Prochitah odgovore i primecujem da je za svakog zavrshetak mladosti asocijacija za drugu stvar...za neke je to materijalno osamostaljivanje, za neke je to trenutak kad postanesh roditelj...ili kad postanesh svestan da ti telo stari...Na neki nachin svaki od ovih preokreta jeste pokazatelj toga da si prevazishao mladost..ali...onaj osecaj koji sam imala juche nije se izjednachavao ni sa jednom slichnom situacijom...a sa druge strane po malo jeste sa svim navedenim...
Imam 28 godina. Za neke sam mlada, za neke stara. Valjda mu to dodje neki prelazni period. Zavrshavam fakultet za par meseci, josh uvek nisam udata, ni trudna. Sa telom sam sasvim zadovoljna...Mislim da dete u meni, nikad nece ischeznuti jer sam prosto karakterno takva - zvrk sam. Tako da nije ni to...
Ono shto me je istinski zabolelo sinoc, jeste chinjenica da nikad necu moci da vratim onu nevinost i chistocu, koju sam imala u srednjoj ili za vreme faxa...Kao da su mi godine donele neku vrstu mudrosti koju sad trenutno ne zelim da posedujem.
I mozda je Helen u pravu...mozda jesam kukavica...
Ali da li se neko od vas ikada osecao tako? Da li pozelite nekad da budete naivni i "chisti" kao shto ste bili nekad, da mozete bez ikakvih predrasuda i straha da se prepustite u bilo kojoj situaciji? Da se zaljubite prvi put, da padnete ispit, ili slavite polozen ispit sa drushtvom negde bogu iza tregera,da poljubite nekoga prvi put, da volite nekoga prvi put, da se oshishate na kratko bez razmishljanja o tome kakve ce biti posledice sutra kad se probudite jer vas ne cheka posao i odgovornost, da jednostavno budete sve shto zaista istinski jeste bez ikakvih ogranichenja...jer je valjda samo mladima to "dozvoljeno"...
Nadam se da je neko razumeo shta sam htela da kazem...
I vishe zaista nikad nece biti isto kao shto je bilo. Ne zato shto ja ili neko drugi to ne moze, vec zato shto prosto okolina vishe nije takva. Ne bi bilo bash prikladno da odem na sred kalemegdana kao nekad i da sviram akustichnu gitaru, dok 2 drugarice pevaju sa mnom na sav glas...Ne bi bilo prikladno sa 28 sesti u shkolsko dvorishte neke osnovne shkole i popiti pivo iz flashe sa drushtvom, oshishati se skroz na kratko i ofarbati se u roze zato shto eto..neshto zelite da promenite u svom zivotu..a kosa ce svejedno izrasti...
vacariti se sa dechkom ispod klupe na predavanju iz nekog predmeta...itd...
Sve se svodi na dosadne, potpuno nekreativne izlaske sa drushtvom koje se sastoji iz parova, izlasci sa drugaricama na kafu, gde slusham par sati shta je koja videla u kom butiku, shta ima novo u vezama, i kad se koja seli, udaje...NE ZELIM TO! To nisam ja! Ne zelim da odrastem...APSOLUTNO NEOPOZIVO ODBIJAM DA ODRASTEM I POSTANEM OGRANICHENA NEZADOVOLJNA DOSADNA ZENETINA!
I tako...Izvinjavam se na monologu, nekako mi je lakshe kad sve iskuckam ovde...A ako neko ima slichna iskustva...nek se javi...
Pozdrav svima...
NIsam dugo video ovako odličnu pomalo estetski patetičnu ali predivnu prilču i opis mladosti ja volim du
- - - - - - - - - -
NIsam dugo video ovako odličnu pomalo estetski patetičnu ali predivnu prilču i opis mladosti ja volim duže pisati ali sada ne mgu neću.Ja sam mlađi od vas, imate preko valjda 32,33.godine ako se sećam sad kad ste to napisali.Slažem se, potpuno.Ja nisam star pa ne osećam se nekako starim baš, u smislu da nemam interesovanja,ali mrzim tu relativnost, baš ste istinu rekli.NIJE SVEJEDNO I SVE ONO ŠTO PROĐE prosto čovek, momak kad se seti sebe, kad se seti ko u pesmi,,stižu me sj.na sva davna proljeća i na ...Stiže me godina kada čivjek zastane i kad prošlost pogledaaa, nekim drugim očima,,...E to se meni dešava A NEMAM NI 25! To je možda zrelost, ok nek bude, ali ja sam sad u tom fazonu.Neću da odrastem, hoću još nisam zad.fakultetom jer nisam ni završio ništa, da ne gov.sve privatne stvari, ali depresija je uzela maha.Kaže brat, pa čim ti žališ nema tuu,to je onda zrelost, a onda meni još gore jer nisam ni izgledom a deo mene je precepljen kao momak neki od 18.do 21.pošto su to iste godine maltene.Tako kao osećam se a ponašam potpuno drugačije.što zbg stresa ,nisam ni tamo n vamo.Vi ste rekli to, nisam to ni ja,al ne valja biti dete i ja to nisam ,ali imam detinjastvo u duši.Odlično kako ste opisali ovo,ja već žalim,jer nisam uživao možda ipak dovoljno.Taj strah kao da,nzm šta mi je, ko da imam 30tak godina ilitako nešto.A deo mene naginje da budem i jako mlad.Ta j osećaj cenimo kad ga izgubimo voleo bih kad bi mogli da odgovorite kako vam je sad i kako sad gledate ,verovatno zrelije još.Jako analiziram sebe i to ne valja,opsednut sam mladošću iako je nemam kako bi trebalo biti,a trebalo bi biti da više izlazim, da se družim, da živim to i sada,nemam druge šanse.Vi ste kansije onda krrenuli fakultet,ja sam pauzirao pa hteo pa mnogo započeo pa stao pa ludilo čitavo i to je deo adolescencije,ali nije smelo tako da bude.A ovo sam proživeo,to piće u školi gradskoj iz koje nisam potekao sa drugom, pričamo, ozbiljni bili u toj 18.sad suze kad se setim toga. Ja ne bih da odrastem isto, ne potpuno .Ali znam da MORAM nema više kao kad rastemo, kao da svi rastu ja se osećam i stvarno društvo srpsko kao da su svi u 20i nekoj ko i ja, nezrelo možda najbolje ali i lepo. MLado. Drugo, kad sam se uništavao politikom,mnogo čitao,posle sve stalo mi.Možda starim, ali ja to ne bih voleo,ali žao mi, jer se sećam šta je bilo a opet, i da se ne setim, opet ću sutra žaliti.Nemam porodicu,ne mrzim poroduc,ali ne volim taj život,volim slobodnije ponašanje makar zaljubljenost.To je ono pravo i ludiranje, zezanje, uživanje u malim svarima nismo Džastin Biber svi da imamo milione i totalno budemo mladi ili neki pevači šta ćete.POPTUNO RAZUMEO šta ste rekli ovo je super emotivno ste opisali davno još ja sada video jer sam došao da žalim iako nisam star niti u 30toj,ali dešava mi se, jer sam zbunnjen, tužan a u 19.toj verovali ili ne, sam žalio zbog teen godina i adolescencije.Nisam uopšte milsio mator, nego kriza mladosti, godinaa, takva da sam jako jako sazrevao i BOLNO JE BILO.Ja mislim da ću se slomiti u 29.toj ako budem imao krizu srednjih godina,tek onda ću pući nzm kako vama,ali u 28.vidim po komentarima da ste bili u krizi to je to,zrelost totalna.Vćinu god.smo odrasli nažalost,to je ono kad radiš stvarašš a sve one bezbrižne, male sitne,lepe, slatke stvari glupe,tužne, ružne, eksplozivne su samo i dok jedino si mlad, nezreo i to sad shvatam bez obz.nema vraćanja nazad,iako mi je ostao jako malo toga, da su to naj naj najbolje godine, naravno sad će se javiti neko da kaže nije to to mediji pumpaju pa nek i ima propagande,ja uživam u njoj,bar sma uživao da valda diktatura mladosti,jer su mi pomogli da se osećam važnim kao dečak,momak nekad...I sada mi je sve nekako realnost,naprama željama ali ja imam i nepravdu i kućne probleme koji nisu samo objektivnost nego zlo neko itd..
Нисам могла да верујем - шта ту има да буде добро?! 
...premda, mamin odgovor i nije tako los - oni sa 20 nemaju pojma sta je sve moguce sa 40 
...To valjda znaju ovi sa 40 
)
):''Тринаест година имаааш, само једном и никад вишееее...''
Свиђа ми се твој став.
