Kada pesimizam postaje korisna strategija, a kada nas sputava?

[Džudi S]

​

U svetu koji često favorizuje optimizam kao jedinu prihvatljivu emociju, pesimizam se neretko doživljava kao slabost, pa čak i kao mana karaktera. Ali da li je uvek tako?

Pesimizam, kada je svestan i konstruktivan, može biti izuzetno koristan. On nas štiti od prevelikih očekivanja, priprema za moguće izazove, i pomaže da sagledamo realne rizike. U tom kontekstu, pesimizam nije pasivno odustajanje, već aktivna strategija planiranja. Psiholozi ga nazivaju „defanzivnim pesimizmom“—stil razmišljanja u kojem osoba predviđa negativne ishode kako bi se bolje pripremila.

Međutim, pesimizam može i da nas sputava. Kada preraste u hronično očekivanje najgoreg, on nas parališe, umanjuje samopouzdanje i sabotira pokušaje da se pokrenemo. U tom obliku, pesimizam postaje zatvor iz kojeg je teško izaći.

Ključna razlika leži u tome da li pesimizam vodi ka akciji ili ka povlačenju. Ako nas motiviše da se pripremimo, da budemo oprezni ali aktivni—onda je saveznik. Ako nas ućutkuje, obeshrabruje i drži u mestu—onda je prepreka.

Možda nije pitanje da li smo optimisti ili pesimisti, već da li znamo kada da budemo jedno, a kada drugo.

***

Kako razlikujete „zdravu zabrinutost“ od destruktivnog pesimizma?

Da li vas je pesimizam nekada zaštitio od razočaranja?

Kako reagujete na fraze poput „samo pozitivno“ u trenucima kada se osećate ranjivo?

 

[VranV]

Najlepše, ali i najteže je biti realan.

 

[Džudi S]

Pesimizam me često štiti od razočaranja. I mislim da je to dobra strana pesimizma.

I kada razmišljam da će se dogoditi nešto loše u mom životu i životu moje porodice..kada se desi suprotno, obradujem se. I to je dobra strana pesimizma.

Kada se neko oseća loše, ranjivo i depresivno, fraza " samo pozitivno" ne može da pomogne. Ne može da pomogne ni odobravanje tuge, ali to je već za drugu temu.

 

[Plant]

Kako pesimizam upućuje na akciju ?

"Ko se boji vrabac, taj ne seje proju"