko kome, to je već slučaj za razmatranje.
pričam o malo blažoj varijanti, gde recimo deluješ pristupačno, što je moj slučaj, bar na prvi pogled, ali ako pokušaš da mi se pribliziš, naletiš na zid. umem i da odbijam pojavom, zračim odyebom... to u retkim slučajevima emotivne, ili nervne rastrojenosti. u suštini sam jako zatvorena, ne nekomunikativna, ali nepristupačna da. delujem nezainteresovano, odsutno, i čak se ponekad osećam kao da ne pripadam tu, nebitno gde i nebitno sa kim, samo sevne: koji ću ja q ovde, ko su bre ovi ljudi... i ne trudim se da se uklopim, ili to sakrijem.
i nikada ne bih volela da budem otvorena knjiga, da mogu sa svima i u svemu da se nađem i snađem. pristupačna sam kada hoću i trebam da budem, mada se često dešavaju i blokade, da ne mogu. svako gurkanje u suprotnom smeru je kontraproduktivno.
u svakom slučaju, nit je lako, nit postoji instant rešenje za ovakve tipove zatvorenosti, asocijalnost je drugi problem i možda nema veze sa ovim što pričam, niti ima veze sa uvodnim postom. prosto mi je neverovatno da zamislim nekoga da je stalno namršten, što opet samo po sebi ne znači ništa, ali nekomunikativnost i izolacija uopšte se ne rešavaju savetima tipa: prestani da budeš takva.
izvinjavam se što nisam pročitala ceo post, i ako si ičim ublažila ovu prvu rečenicu kasnije, ovako kako zvuči mi liči na podyebavanje... edit: sad, kad sam pročitala sve, na to mi liči.
a u ovom slučaju, mislim na autorku teme, reći da je faza, ili lupiti dijagnozu tipa: depresija... ili da će proći samo od sebe, čini joj se medveđa usluga...
p.s. jel ima ovde ginekologa, kojim slučajem? nisam dobila, pa da pitam jesam li možda trudna?
