Eee ja sanjam ponekad pustu sarmu,naime kad sam bio mladji terali su me da je jedem,a bio sam mrsav i nista mi se nije jelo,sem kod tetke kad odem na selo sta god spremi ja jedem kao lud,samo sarmu nikako nidan danas.jednog dana su preterali sa tim teranjem i pozurivanjem,da ja nisam stigao lepo da sazvacem kupus i pola sam progutao,a pola ostalo ustima,pa ni tamo ni vamo.Morao sam da otrcim do kupatila i da je rukama izvadim,inace bise udavio.Izasao sam iz kupatila i dreknuo,a inace sam bio najmladji."Ko me vise vidi da jedem sarmu nek me je...Svi su zanemeli,a bilo nas je petoro i onda su odjednom svi prasnuli usmeh,a meni nimalo nije bilo do smeha,pa sam bio jos besniji.Danas kada sam u srednjim godinama,obozavam kuvani kiseli kupus i jedem punjenu papriku,nije da je bas volim,ali moze da prodje,a sarmu nikako.Probao sam nekoliko puta,ali cim je stavim na viljusku i prinesem ustima,zeludac pocne da se trese i ne moze,a ne smeta mi kad neko pored mene jede.Mnogo puta sam je sanjao i uvek je bila sve gora.
