kad porastes kasce ti se samo

Mirka Šizika

Mirka Šizika

Elita
Poruka
20.421
jutros polubunovna u busu slusam

al onako rec po rec....
i u nekom trenutku pocnem da se jezim.
Slusala sam tu pesmu brat bratu 1000 x al nikad do sad se nisam najezila.
Ne nije mi hladno iako je dan prohladan.
Nego sam izgleda porasla ....dovoljno da shvatim koliko je prica dobra.
Pesma prodje a ja ostado da razmisljam sta se promenilo u meni i na sta jos reagujem drugacije...do cudnih sam uvida stigla do sad.

Pa vas pitam...jel vidite vi na sebi te promene koje donosi zrelost ili vas stihijski zivot vodi dok vas kao i mene neka pesma, rec, delo ne opauci po tintari u 7.54 jednog jutra?

Gde vidite najvecu promenu na sebi ?
Zanemarite onu pricu o braku i majcinstvu i stvarima koje one donose, fokus je na vama kao jedinki....onome sto se kod vas promenilo iz vas samih a ne kao posledica promene bracnog, porodicnog , materijalnog i li bilo kog drugog stanja.

Gde ste to najdrugacije :lol: u odnosu na pre?
 
  • Podržavam
Reactions: vd
U međuljudskim odnosima.
Više ne sečem tanane veze nožem, već ih prvo duuugo bockam viljuškom.
Kad si mlađi svet je bajka. Imaš zlu aždaju i šarmantnog princa. A onda odrasteš i skontaš da često je princ gori od aždaje (ili mu je dotična aždaja mama)...
Ne ulećem u hladnu vodu naglavačke kao pre. Sad prvo razmislim vredi li smočiti gaćke-kupaćke. I koliko je to dobro. Za mene.
Ali i dalje ne umem davati srce na kašičicu, niti vagati emocije i interes. Valjda nikada neću odrasti i ostaću mali remorker do smrti.
 
vd:
o temi ne bih
tj bih, ali se ne sećam, davno je to bilo. ko u onoj pesmi "o mladosti..."
ali što se tiče autora...
Carrie Bradshaw... Sex and the City
respect Mirka
Kliknite za proširenje...

Ne razumem te VD...jel ti to hoces da kazes da si mator :think:
I da sam ja porasla :D

ludopileglodjekosku:
Ali i dalje ne umem davati srce na kašičicu, niti vagati emocije i interes. Valjda nikada neću odrasti i ostaću mali remorker do smrti.
Kliknite za proširenje...

Dal to davanje srca ima veze sa odrastanjem?
Sebe smatram odraslom i relativno zrelom al sam za pitanja srca jos infantilna kao novorodjence.
 
Mirka Šizika:
Ne razumem te VD...jel ti to hoces da kazes da si mator :think:
I da sam ja porasla :D



Dal to davanje srca ima veze sa odrastanjem?
Sebe smatram odraslom i relativno zrelom al sam za pitanja srca jos infantilna kao novorodjence.
Kliknite za proširenje...

Ne znam. Možda ima veze sa vaspitanjem, karakterom, iskustvom.
A možda ni sa čim od svega toga.
Nekome je srce izbrazdano od silnih ožiljaka pa ne gubi ljubavni entuzijazam.
A neko se zaključa nakon prve ogrebotine.

Moj stav je da u ljubavi nema polovičnih davanja i uzimanja. Ili sve ili ništa. Ili voliš ili ne voliš. Varijanta "volim te ali pomalo" ili "draga si mi" za mene je uvredljivija od "ne podnosim te".
Ja i sopstvenu mačku volim iskreno i potpuno. A kamoli porodicu, prijatelje i "svog" muškarca.
 
A vidis ja sam vremenom naucila da postoji puno vrsta ljubavi i da mogu da volim na razlicite nacine i sa puno nijansi.
Meni je to npr donela zrelost.

Ostalo je ono da se dajem cela i do kraja kad i kome odlucim i u tim odnosima sam miš.
Još se zalećem na vetrenjace kad osetim leptiriće...al to nema veze sa odrastanjem valjda il si takav rodjen ili nisi.
 
Imam više vremena za druge ljude. Ranije sam mislila da posmatram druge ljude, ali zapravo sam ih uvek posmatrala kroz svoje probleme i pitanja koja sam pokušavala da rešim. Sad sam našla odgovore na ta pitanja (ta, ne sva), pa mogu - čini mi se - da posmatram ljude objektivnije, ne igram ja glavnu ulogu u svakoj priči.
Najveća promena je što sam shvatila (ili počinjem da shvatam) vreme. Dok si mlad, ne osećaš ga toliko, jer zapravo nemaš prošlost, imaš samo budućnost. I to mi je najzanimljivija stvar u vezi starenja : )
 
Ne mogu baš da skontam kakva je veza između pesme i teme osim ako se nisi nešto zaljubila pa ti zabranili pa si na tome sazrelila na neki način :think:

Šta, momak je prešao preko uverenja ka se zacopo?
Nikad ih nisam volela.

Promenila sam se u tome što sam ranije imala viziju budućnosti a sad je nemam. Ne mislim da je to deo odrastanja već pomalo depresivna situacija u kojoj se nalazi većina ljudi u zemlji.
Da, do bombardovanja sam bila patriota :lol: al' do bombardovanja sam bila i dete.
A što se ljubavi tiče... tu nikada nisam imala nikakav stav.
 
Meni je odrastanje donelo saznanje da možeš voleti više njih, na različite načine, bez da ikoga ugroziš ili povrediš.
I da je ljubav kao drvo. Menja se, grana, lista, a ponekad trune iznutra i odjednom se sruši...a ti ostaneš šokirana "Šta to bi? Bilo je tako divno i zeleno!"...

I prijatelje počneš da voliš onakve kakvi su. Sad tačno znam šta od kojeg mogu da očekujem. Iznenade me povremeno, naravno, prijatno ili neprijatno, ali u biti su onakvi kakve ih poznajem.
I kao da sa godinama, iskustvom, zrelošću, dobiješ one čarobne naočare kojima dok gledaš (slušaš) ljude ti ih izistinski vidiš (čuješ/razumeš). Time se izbegavaju razočarenja, ali nema ni one ustreptalosti pred nepoznanicom.

I što više starim, sve više čeznem za begom u nepoznato, za avanturom...

Je l to normalno?
 
Naučila sam da držim jezik za zubima. :lol: Zvuči bzv, ali je tako. Teklo je postepeno - prvo sam prestala da poveravam probleme onima koji su mi se zbog njih podsmevali, radovali zbog moje loše situacije, izokretali rečeno...Više nisam alapača, sad znam da čuvam tajnu. Pre sam skoro sve što mi je rečeno prenosila dalje, čisto da čujem mišljenje drugih... :rumenko: Onda sam shvatila da to baš i nije ok. :malav:

Naučila sam da kažem ne nakon što mi se to neznanje obilo o glavu x puta.

Da prijatelje, porodicu i sve drage mi ljude volim uprkos njihovim manama, a važi i obrnuto. :flert:

U trenucima očajanja više ne donosim velike odluke, u stvari, trudim se da tad ne donosim nikakve odluke. :D

Tačno znam svoje prioritete.:)
 
Mirka Šizika:
Ne razumem te VD...jel ti to hoces da kazes da si mator :think:
I da sam ja porasla :D
Kliknite za proširenje...
pa, recimo da sam stariji tričavih desetak godinica.
mada, kao i kod kola, osim godišta, važna je i pređena kilometraža.
jesi porasla i to tako i treba i biva.
treba uživati u svojim godinama, koje god da su.
a što se tiče teme, mislim da su vremenom te promene sve manje česte, i sve manje burne, a samim tim i sve manje vidljive.
dobro je ponekad stati, i zamisliti se kojim se putem ide, i na koju stranu, jer čovek ako nema plan, svi putevi su mu isti.
 
ludopileglodjekosku:
Meni je odrastanje donelo saznanje da možeš voleti više njih, na različite načine, bez da ikoga ugroziš ili povrediš.
I da je ljubav kao drvo. Menja se, grana, lista, a ponekad trune iznutra i odjednom se sruši...a ti ostaneš šokirana "Šta to bi? Bilo je tako divno i zeleno!"...

I prijatelje počneš da voliš onakve kakvi su. Sad tačno znam šta od kojeg mogu da očekujem. Iznenade me povremeno, naravno, prijatno ili neprijatno, ali u biti su onakvi kakve ih poznajem.
I kao da sa godinama, iskustvom, zrelošću, dobiješ one čarobne naočare kojima dok gledaš (slušaš) ljude ti ih izistinski vidiš (čuješ/razumeš). Time se izbegavaju razočarenja, ali nema ni one ustreptalosti pred nepoznanicom.

I što više starim, sve više čeznem za begom u nepoznato, za avanturom...

Je l to normalno?
Kliknite za proširenje...

Јесте!
Ово кажем јер исто мислим, па је мени нормално.
 
uh...promijenilo se dosta

nekad žalim za sobom onom starom...za onom ludom hrabrošću, entuzijazmom, optimizmom...za maštanjima...

zrelost ima svojih prednosti
ali, brate, i nedostataka
uporedila bih to sa voćkom...dok sazrijeva, prekrasna je, pred njom je divan put pun obećanja...
kad sazrije...nema dalje...stoji tako, završena cjelina...do onog zadnjeg...truljenja

(oprostite na metafori, al mi baš pade na pamet višnja)
 
Prvo, istu sam pjesmu postovala neki dan na LjiS-u, kao ilustraciju, da potkrijepi neku pricu... :)
Elem...svaki dan ucim...i dok je ciste svijesti i zdrave pameti, sigurno ce tako i biti i dalje...
Sve sto sam mislila da sam naucila (kao to je to-bravo ja!), u nekom momentu shvatim da taj proces traje, i traje...i da se uvijek mozes iznenaditi, zacuditi, zaplakati, nasmijati...u trenu...najcesce onom kad mislis-ma nema sanse!
Znaci, jedino sto sam iole naucila je da katkad nema pravila, nikad ne znas sta ti koji dan (nezavisno od tebe) moze donijeti...i da nista nije crno/bijelo.
Nisam naucila kako da reagujem na sve to, da se postavim vise racionalno, manje emotivno...jos me "spucaju" i tuzne i lijepe stvari...cini mi se jos jace nego prije...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

maminamisao
Promeniš se kad postaneš mama – i ne znaš više ko si
Odgovora
22
Pregleda
748
topmodelsica
topmodelsica
salko dinamitas
Kad zene izgube interesovanje za vas?
2
Odgovora
44
Pregleda
865
winx vila
winx vila
tab503
Da li su zene samo antiprotivne?
Odgovora
5
Pregleda
406
Pinocchio
Pinocchio

Back
Top