Kada prijateljstvo pocne da gusi

[Valeria]

Hvala vama koji ste se javili sa odgovorima i iskustvima. Nas dve se nismo cule jedno duze vreme, pa od mog uvodnog posta. Znam da je ona u uzasno stresnoj centrifugi trenutno i da ima probleme, ali opet, imam i ja svojih licnih problema, niti mogu njoj trenutno da se poveravam niti zelim da cujem njen optuzivacki nadrkani ton. Pusticu da se sve to slegne, mozda nam i treba pauza. Ko zna zasto je sve to dobro.

Pauza ne zvuči loše.
Kad vam se ponovo ukrste putevi, ko zna, možda stvari budu bile bolje?

 

[dobra predskazanja]

gusi samo onda kada druga strana ne shvata ili ne uvazava nase potrebe i zelje. i pokusa da nas prisvoji kao deo sebe. poistoveti nas sa sobom.

 

[Valeria]

gusi samo onda kada druga strana ne shvata ili ne uvazava nase potrebe i zelje. i pokusa da nas prisvoji kao deo sebe. poistoveti nas sa sobom.

A uglavnom svi to rade ...

 

[The_Night_Hawk]

Пријатељство не може гушити ако је ИСКРЕНО, без интереса било које врсте.
Многа су моја другарства, а тек пријатељства пукла.
Увијек сам био тај наивац који није схватао шта је било.
Заправо ово је: имам неки опуштени став којег нисам био доскора свјестан.
Значи, дружим се са људима који су ми слични по ставовима и карактеру.
Али ни то није довољно ако дотични почну да ме искориштавају.
Ја на то не пристајем, немам длаке на језику, а немам страх од "самоће".
Временом нас живот носи тамо и амо.
Ја сам до скора мислио да имам 7 или 8 пријатеља.
Заправо имам двојицу.
Не занима их имам ли тренутно новца, јесам ли опрао данас косу, или шта мислим о њихвом ставу о најновијој политичкој ситуацији.
Значи, ја сам срећан човјек.

 

[sigma man]

Nije mi ovo prvi put, verovala sam da cemo ostati prijateljice do kraja, a onda... recimo da smo se bolje upoznale. Prvi put mi se to desilo pre 10ak godina, bile smo jaako bliske i mislile smo da smo slicne, dok nismo pocele da zivimo zajedno. Jedva sam cekala da se rastanemo i da je vise ne vidim. Ona je pokusavala da sa mnom odrzi kontakt, zvala me, slala poruke... jednostavno nisam vise mogla. Gusila me je, nije imala sovj zivot, razgovori su se uvek svodili na jedno te isto, uvek sam ja imala neke novosti, ona nista...prodisala sam kad smo prestale da se druzimo.
Ponovo imam problem. Druzimo se isto unazad nekoliko godina, obe ambiciozne, bile smo bliske, a onda je ona dobila nov posao, prenaporan, vecito je nadrkana i sa njom se ne moze razgovarati. ja to ne mogu i ne zelim da trpim. Razgovara sa mnom kao da mene krivi za sranja koja joj se trenutno desavaju. Ide mi na zivce. Mislim da takvo ponasanje ne zasluzujem i to sam joj i rekla. Zelim da prekinem.
Da li vam se nekad nesto slicno desilo? Da li ste iz slicnih razloga prekidali prijateljstvo? Da li zene mogu biti dobre prijateljica zauvek?

Kad osetis da te neko gusi i to traje neko vreme, da li ti samo zavaravas sebe da si prijateljica sa tom osobom?

Mozda je kod tebe nestala i zelja za prijateljstvom?

Zasto u potpunosti odbaciti nekog ko samo gusi?

Pokusaj da budete samo drugarice.

Da bi prijateljstvo bilo prekinuto do nivoa prestanka druzenja, mislim da su potrebni jaci razlizi od gusenja.

Zasto si je smatrala prijateljicom?

 

[Plutarh]

Prijateljstvo je jedna dusa u dva tijela. To je ekstremno dobro poznavanje prije svega sebe, pa onda i druge osobe.
Da bi se bio prijatelj, covjek mora biti slobodan dusom, a sve sto zna o modernom drustvu mora smatrati nekom vrstom okova kroz koje se slobodan covjek mora provlaciti. Jer nekad je drustvo odgajalo pojedinca da bi kasnije mogao biti slobodan, a danas ga dresiraju samo da kasnije ne bi postao slobodan. Zato u cijelom drustvu postoji kult straha, pocev od obrazovanja, preko muzike do politike, pa i medjuljudskih odnosa - uglavnom se sije strah kroz medije, i radije ce da se prikazuju "cheatersi", nego neka sretna porodica od 5-10 clanova. Tako se to radi danas. Kazu "tako i treba, pa mi smo zivotinje, treba da se hvatamo svi jedni drugima za vratove, jer to je opstanak, prirodna selekcija!"

I ko onda jos smije danas da se ispovijeda bilo kome ili da pokusa uspostaviti neko povjerenje i prijateljstvo?
Veze se uglavnom svode na seks, a druzenje je uglavnom iz interesa.

Ko bi htio prijateljstvo, taj bi morao da stvori zavjeru protiv ovakvog drustva, da bi bio siguran da ga taj prijatelj nece izdati i prodati.

Ko misli da je ovakvo drustvo zasluzilo da se na njega digne sikira?

 

[Ethelwulf]

Pričate o doživotnom prijateljstvu sa nekim, a onda se žalite jer se taj neki promeni potpuno i više nije isti.. To onda slobodno možete da gledate kao prijateljstvo sa drugom osobom, a ne kao istu stvar, jer u suštini to i jeste.. Dešavalo mi se da drug iz osnovne škole "poleti" za društvom i počne da se menja, pokušava u društvu na meni da zaradi poene kako bi bio popularan.. Tada sam jednostavno oladio, nije mi prijalo to a nije me zanimalo da se upuštam u takve igrarije.. Posle nekog vremena (par godina) se urazumio i stvari su se vratile u normalu, ali to i nije bitno previše za priču, slučaj o kom je reč je ovaj prvi, kad se neko promeni.. Tada mislim da je najbolje udaljiti se..

S druge strane, kad je zajednički život u pitanju, više godina sam živeo sa dosta različitih drugova, i sa svakim sam funkcionisao odlično.. Sa nekim ko mi nije "ležao" sam gledao da provodim manje vremena zajedno, a sa nekim mi nije bio problem provoditi i ceo dan zajedno, i to par godina tako, i sa njima i dalje mogu tako.. Pitanje je samo koliko su vam kompatibilni karakteri.. Ja i ovi smo na primer imali različita interesovanja, ali nam je u osnovi psihički sklop sličan, ona osnova na koju naležu svi gornji slojevi, tako da se razumemo..

U suštini, ako ste baš, to će funkcionisati isto, ako niste, to će pri zajedničkom životu doći do izražaja.. E i da, nalazim da su muškarci lakši

 

[gost 304860]

A uglavnom svi to rade ...

a tek ako se pointimizuju 'nako prijateljski seksualno

 

[МаркоЖ]

За мене пријатељство представља широм појам. Оно може бити између добрих тако и лоших људи.

 

[sigma man]

За мене пријатељство представља широм појам. Оно може бити између добрих тако и лоших људи.

Moze.

 

[Nindza Kornjaca]

Nije mi ovo prvi put, verovala sam da cemo ostati prijateljice do kraja, a onda... recimo da smo se bolje upoznale. Prvi put mi se to desilo pre 10ak godina, bile smo jaako bliske i mislile smo da smo slicne, dok nismo pocele da zivimo zajedno. Jedva sam cekala da se rastanemo i da je vise ne vidim. Ona je pokusavala da sa mnom odrzi kontakt, zvala me, slala poruke... jednostavno nisam vise mogla. Gusila me je, nije imala sovj zivot, razgovori su se uvek svodili na jedno te isto, uvek sam ja imala neke novosti, ona nista...prodisala sam kad smo prestale da se druzimo.
Ponovo imam problem. Druzimo se isto unazad nekoliko godina, obe ambiciozne, bile smo bliske, a onda je ona dobila nov posao, prenaporan, vecito je nadrkana i sa njom se ne moze razgovarati. ja to ne mogu i ne zelim da trpim. Razgovara sa mnom kao da mene krivi za sranja koja joj se trenutno desavaju. Ide mi na zivce. Mislim da takvo ponasanje ne zasluzujem i to sam joj i rekla. Zelim da prekinem.
Da li vam se nekad nesto slicno desilo? Da li ste iz slicnih razloga prekidali prijateljstvo? Da li zene mogu biti dobre prijateljica zauvek?

U prvom slucaju drugarica ti je dosadila, pa si je otkacila
U drugom slucaju ti si, izgleda, dosadila drugarici, i ona svojim ponasanjem pokusava da te otkaci.

Cini mi se da je problem u tebi. Ako si zaista bila bliska sa tom prvom prijateljicom, kako je moguce da nisi bila upoznata sa njenim zivotnim navikama pre nego si se upustila u zajednicki zivot sa njom? Zar nikad niste prenocile jedna kod druge? Isle zajedno na letovanje ili ekskurziju?

Pretpostavljam da je taj zajednicki zivot poceo kad ste krenule na fakultet, i posto ti je trebao neko da podelite kiriju, mislila si bolje ona nego da trazis cimere preko oglasa. Pogodi sta, kad delis stambeni prostor s nekim moras da se prilagodis toj osobi i njenim potrebama bila to tvoja drugarica, decko ili ko vec.

Zalosni su i tvoji razlozi za prekid prijateljstva. Nije imala novosti? Pa zar je prijatelj isto sto i dnevni list? Ako je bila bez posla, bez decka/muza, deprimirana, tvoje je bilo da budes uz nju, probas da joj pomognes, da je trgnes iz letargije.

Na kraju, mogla si je bar udostojiti toga da joj otvoreno kazes da ne zelis njeno prijateljstvo i da ubuduce ne racuna na tebe, umesto sto si je ignorisala i predstavljas je kao uhodu. Ako si se odjednom distancirala i ignorisala, normalno da te cesce zvala, jer je verovatno pomislila da si ljuta da je negde gadno pogresila i ko zna sta, a ne da si je izgustirala kao dete igracku.

U drugom slucaju, prijateljica ima nov posao, brojne obaveze i manje vremena za tebe. I gle, ti si uvredjena, pretpostavljam i malo ljubomornja posto rece da si i sama ambiciozna. Sad su te obuzele misli tipa, ponasa se kao da je uhvatila Boga za m*da, misli da je bolja od mene...

One su tebi mozda bile prijateljice ili su bar pokusale, ti njima nisi niti ces ikad biti.

Pravi prijatelji su srodne duse. Pravo prijateljstvo je neopisiva bliskost i nicim izazvana ljubav prema nekoj osobi. Pravi prijatelji imaju svoj univerzum, svoje teme za razgovor (i ne draga koleginice forumasice, to nisu puke razmene novosti sa posla, iz ljubavnog zivota i aberi), pa cak i sopstveni jezik. Mogu satima da pricaju, mogu satima da cute. Mozes da im poveris stvari o kojima se plasis i da razmisljas.

Prijatelj te ne osudjuje. Prijatelj ti ne okrece ledja. Prijatelj zna tvoju dusu. Prijatelj te cini potpunim.

Pravi prijatelji mogu godinama da se ne vide i kada se opet sretnu da nastave dalje kao da su juce poslednji put bili zajedno, bez potrebe da se pravdaju i da vode duge razgovore o tome gde su bili i sta su radili prethodno vreme.

Ne znam da li si ikada cula za Platonovu alegoriju. Prvobitni ljudi imali su po cetiri ruke i noge. Kao telesna bica i nisu bas bili uzviseni, ali su imali unutrasnji sklad. Bogovi su bili ljubomorni i razdvojili ih. Ljudi su sada hodali uspravno i cinilo se da je sve u redu, ali su iznutra bili nemirni i zauvek trazili svoju drugu polovinu.

Kad je nadjes, to je prijateljstvo.

 

[authorite]

U prvom slucaju drugarica ti je dosadila, pa si je otkacila
U drugom slucaju ti si, izgleda, dosadila drugarici, i ona svojim ponasanjem pokusava da te otkaci.

Cini mi se da je problem u tebi. Ako si zaista bila bliska sa tom prvom prijateljicom, kako je moguce da nisi bila upoznata sa njenim zivotnim navikama pre nego si se upustila u zajednicki zivot sa njom? Zar nikad niste prenocile jedna kod druge? Isle zajedno na letovanje ili ekskurziju?

Pretpostavljam da je taj zajednicki zivot poceo kad ste krenule na fakultet, i posto ti je trebao neko da podelite kiriju, mislila si bolje ona nego da trazis cimere preko oglasa. Pogodi sta, kad delis stambeni prostor s nekim moras da se prilagodis toj osobi i njenim potrebama bila to tvoja drugarica, decko ili ko vec.

Zalosni su i tvoji razlozi za prekid prijateljstva. Nije imala novosti? Pa zar je prijatelj isto sto i dnevni list? Ako je bila bez posla, bez decka/muza, deprimirana, tvoje je bilo da budes uz nju, probas da joj pomognes, da je trgnes iz letargije.

Na kraju, mogla si je bar udostojiti toga da joj otvoreno kazes da ne zelis njeno prijateljstvo i da ubuduce ne racuna na tebe, umesto sto si je ignorisala i predstavljas je kao uhodu. Ako si se odjednom distancirala i ignorisala, normalno da te cesce zvala, jer je verovatno pomislila da si ljuta da je negde gadno pogresila i ko zna sta, a ne da si je izgustirala kao dete igracku.

U drugom slucaju, prijateljica ima nov posao, brojne obaveze i manje vremena za tebe. I gle, ti si uvredjena, pretpostavljam i malo ljubomornja posto rece da si i sama ambiciozna. Sad su te obuzele misli tipa, ponasa se kao da je uhvatila Boga za m*da, misli da je bolja od mene...

One su tebi mozda bile prijateljice ili su bar pokusale, ti njima nisi niti ces ikad biti.

Pravi prijatelji su srodne duse. Pravo prijateljstvo je neopisiva bliskost i nicim izazvana ljubav prema nekoj osobi. Pravi prijatelji imaju svoj univerzum, svoje teme za razgovor (i ne draga koleginice forumasice, to nisu puke razmene novosti sa posla, iz ljubavnog zivota i aberi), pa cak i sopstveni jezik. Mogu satima da pricaju, mogu satima da cute. Mozes da im poveris stvari o kojima se plasis i da razmisljas.

Prijatelj te ne osudjuje. Prijatelj ti ne okrece ledja. Prijatelj zna tvoju dusu. Prijatelj te cini potpunim.

Pravi prijatelji mogu godinama da se ne vide i kada se opet sretnu da nastave dalje kao da su juce poslednji put bili zajedno, bez potrebe da se pravdaju i da vode duge razgovore o tome gde su bili i sta su radili prethodno vreme.

Ne znam da li si ikada cula za Platonovu alegoriju. Prvobitni ljudi imali su po cetiri ruke i noge. Kao telesna bica i nisu bas bili uzviseni, ali su imali unutrasnji sklad. Bogovi su bili ljubomorni i razdvojili ih. Ljudi su sada hodali uspravno i cinilo se da je sve u redu, ali su iznutra bili nemirni i zauvek trazili svoju drugu polovinu.

Kad je nadjes, to je prijateljstvo.

Prva prijateljica je imala mnogo vise nego ja, i bolji posao i vise srece, ali bila je jebeno dosadna. i ne, nisam sa njom provela noc nikada pre nego sto smo zajedno pocele da zivimo. Druga "prijateljica" mi je ucinila uslugu i prestala da se druzi sa mnom. Ljudi koji su dosadni, besni bez razloga, sisu mi energiju, sa mnom razgovaraju samo o tudjim zivotima, a svoj nemaju, nisu kandidati za moje prijatelje, koliko god pokusavcas da me pokazes odgovornom, ljubomornom i sl. iskreno, **** mi se, na kraju mi je najbolje bez njih. Ako pored sebe nemam osobu koja moze zrelo, normalno da se ponasa prema meni bez obzira kakve joj se stvari desavaju, takva persona mi nije ni potrebna. Sto se tice prilagodjavanja zajednickom zivotu, u braku sam vec 8 godina i nemam problem prilagodjavanja sa normanlnim, psihicki zdravim osobama, sto prva "prijateljica" nije bila. Zalosno je sto ti to ne razumes. I ako sam u stanju da i pored svega imam pored sebe prijatelje godinama, za koje znam da se nece ponasati prema meni kao idioti, kako im dune u tom momentu, i da ja trpim tudje izlive besa jer ih je sef napuco u tom momentu, onda ne priznajem tvoje "optuzbe". Ako ja mogu u svojim najtezim momentima da se suzdrzim od takvog ponasanja prema ljudima koje volim, ocekujem od prijatelja to isto. Ili ne razumes?

 

[Jennifer Jennin]

Ne verujem u prijateljstva do groba i ljudi su realno prsli s mozgom..iz casa u cas se menjaju sa svojim tripovima i kao ti trebas to ispratiti..gledaj svoj zivot i ne mesaj se u tudj..samo povrsno i ne slusaj nicije probleme samo ces ih i sebi napraviti..realno ako imas 1-2 prijatelja bogat si..i to naravno da niste nonstop zajedno

e, a ja vjerujem

poenta je da prijatelju MOŽEŠ reći sve, čak i to da ti ide na žice svojim ponašanjem
ida se niko ne naljuti

o, ljuuuuudiiii...kakvo je to bogatstvo!

 

[gost 223714]

kad dodjem do groba moci cu da sumiram listu ugashenih prijateljstava

previshe ochekivanja i gutanje prijatelja brzo dovodi do zasicenja ili potrebe da se ode i pronadju novi prijatelji... nekad brzo i intenzivno kazemo sve , upoznamo se i zblizimo previshe i onda onaj osecaj odushevljenja i prepoznavanja pochinje da nestaje....nekad nas jednostavno zivotne okolnosti otudje, promene na neki nachin i dodjemo do momenta kad shvatimo da nemamo vishe shta da kazemo jedni drugima....
neka prekidamo namerno, bash zato da se ne bi izlizala... previshe dragocena da bi ostala ruzna mrlja u secanju....neka se neosetno izlizu i ostane onaj zal i chudjenje shta se uopshte desilo....
neka sebichno chuvamo kao mali svet , poseban i nedodirljiv , otporan na razne zivotne momente koji ga kushaju....

ono shto je porazavajuce je chinjenica da ih chesto sklapamo iz sebichnih razloga jer imamo potrebu da nas neko slusha do besvesti...e ta prijateljstva moraju da se ugushe i ne znam zashto bi ih uopshte nazivali prijateljstvom...

 

[sigma man]

Ja sam prijatelju spreman vise da oprostim nego nekom kog samo poznajem, dok bi drugi trazili od prijatelja mnogo vise i bili manje spremni da oproste.

Ko je po vama u pravu?

 

[Marge]

Verujem u prijateljstva, ali samo ona iz detinjstva. Imam druga koji mi je kao brat, znamo se od prvog osnovne a intenzivno druzimo od treceg. Sad smo na faxu, druzimo se 11 godina, postali smo kao brat i sestra. Ni u jednom trenutku mi nije palo na pamet da cemo poceti da smaramo jedno drugo i nadam se da do toga stvarno nikada nece doci. S druge strane, moram da napomenem, zbog onih koji ne veruju u musko zenska prijateljstva, nikada, ni u najcrnjem pijanstvu, nismo pokusali bilo sta vise, sto mislim da je jako bitno. Imamo svako svoju vezu, moj decko i njegova devojka nemaju problem sa tim sto se mi druzimo, niti su imali problem sto smo isli zajedno na more.
S druge strane, u srednjoj skoli sam imala drugaricu za koju sam mislila da ce mi biti veciti prijatelj. Podrzavale smo jedna drugu iako smo medjusobno bile konkurencija (obe sviramo isti instrument, bile smo uvek u istoj kategoriji na takmicenjima i uvek navijale jedna za drugu). E onda je doslo prvo i jedino zajednicko letovanje, posle kog se sve promenilo. Lepo kazu, dok ne pojedes s nekim kilo soli, ne znas kakav je covek. Nismo mogle da se usaglasimo ni oko cega, ona je meni i drugoj drugarici koja je bila sa nama stalno kontrirala, kad mi odemo da se opijamo ona je pila koka kolu da bi bila kul i da bi mogla da nam nabija na nos kako smo je smarale tako pijane, bla bla bla. Posle tog letovanja smo pocele da se udaljavamo, bukvalno mi je trebalo da je mesec dana ne vidim i ne cujem, da bih se iskulirala od svega. Posle, do kraja cetvrtog srednje, nije bilo sve kako treba, ja sam imala potrebu da na tih nacin protestujem i da namerno ne idem na kafu kad ona ide, nego da sedim u skoli i da vezbam. Sad je ona otisla u drugi grad, ja sam ostala u Beogradu, vrlo se retko cujemo, a iskreno, nemam ni neku posebnu zelju da se sa njom stalno cujem. Mislila sam da sam tenkre sto mi se desavaju ovakve stvari, jer ovo nije prvi put da sam nekoga smatrala prijateljem a onda shvatila da sam se zaebala, ali ocigledno je to normalno.....

 

[Jennifer Jennin]

Ja sam prijatelju spreman vise da oprostim nego nekom kog samo poznajem, dok bi drugi trazili od prijatelja mnogo vise i bili manje spremni da oproste.

Ko je po vama u pravu?

šta znam...nije uporedivo...prijatelji su posebna vrsta
tačno je da se očekuje više, al mislim da se više i prašta...bar ja

 

[sigma man]

šta znam...nije uporedivo...prijatelji su posebna vrsta
tačno je da se očekuje više, al mislim da se više i prašta...bar ja

Slazem se da se od prijatelja vise ocekuje, a da se moze i vise oprostiti.