kad porastes kasce ti se samo

[crveni oblak]

...pa kad savetujesh da nikome ne treba verovati ( bezrezervno )...

Ne savetujem, nego primenjujem. Po pitanju lazi, pol je irelevantan te sam dopunila misao forumasice koto. To je sveukupna poenta mog posta.

 

[gost 67981]

Ne savetujem, nego primenjujem. Po pitanju lazi, pol je irelevantan te sam dopunila misao forumasice koto. To je sveukupna poenta mog posta.

...aaa...a ja pomislio da nikome bezrezervno ne verujesh...

 

[melita-m]

jutros polubunovna u busu slusam

al onako rec po rec....
i u nekom trenutku pocnem da se jezim.
Slusala sam tu pesmu brat bratu 1000 x al nikad do sad se nisam najezila.
Ne nije mi hladno iako je dan prohladan.
Nego sam izgleda porasla ....dovoljno da shvatim koliko je prica dobra.
Pesma prodje a ja ostado da razmisljam sta se promenilo u meni i na sta jos reagujem drugacije...do cudnih sam uvida stigla do sad.

Pa vas pitam...jel vidite vi na sebi te promene koje donosi zrelost ili vas stihijski zivot vodi dok vas kao i mene neka pesma, rec, delo ne opauci po tintari u 7.54 jednog jutra?

Gde vidite najvecu promenu na sebi ?
Zanemarite onu pricu o braku i majcinstvu i stvarima koje one donose, fokus je na vama kao jedinki....onome sto se kod vas promenilo iz vas samih a ne kao posledica promene bracnog, porodicnog , materijalnog i li bilo kog drugog stanja.

Gde ste to najdrugacije u odnosu na pre?

Normalno je da se s'godinama menjamo mada mislim da suština čovekovog bića ostaje onakva kakva je uvek bila.
Tokom godina sam naučila da izbrojim do deset, nekad i do sto da ne bih lanula nešto što me grebucka po jeziku, ali sam shvatila da to odbrojavanje najčešće ide protiv mene. Kad oćutim uvredu ili nepravdu jer znam da niukom slučaju ne mogu ništa da promenim, ebiga, posle me boli želudac danima, znači, mrka kapa, zato fala onom ko izmisli forum, jes' da mi često deluje bezveze, ali jednom-dvared nedeljno mi pomogne da kažem šta mislim i dam sebi oduška za ponešto.
Inače ne vidim u sebi nikakve promene. Još uvek volim i vozim rolere (sad samo noću da se komšiluk ne sablažnjava), preskačem konopac u svom dvorištu, ljuljaška koja je još od dece ostala mi je najdraža zanimacija.
Uh šta napisah, ima da me opletu da sam nezrela, ma baš me briga, meni lepo.

 

[crveni oblak]

...aaa...a ja pomislio da nikome bezrezervno ne verujesh...

Pa u pravu si, ne verujem bezrezervno nikom (osim sestri za sada), ali to ne znaci da je svet sklopljen od zaverenika. Pa i rodjena mama me slagala kad sam bila mala da nije stavila jaja u puding da bi me navukla da ih pojedem. Bas sam zlopamtilo.

 

[Waterfall]

Ne samo muskarcima, nego nikom.

I agree

 

[gost 67981]

Pa u pravu si, ne verujem bezrezervno nikom (osim sestri za sada), ali to ne znaci da je svet sklopljen od zaverenika. Pa i rodjena mama me slagala kad sam bila mala da nije stavila jaja u puding da bi me navukla da ih pojedem. Bas sam zlopamtilo.

...samo za pedalj otpusti kochnicu i pojavicce ti se josh neke boje u spekrtu...

 

[gost 237967]

Ofkors. Sto ste mirniji kao osoba a zivot turbulentniji, promene itekako ostavljaju traga. Neke stvari u koje sam smela da se zakunem pre par godina, danas su mi totalno nebitne. Obicno kad me nesto ozbiljno tresne u glavu, ucini da sagledam stvari iz drugog ugla. A promenis misljenje, drugacije delas, kad drugacije delas drugacije i zivis. Sad ko tu koga menja, mi situcije ili one nas, ne znam. Vazno da se stvari menjaju, i mi sa njima.

 

[gost 140825]

Naucila sam da prihvatam, da se ne opterecujem bespotrebnim pitanjima...kako, zasto...
da resavam u hodu, da ne cekam da pripremim sve do perfekcije pa da krenem....oduzima suvise vremena i ne moze se sve predvideti
da oprastam, jer svi gresimo...
da vidim sustinu, zanemarim nebitno...
da se od svakog moze nesto nauciti, samo treba pazljivo slusati...
da ne odustajem od svojih snova, jer onda nema ko da se za njih bori...
da kvalitetni ljudi ne rastu kao sljive na drvecu, cenim ih i zelim da ih zadrzim u svom okruzenju kada ih spoznam
da ne osudjujem ...
da ako sam u prilici pomognem...stvarno je lep osecaj
da nista ne treba glumiti, pogotovo ne ljubav

 

[winx vila]

Gde ste to najdrugacije u odnosu na pre?

U odnosu prema sebi samoj - sebe sam ponovo zavolela jako, i sebi dozvoljavam privilegiju fokusiranja na iskljucivo pozitivne aspekte zivota.
U odnosu na druge ljude pocela sam ih pazljivo slusati, zaista se usredsredivsi na njihovu pricu, ali takodje sam naucila i reci NE.

 

[bokaruki]

mislim da sam se suštinski najviše promenila u poslednje tri godine...
naučila sam da verujem u sebe, naučila sam da mnogo toga mogu(ranije sam verovala da "nisam ja za to" i "ne mogu ja to")
shvatila sam da me ljudi ne samo vole, nego i cene i uvažavaju
eto nikad nije kasno, ja još godinicu do pola veka...
i pored svih rana i brazgotina, srce i dalje bezrezervno dajem i dobro se osećam zbog toga-to sam jednostavno ja

 

[Earring]

Ja sam stekla jednu vrstu autoriteta i samopouzdanja koje ranije nisam imala, i to posle 30-te
Uverila sam se koliko je zapravo bitno, presudno, ono sto nosimo u sebi, a uz to sam nadogradila jedan deo sebe godinama radeci po malo na sebi
Verujem da ce za koju godinu i moja preterana emotivnost malo da se preformulise i postane laksa za nosenje

 

[Gljiva zjalelovka]

Odrastanje, iskustvo, starost iz mog ugla je jezivota jedna…iako tu spoznaju cuvam kao duboku u srcu tajnu koja ne smije izaci vani ni po koju cijenu…ne mislim jezivota zbog godina koje se gomilaju…vec zbog dozivljaja spoljasnjeg svijeta I sopstvene svijesti. Ta strogo cuvana tajna nikad nece biti izgovorena , jer shvatam da bi mi donijela samo nevolje...toliko bar znam o ljudima...osim sto pisem sada je jedan izuzetak, kojima potkrepljujem jos jedanput taj grozni teret koji se covjeku svali na ledja : spoznaja vidjenog i ljudi kazu moje sivo...a prije neki dan odgledah divnu epizodu South Park ,, You're Getting Old " gdje su istu stvar nazvali Cynical Asshole

I tako... sta rekoh...moguce da je sve posledica nacina zivota od malih nogu neki cudan put, usled nedostatka uzora i utabanih staza ili bilo kakve vrste copora, zastite iliti klana koji bi mi omogucio laksi put, shvatih da postoje samo dvije stvari : prezivjeti ili propasti. Stoga trnje-put me nanese da prezivim posmatrajuci svaki detalj, milisekund spoljnog okruzenja, sa napregnutim culima, jer kad hodas sam po bodljama, cula su prinudjena da budu napregnuta , jer koliko god da zivis u izmisljenom balonu odavno iskusih da te neko uvek gurka stapicem u oko iz potrebe , a najceshce iz sopstvene dosade i da je potrebno prilagodjavati se , odricati se misli i osobina , koje ne vode napretku, znachi korekcija bukvalno kao papir i olovka , pa kroz mozak.Toliko puta vidjeno, da je pochelo da smara, eto to mi je donela starost. To stanje mozda i verovatno nece osetiti ljudi koji su imali neku vrstu zahtite i mnogobrojne sprovodnike kroz zivot, stazom preko cvijetne ponjave koja prekriva trnchice ...mislim, ne mislim da je to loshe imati takav zivot, to je extra bonus premija, samo zelim reci da - koga svrbi taj se cheshe i nije mi vishe problem shto me takvi gledaju chudno i sa nerazumevanjem, a ako su pokvareni onda i sa zlobnim pogledom, kao i sve druge ljude...teshko se odbraniti , kad nemash adekvatan arsenal...ali odavno znam da je lako tudjim k gloginje mlatiti i da teshko mozesh znati kako je kad boli zub, dok te ne zaboli...tako da kao i nekad , tako i sada, jedina moja najbolje i najveca veza, chopor i klan je samo Onaj odozgore , koji chudnovatim nitima vuche konce , raspetljava chorove i daje snagu za ustajanje i borbu i istrazivanje dna okeana stvarnosti koje ne beshe svojevoljno , vec nuzdom nametnuto.... Provjerena nebeska veza je jaka i ispitano na lichnim ledjima , potpisano teshkom putanjom kroz alge, mulj i koprivu. Tako je bilo, tako je i sad i dovoljno je meni chudno taj kosmichki zakon fizike da sam uopshte tu gde sam i da plivam , poznavajuci zakonitosti okruzenja u kojem zivim, gde ti masa koju moras da imas iza ledja, daje i silu i shansu da se kurcish i lelemudish do mile volje, sa stavom da si u najmanju ruku Ivo Andric = ako si zabavljac, Sokrat = ako si prostitutka, vrh muzichar, glumac = ako znas za do,re,mi extra vernik = ako si muljara, vrhunski radnik koji je neophodan samo da postoji i pozira = ako si lelemud i genije = ako ti je IQ manji od ,,sobne temperature”...sve u svemu najkulije stanje za opstanak..marketing ...i sad ce mi se neki smijati, o cemu ja sad brbljam , ja mizerna ameba bez aduta u rukavu... bez uznemiravalja, molicu ...heh, heh, crnu li mi je spoznaju donelo odrastanje... ...i na tom putu kao mali balegar gurah kuglicu dok stapici bockaju sa strane, duvaju i guraju da te sture sa putanje , a samo pokusavas ici pravo i gurati svoju kuglicu u koju btw i gledash sve vreme...ali ne vredi...eh, starosti
I tako sve ide svojim tokom...ali mi je starost donijela gadan problem...kako shvatati , a ne izgovoriti, kako razumjeti , a nepokazati to...a dosadno je beskrajno dosadno...dok gurash svoju kuglicu i sanjash da negdje postoji neka druga stvarnost gdje bi svu svoju energiju covek mogao uloziti u korisne misli, u snove da se posveti nechemu korisnom, napretku , a koja nije privilegovana kategorija...nechemu sto ce odagnati svu ovu dosadu svijeta koji se nije mnogo promijenio od postanka i koji samo iznova , iznova ponavlja, ponavlja ponavlja...i stvarnost i obilje informacija i vidish staru pesmu , koja se prepisuje, muziku koja se kopira, pa se turi malo kolutica paprike, malo pershuna i opet otpeva kao novi hit, filmove koje vise ni ne znas koliko delova imaju, dok ne utonu u mrak animacija SF dovedenih do perfekcije....gluposti po novinama , hiljade studija i zakljuchaka koje su skracene u petnaest rechenica novinskih chlanaka ili uklopljene u milione epizoda serija u kojima prshti krv kroz policijske istrage, advokatske briljanshtine , svetlle momentte slavnih patologa, doktora itd itd , gde svaka baba ispred ekrana moze postati istrazitelj, detektiv, struchnjak za ljubav, doktor , a bogami i hirurg...nosi ovo , obuci ono, stani ovako, lezi onako i VERUJ SAMO MENI , kupi ovo , baci ono, sto miliona uzroka tumora u svetu gde ti zivot sam postaje kao veliki , mozdani tumor u kojem plivaju milioni informacija potopljenih u eksudat i ko se razveo i ko se ozenio, i ko se uvatio za kabal, a ko je izasao neopeglan , u kom delu sveta se neko nije okupao, a gde su linchovali fazana i taj ogroman broj hronika i lesheva koji nam je postao normalan dok grickash keks ispred monitora chula ti vishe ne opazaju sliku eksplozije ,,negde u Ruandi” ili ochaj u nechijim ochima – oh kakav majstor fotografije , uslikao je ,,momenat” . i sve bi to bilo lepo, jer zaokupljen slavnima ne bi imao vremena za okolni svet...ali ne lezi vraze sta znaju babe za internet  Pa ima li to smisla...Gurash svoju kuglicu pravo, vetar te skrece sa puta, borish se ustajesh , gurash, gurash, kisha shto se izliva kvasi urolano go vance otezava ti postojanje, chekash bolje dane...i na sve to dodju ti persone kao zunzarice da prate sve shto mrda , sve shto dishe, samo ,,zu zu zu...zu zu zu...shu shu shu...shu shu shu”, i shta je koga briga gde i na koga troshish pare koje nemash i shta je koga briga kolika ti je plata i shto je kome tuga ako ti je dobro i sreca ako ti loshe ide...ej, starosti pa shto mi od svega donese bash to stanje da mi se tudje neizgovorene misli i namere ochitavaju kao na displeju sa unutrashnje strane lobanje...to je uzasno stanje...i nije providjenje samo iskustvo...sa ameboidnim oblicima zivota...i sve je briga gde je ko bio, gde ide, gde se vratio i ,,zu zu zu, zu zu zu...o, mila dosado...u stanju gladovanja, kad nemas leba da jedesh kao smrdljivi sir, krug je oko tebe prostran sa jako, jako malo ljudskih oblika zivota...a onda kad nisi gladan i batrgash se odjednom kao da poluludi dobiju iskonski nagon da prichaju bez veze, bez smisla, gde shta treba, ko ne treba, zashto, ovako, nako...o, sveto palamudjenje...dok gurash svoju kuglicu prema kraju...i dosadno pokusavash smetnuti s uma...ali ne vredi...uvek neki port je zauzet nezvanim kablom...o, svijete, o pchelice , o Planete...k

 

[Gljiva zjalelovka]

kakva je to sudba da postoji mozak koji zivi u balonu neprovidniom, da postoje ljudi koji nose chitav frizider na glavi da se priche iste vrte i posle sto decenija, da ne shvataju da voda teche, psi laju, karavani prolaze i da nema onog shto je nekad bilo...vremena se menjaju, jer starimo, gubimo uticaj i moc, sve se menja , nebo, oblaci, a u glavi zbog frizidera sve ostalo isto, na 4 stepena , stabilno, zatupljujuce naporno...I onda i dalje gurash svoju kuglicu uzbrdo, pa nalete osice , pa te sture s puta, pa trchish za kuglicom danima da je vratish sebi...dok trchish dok si ziv slushash nostalgichne melodije, milioniti put do sada, slushash o ljubavima prevelikim , shto su preshle sve granice, jer mora biti neshto novo , neshto modernije, pa do granice rendanja na javnim mestima, do bola, do kraja, do ganglija, ne ne do molekula, ma ebes molekul DO ATOMA reproduktivnih organa i usput srca...do dna chashe lomim i tako tako, jao, Boze...starost me operisala od emotivnih stanja ...kao ravna linija EKG ...znam samo jedno...da bi se moglo preziveti, morash da gladujesh za samo neshto novo i novo i novo, da radish, radish , radish, da stavish kamen u cipelu (da bi neki videli kako ti je IPAK loshe – te mozda te puste da zivish pored) , da nadjesh nekog da ti drnda mozak, da ogovarash beskrajno (jer sad si dovoljno star i oko tebe su isto da mozesh biti bitch do mile volje, jer ces isto dobiti zauzvrat), da imash decu, jer onda ti je zabava odgajanje iste, ispunjem uslov i svrha i smisao i celi dan i u starosti da imash koga da ebesh u zdrav mozak... da se zaludish nechim do besvesti, da slushash savete o zivotu, horoskopu , putu trajanju i hiljadu i jednog vodicha kuda treba da idesh i za kim...
I shta mi je donela starost ? Shto mi se zurilo da trazim smisao zivota, uzivljavam se u toliko knjiga, odushevljavam pravcima, vodjama , psiholozima, produhovljenicima, velikim mislima, muzikom, cvetnim poljanama, sitnicama i cirkularnim mailovima...shto mi se trchalo da se zaljubim najvishe na svetu i da verujem da je to jedina svrha postojanja i da se posle smejem sebi i ludosti slepog verovanja iz inata verovanja , jer tako treba da svi ljudi kazu da je to zivot...Bez ljubaavi sam boza bez kuruza ...Sati, dani godine u prouchavanju ljudi, ponashanja, misli, energja, energetskog vampirizna , vernosti , razocharenja, prijateljstava , brodoloma, uspona, padova i ta blazena NAIVNOST i neshvatanje situacije prepostvaljam divna osobina koju starost ubija...ne mudroshcu vec cinizmom i dosadom...Oj, zabavo mila , da mi je da upadam u tudje zivote i da se hranim shta je , ko , gde, s kim, o, mila moja, (kako te zaebah, he he ), gde si slatka, jao kao ti sad meni prichash, a ja distribuiram dalje u svojoj verziji...Oj, starosti prokleta, zar mi donosish spoznaju da je bolje ne otvarati usta, bar da nekome zadash dert da mora smisliti shta si rekao, shta si mislio...prc...trc...i drugovi...hehe, i onda se utopish u govance koje gurash, jer ga je kisha otopila i ne mogu ti chiste noge ostati dok kotrljash svoju kuglicu prema kraju...I sve ovo sad je gomila sra nja, ali sutra je novi dan i sve ce biti ok i sve divno, jer ovo je neshto shto necu izgovoriti, jer bi mi donelo samo nevolje...da sam siva, da sam crna ...ovca ...bez mozga...da se pitam starosti, chemu sluzi sva potraga, sav entuzijazam mladih dana, kad te zivot dovede da postanesh zaglupljeni tupson, koji ....da...zazmuri i zaboravi, jer davno mi reche jedna teta koja me nije voljela ,,dijete, ne mozesh ti mimo svijeta...vidjecesh ti kako cesh proci u zivotu, vidjecesh (akcenat na LOSHE- hvala teto i danas dan te se secam ponekad” i prodje zivot, a ja negdje ispadoh usput , pa mu mashem , trchim za vagonom dok se on izmiche i ode  ...sva sreca vidjeh pored puta ima barica i lokvanji, i zabe krekecu iz sveg glasa i neko chudno cvece raste sa jedne strane , dok je na drugoj pobacano neko kamenje, kao da su srusheni neki stari stubovi...i ima i neki chamac zavezan...jao koliko je ptica preletelo iznad moje glave...chuje se shum topole , kao reka da teche...chek da vidim i to na sekund , pa cu nastaviti trchati za zivotom, oduvek sam bila kao majmunche ..e, starosti...hvala ti shto mi ostavi ochi i ushi i taj predivni taster kojim se sve to pali i gasi po potrebi ..ne bih prezivela...Sutra je novi dan, nece biti dosadan pored svih ovih vegetacionih, svakodnevnih sadrzaja kroz sate, dane , godine, decenije...Aleluja

Joj da..i postala sam jaka, i samouverena i supermoci imam i sve to tako i tako ..od ovce...po redu, umalo zaboravih

 

[gost 36952]

dobro je i ocekujem da ce biti jos bolje