Kad smo 90i neke susili nalon kese na striku...

[Kovač]

 

[gost 214384]

Ubedljivo Zozovaca....

jao, crnjak.
secam se naslovne strane u NINu - MRTVI PJIANI,
a podnaslov
ko pije rakiju od Zozu, na groblje ga vozu...

ou bradr.

 

[Maja_pcelica]

nažalost...devedesete su obeležene i ovim

 

[Angie.]

Sećam se naravno, pa to su stvari koje se ne mogu zaboraviti, recimo, umesto praška za pranje veša u mašine za pranje se ubacivao narendani domaći sapun..
..pa onda, zbog pomanjkanja ( ili skupoće) benzina i nafte, vozili smo biciklove , i to vrlo opušteno jer su ulice bile prazne, postale su više kao pešačke i biciklističke zone... EKOLOGIJA BRE !
.. a uveče se umesto izlazaka, naravno ostajalo u kraju, na ulicama, na klupama, pa se tu igrale karte, tablić ili remi, zavisi ko šta preferira, ali zajdničko je bilo to da su svi pili sok napravljen od limuntusa sa malo secera. to nas je redovno čašćavao komšija Žika uz preporuke da se ne ustručavamo, kao, nabavio je limuntusa "na merenje"..po staroj ceni .... mmmmmm , pa kad se ubaci još i koja kockica leda ihaaaajjjj : Iskreno rečeno, svi su zamišljali da piju nešto drugo, ali tog drugog nije bilo... uglavnom...... NE PONOVILO SE !!

nostalgija...

 

[Matejana]

Jer ima ovde i starijih da pamte devedesete kad su babe prale i susile najlon kese na striku.
Ono,posle dolaska iz ducana,dobijes najlon kesu pa kad izvadis leb i mleko kesu lepo operes i stavis sa vesom na strik da se osusi.Trebace za sledeci put.E to je bila ekologija.I zastita zivotne sredine.
Secate li se jos nekih"bisera"iz devedesetih?

Secam se, bilo je tesko i ne ponovilo se.
Izgubila sam brata 92-ge pa posto zivim u Parizu, morala sam avionom u Budimpestu pa me tamo cekali kolima stigla u zadnji trenutak ali stigla! Strasno kako su ljudi to preziveli tu nemastinu.Velika neimastina, sankcije, izolacija i sta sve jos? Najteze je bilo starim ljudima koji su bili sami. Jednu scenu cu pamtiti dok sam ziva. Secam se isla u N. Sad da kupim mom ocu lekove i dok tako cekajuci da na mene dodje red da budem usluzena videh jednu staricu, koja je bila ispred mene, sa suznim ocima je izasla jer nije imala dovoljno novca da kupi lek. Izasla sam za njom, pozvala je i kupila joj taj lek.Prodavao se na komade. Volela bih da znam sta je sa njom?
Koliko je bilo tako jadnih i nemocni ljudi koji nikog nisu imali da im pomogne?
Tad je bilo dovoljno 10 nemacki maraka mesecno da bi se moglo preziveti.
Bilo i ne ponovilo se!