Kad je jezik brži od pameti

[Belgradeboy]

Dve osobe sa kojima sam ostao u dobrim ex kolegijalnim odnosima. Ponekad se cujemo i vidimo. Skoro je bio taj slučaj. Te osobe su me malo iznervirale i nisam očekivao takvu reakciju na moje odgovore. Prvo, u vezi novog posla sta trazim i gde. Reakcija kao gde tamo kao nije ti nesto u tom bljak fazonu. Drugo, kako i gde zivim kad eto kao nemas prihode lične, pa sad kako prezivljavas. Sa našeg posla znamo posao, pare i teret koji nosi i sve mane, jer dobrog nema. Na nagovor jedne od njih sam radio. Nisam znao šta da kazem osim da sam odgovorio učtivo. Prosto previše lična potpitanja i reakcije koje nisu primerene. Verovatno nisu mislile loše i htele mi loše, ali su se tako izrazile neoprezno.

 

[Redmond]

opis teme baš super oslikava naslov jer ja ovde ništa ne razumem...
ko tu s kim, ko koga?

 

[Juzer Nejm]

Posmatraj to bez emocija. Zamisli da si posmatrac svega toga, ne pogadja te sta one govore, odstrani tu varijablu i zapitaj se sta govore i zasto? Je li ti zele dobro ali je njihov ton i nastup los? Ako je to, onda si preosetljiv.
Da li su bile maliciozne? To onda govori o njima, nema razloga tebe da dotice.

Na kraju krajeva, tvoje su odluke gde ces raditi i ziveti. Mozda podsvesno nisi ni sam zadovoljan tvojim radnim mestom pa te je njihova direktnost povredila.

Nemoj donositi zakljucke emocijama nego razumomi delaj u skladu s tim. Ne dozvoli sebi da te reci mogu povrediti.

Ne mislim ti nista lose, niti zelim da ti solim pamet. Bar probaj jednom primeniti moj savet i naci ces uzrok problema (tboje patnje), a odgovor uvek pada na tebe (kao i na sve nas). Nadam se da sam bio od pomoci.

 

[Džudi S]

@Belgradeboy ja se slažem sa postom Juzer Nejma.

Ljudi su, po prirodi, radoznali. Neki i previše radoznali. Nemoj da im pokazuješ da su te njihove reči iznervirale.

 

[Belgradeboy]

opis teme baš super oslikava naslov jer ja ovde ništa ne razumem...
ko tu s kim, ko koga?

Ja s njima, one mene.

 

[adelaidea]

Ljudi često projektuju lična nezadovoljstva ili strahove na druge ljude i ne treba to shvatati lično.

 

[Elle]

Je li ti zele dobro ali je njihov ton i nastup los? Ako je to, onda si preosetljiv.
Da li su bile maliciozne? To onda govori o njima, nema razloga tebe da dotice.

Naravno da nas dotiče i treba da nas dotiče svaka malicioznost, nismo roboti. To nije preosetljivost, ljudski je.

I nije u njemu i njegovim nezadovoljstvima sobom i poslom problem, nego u ljudima koji ne paze šta i kako pričaju.

On treba da razume i sebe i njih, a ostali nikoga? Da budemo realni.

Ne kažem da treba reagovati u smislu ulaziti u konflikte, ali konstatovati nečije ponašanje definitivno da. I nikako ne svaljivati na sebe NJIHOVE greške.

 

[Juzer Nejm]

Naravno da nas dotiče i treba da nas dotiče svaka malicioznost, nismo roboti. To nije preosetljivost, ljudski je.

I nije u njemu i njegovim nezadovoljstvima sobom i poslom problem, nego u ljudima koji ne paze šta i kako pričaju.

On treba da razume i sebe i njih, a ostali nikoga? Da budemo realni.

Ne kažem da treba reagovati u smislu ulaziti u konflikte, ali konstatovati nečije ponašanje definitivno da. I nikako ne svaljivati na sebe NJIHOVE greške.

NE slazem se. Njegovo sagledavanje stvarnosti direktno utice navto kako se oseca. Da si pazljivije citala videla bi da sam rekao da su maliciozne, ali da ne treba dozvoliti drugima da vladaju tobom. Onog momenta kada te neko iznervira, ima te u saci, ima moc nad tobom.

Nisi robot ako sagledavas stvari sa strane. Inicijalna reakcija jeste ljudska (emocija), ali odgovor je iracionalan jer dopusta da rasudjuje emocijama.

Na taj nacin ce citavog zivota biti povredjen i ciklusu nema kraja. Kontrola nad sobom iziskuje disciplinu, a to nije ubijanje emocija nego njihovo razumevanje i prolaznost istih. Samim tim zasto dati moc necemu sto je prolazno?

 

[PerfectOne]

Naravno da nas dotiče i treba da nas dotiče svaka malicioznost, nismo roboti. To nije preosetljivost, ljudski je.

I nije u njemu i njegovim nezadovoljstvima sobom i poslom problem, nego u ljudima koji ne paze šta i kako pričaju.

On treba da razume i sebe i njih, a ostali nikoga? Da budemo realni.

Ne kažem da treba reagovati u smislu ulaziti u konflikte, ali konstatovati nečije ponašanje definitivno da. I nikako ne svaljivati na sebe NJIHOVE greške.

sretne me neko posle godinu dana i kaže
što si se tako osušila da nisi bolesna
a ja nemam gram viška i skroz sam fit.

ljudska glupost ili brzopletost jezika mi nije strana
ali opšte je pitanje zašto su ljudi glupavi pitanje na koje je teško naći odgovor

 

[Џорџи]

Nema sta da trazis opravdanje u tudjim postupcima i da im olaksavas ako se sami ne trude da isprave

 

[Džudi S]

Kontrola nad sobom iziskuje disciplinu, a to nije ubijanje emocija nego njihovo razumevanje i prolaznost istih. Samim tim zasto dati moc necemu sto je prolazno?

Ne znam koliko dugo možemo da kontrolišemo sebe kada nam se dešavaju ovakve i slične stvari. Mislim da su tada emocije jače od razuma.

Da li je sve prolazno? Postoje situacije u kojima, pored verbalnih sukoba dolazi i do fizičkog sukoba.

 

[Juzer Nejm]

Ne znam koliko dugo možemo da kontrolišemo sebe kada nam se dešavaju ovakve i slične stvari. Mislim da su tada emocije jače od razuma.

Da li je sve prolazno? Postoje situacije u kojima, pored verbalnih sukoba dolazi i do fizičkog sukoba.

Možeš kontrolisati, ali se tebi čini da ne možeš jer se potpuno prepustaš da te emocije vode. Zato ti se i čini nemogućim. Ta praksa nije nešto što se dešava preko noći. Koliko samo godina treniraju profesionalci u kendo-u ili kenjutsu-u da vladaju svojim emocijama pre borbe, da ne dozvole da ih protivnik savlada upravljajući tim emocijama, da ih razljuti i sl..

Emocija je inicijalna reakcija, ali trenirani razum može da uspostavi kontrolu, osim ako ti ne želiš da imaš kontrolu. Svakako da postoje ekstremi gde i ne treba obuzdati emocije, kada ti je život ugrožen, kada su neke vrlo napete situacije koje te prožimaju. Ali za ovakve situacije navedene u temi, to je baby mode.

Da, sve je prolazno na ovome svetu, a ponajviše emocije.

 

[Elle]

NE slazem se. Njegovo sagledavanje stvarnosti direktno utice navto kako se oseca. Da si pazljivije citala videla bi da sam rekao da su maliciozne, ali da ne treba dozvoliti drugima da vladaju tobom. Onog momenta kada te neko iznervira, ima te u saci, ima moc nad tobom.

Nisi robot ako sagledavas stvari sa strane. Inicijalna reakcija jeste ljudska (emocija), ali odgovor je iracionalan jer dopusta da rasudjuje emocijama.

Na taj nacin ce citavog zivota biti povredjen i ciklusu nema kraja. Kontrola nad sobom iziskuje disciplinu, a to nije ubijanje emocija nego njihovo razumevanje i prolaznost istih. Samim tim zasto dati moc necemu sto je prolazno?

A ti da si pažljivije čitao video bi da nisam rekla da treba bilo kako da reaguje, naprotiv, naglasila sam suprotno. Akcenat je na tome da problem treba za početak pravilno adresirati a ne odmah hitati da se preuzme lična odgovornost za sve moguće i nemoguće.

Nije iracionalno biti povređen ili dotaknut tuđim neosetljivim postupcima. Ovi ljudi iz priče su najblaže rečeno površni i nepažljivi. Što je strašno tako nešto istaći?

Prvo što čovek u takvim situacijama treba da radi jeste da konstatuje činjenično stanje, a ne da sebi nabija krivicu zato što ima "nesavršene" i "iracionalne" (unutrašnje!!!) reakcije na blago rečeno upitne komentare.

 

[Juzer Nejm]

A ti da si pažljivije čitao video bi da nisam rekla da treba bilo kako da reaguje, naprotiv, naglasila sam suprotno. Akcenat je na tome da problem treba za početak pravilno adresirati a ne odmah hitati da se preuzme lična odgovornost za sve moguće i nemoguće.

Nije iracionalno biti povređen ili dotaknut tuđim neosetljivim postupcima. Ovi ljudi iz priče su najblaže rečeno površni i nepažljivi. Što je strašno tako nešto istaći?

Prvo što čovek u takvim situacijama treba da radi jeste da konstatuje činjenično stanje, a ne da sebi nabija krivicu zato što ima "nesavršene" i "iracionalne" (unutrašnje!!!) reakcije na blago rečeno upitne komentare.

Treba da razluči da su površni, da. Ali ako je sebi dozvolio da se ljutnja prolongira, onda je on kriv zbog toga, a ne to što su oni rekli. Nije nabijanje krivice reći: Moj sud o tome i tome je pogrešan i zato sam sebe iznervirao ovako dugo. Ok, ispraviću to i sledeći put neću pasti u tu klopku da dozvolim da me drugi iznerviraju tako dugo.

 

[Elle]

Treba da razluči da su površni, da. Ali ako je sebi dozvolio da se ljutnja prolongira, onda je on kriv zbog toga, a ne to što su oni rekli. Nije nabijanje krivice reći: Moj sud o tome i tome je pogrešan i zato sam sebe iznervirao ovako dugo. Ok, ispraviću to i sledeći put neću pasti u tu klopku da dozvolim da me drugi iznerviraju tako dugo.

Ali njegov sud nije pogrešan, o tome se i radi. Kad to stvarno shvati i prihvati loše emocije prolaze same od sebe, nepotrebno je kontrolisati, preusmeravati, ispravljati bilo šta.

 

[Edmund]

Dve osobe sa kojima sam ostao u dobrim ex kolegijalnim odnosima. Ponekad se cujemo i vidimo. Skoro je bio taj slučaj. Te osobe su me malo iznervirale i nisam očekivao takvu reakciju na moje odgovore. Prvo, u vezi novog posla sta trazim i gde. Reakcija kao gde tamo kao nije ti nesto u tom bljak fazonu. Drugo, kako i gde zivim kad eto kao nemas prihode lične, pa sad kako prezivljavas. Sa našeg posla znamo posao, pare i teret koji nosi i sve mane, jer dobrog nema. Na nagovor jedne od njih sam radio. Nisam znao šta da kazem osim da sam odgovorio učtivo. Prosto previše lična potpitanja i reakcije koje nisu primerene. Verovatno nisu mislile loše i htele mi loše, ali su se tako izrazile neoprezno.

Jasno mi je skroz šta osećaš

Jasne su mi te situacije

Namera verovatno nije bila loša ali... Ljudi se retko stave u položaj drugoga, retko poštuju drugoga kao ličnost kao čoveka

Lepo je što si učtivo odgovorio... I to je to

 

[Juzer Nejm]

Ali njegov sud nije pogrešan, o tome se i radi. Kad to stvarno shvati i prihvati loše emocije prolaze same od sebe, nepotrebno je kontrolisati, preusmeravati, ispravljati bilo šta.

Nisam li to i rekao, manje više?

Osmotri kakve su to osobe i zašto su to učinile. Površne. Rešeno.
Analiza zašto sam se naljutio zbog njihovih reči. ______ (neka on sam analizira). Rešeno.
Gde je bila moja greška? Nisu one krive što sam ja emotivno reagovao na taj način, već ja što sam dozvolio da me emocije savladaju. Dakle, naučena lekcija da se ne prihvatam lično tuđa mišljenja o meni.

I idemo dalje. Nema tu da te sada izjeda krivica jer ti nisi sebe kontrolisao. To je proces učenja. Po tebi ne treba kontrolisati emocije, preusmeravati ih i ispravljati? Same prođu, tek tako?

 

[Džudi S]

Možeš kontrolisati, ali se tebi čini da ne možeš jer se potpuno prepustaš da te emocije vode. Zato ti se i čini nemogućim. Ta praksa nije nešto što se dešava preko noći

Ja sada sa 50+ mogu da kontrolišem emocije, ali ranije nisam mogla.

Ne znam koliko @Belgradeboy ima godina ali sam sigurna da je dosta mlađi.

Ali njegov sud nije pogrešan, o tome se i radi. Kad to stvarno shvati i prihvati loše emocije prolaze same od sebe, nepotrebno je kontrolisati, preusmeravati, ispravljati bilo šta.

Slažem se sa celim postom.

 

[Juzer Nejm]

Slažem se sa celim postom.

Osim što se slažeš, hajde obrazloši mi onda ovo, samo da citiram sa čime se slažeš "prihvati loše emocije prolaze same od sebe, nepotrebno je kontrolisati, preusmeravati, ispravljati bilo šta":

Ulaziš u stan, tap, zatičeš muža u švedskom akcionom sa sestrom. Kako se osećaš? Besno, povređeno, prevareno na tako mnogo nivoa. Dakle, ti kažeš da to prosto prihvatiš i to eto prođe za 10 godina, je li tako? Nema potrebe da se suočiš sa tim emocijama, da izvagaš celu situaciju polako i da prebrodiš sve to?

 

[Elle]

Nisam li to i rekao, manje više?

Osmotri kakve su to osobe i zašto su to učinile. Površne. Rešeno.
Analiza zašto sam se naljutio zbog njihovih reči. ______ (neka on sam analizira). Rešeno.
Gde je bila moja greška? Nisu one krive što sam ja emotivno reagovao na taj način, već ja što sam dozvolio da me emocije savladaju. Dakle, naučena lekcija da se ne prihvatam lično tuđa mišljenja o meni.

I idemo dalje. Nema tu da te sada izjeda krivica jer ti nisi sebe kontrolisao. To je proces učenja. Po tebi ne treba kontrolisati emocije, preusmeravati ih i ispravljati? Same prođu, tek tako?

Rekao si potpuno obrnuto, ne samo u prethodnim postovima nego i sad, u jednom istom postu pišeš kontradiktorne stvari. No dobro.

Naravno da niko nije kriv za naše reakcije i emocije ali to ne znači da nije odgovoran za sopstveno ponašanje. Ovakvim relativizacijama kao što su tvoje dolazimo do toga da ništa nije bitno, ispada isto da li nas neko opsuje ili pohvali jer eto niko nije kriv za naše emocije, sve je to u našoj glavi. Pa jeste ali ne na taj način da toliko zanemarujemo realnost tuđeg ophođenja prema nama, ili bilo kome u krajnjoj liniji.

 

[Juzer Nejm]

Ovakvim relativizacijama kao što su tvoje dolazimo do toga da ništa nije bitno, ispada isto da li nas neko opsuje ili pohvali jer eto niko nije kriv za naše emocije, sve je to u našoj glavi.

Reci mi, zašto je uopšte bitno kada me neko hvali? Da pumpam ego? Koja je korist za moj karakter ako me neko hvali, a ja se radujem tome? Ja postajem zavistan samo od pozitivnih komentara, a čim dođe kritika, odmah se povučem, dignem štit i vadim mač iz kanija. To su naposletku reči kojima drugi opisuju moji karakter. Ja ću ih obraditi racionalno.

Ok, ovaj mi je rekao kritiku (hebeš ton kojim je to rekao), da li je to onda zaista tako, a ja nisam video. Ako je u pravu, hvala lepo čoveku. Ako nije u pravu, dobro, idemo dalje.
Pohvalio me je iz tog i tog razloga. Aplaudira mi, grli me, bravo, bravo. Ok, i? Sledeći put ću to isto uraditi i niko neće da mi aplaudira i ja ću se ubedačiti jer sam sada zavisnik da me ljudi hvale.
Ima jedna zen priča koju sam odavno čitao na tu temu. Parafraziraću.

Prolazio bogataš pored prosjaka i vide ga kako sedi čekajući da neko udeli milostinju. Bogataš izvadi i stavi zlatnik pred njim i stade gledati prosjaka. Prosjak uze zlatnik u džep i ništa ne reče. Onda se bogataš rasrdi i reče: "Dao sam ti čitav zlatnik, umeš li biti zahvalan". Prosjak ga pogleda i reče mu "Ti si izgleda veći prosjak nego ja"

Pa jeste ali ne na taj način da toliko zanemarujemo realnost tuđeg ophođenja prema nama, ili bilo kome u krajnjoj liniji.

Treba realno proceniti čoveka i zašto čini to što čini i zašto govori to što govori. Ali neću biti zavistan od samih komplimenata. Hvala mu na ljubaznim rečima, što je čovek koji se raduje mom uspehu, raduje me što ima takav karakter, ali tu stajem.

 

[Elle]

Reci mi, zašto je uopšte bitno kada me neko hvali? Da pumpam ego? Koja je korist za moj karakter ako me neko hvali, a ja se radujem tome? Ja postajem zavistan samo od pozitivnih komentara, a čim dođe kritika, odmah se povučem, dignem štit i vadim mač iz kanija. To su naposletku reči kojima drugi opisuju moji karakter. Ja ću ih obraditi racionalno.

Ok, ovaj mi je rekao kritiku (hebeš ton kojim je to rekao), da li je to onda zaista tako, a ja nisam video. Ako je u pravu, hvala lepo čoveku. Ako nije u pravu, dobro, idemo dalje.
Pohvalio me je iz tog i tog razloga. Aplaudira mi, grli me, bravo, bravo. Ok, i? Sledeći put ću to isto uraditi i niko neće da mi aplaudira i ja ću se ubedačiti jer sam sada zavisnik da me ljudi hvale.
Ima jedna zen priča koju sam odavno čitao na tu temu. Parafraziraću.

Prolazio bogataš pored prosjaka i vide ga kako sedi čekajući da neko udeli milostinju. Bogataš izvadi i stavi zlatnik pred njim i stade gledati prosjaka. Prosjak uze zlatnik u džep i ništa ne reče. Onda se bogataš rasrdi i reče: "Dao sam ti čitav zlatnik, umeš li biti zahvalan". Prosjak ga pogleda i reče mu "Ti si izgleda veći prosjak nego ja"

Treba realno proceniti čoveka i zašto čini to što čini i zašto govori to što govori. Ali neću biti zavistan od samih komplimenata. Hvala mu na ljubaznim rečima, što je čovek koji se raduje mom uspehu, raduje me što ima takav karakter, ali tu stajem.

Razvodnjavaš priču bez potrebe

 

[Juzer Nejm]

Razvodnjavaš priču bez potrebe

Ok.

 

[Džudi S]

Osim što se slažeš, hajde obrazloši mi onda ovo, samo da citiram sa čime se slažeš "prihvati loše emocije prolaze same od sebe, nepotrebno je kontrolisati, preusmeravati, ispravljati bilo šta":

Ulaziš u stan, tap, zatičeš muža u švedskom akcionom sa sestrom. Kako se osećaš? Besno, povređeno, prevareno na tako mnogo nivoa. Dakle, ti kažeš da to prosto prihvatiš i to eto prođe za 10 godina, je li tako? Nema potrebe da se suočiš sa tim emocijama, da izvagaš celu situaciju polako i da prebrodiš sve to?

Loše emocije vremenom nestaju.

Ne mogu da zamislim tu scenu sa mužem i sestrom. Pokušaću.. Bila bih iznenađena, zapanjena. Onda bih razgovarala sa njima. Ne znam da li bih oprostila.

Ali bi te emocije prošle. Ne možemo stalno da budemo ljuti, povređeni, tužni, besni. Emocije se menjaju. Ali ne odmah. Odmah se menjaju možda samo kod osoba koje imaju bipolarni poremećaj.

I što duže razmišljam o tom primeru da su me prevarili muž i sestra...mislim da bih sestri vremenom oprostila.

Možda je taj brak bio u krizi pa je čin prevare ubrzao razvod. Možda bih kasnije, sa nekim drugim imala srećniji i bolji brak.

Reci mi, zašto je uopšte bitno kada me neko hvali

Svako, bukvalno svako od nas voli da dobije neku pohvalu, to je sasvim prirodno.

 

[Juzer Nejm]

Svako, bukvalno svako od nas voli da dobije neku pohvalu, to je sasvim prirodno

Da zadovolji svoj ego. Ako zavisis od tudje pohvale da bi znala da cinis dobro..

Sto se tice prolaznosti emocija o kojima si govorila, nisi li ti ta koja sada govori da aktivno razmislja o tome i samim tim utice direktno na raslojavanje istih dok se to fino ne raspakuje, oblikuje da bi se to prevazislo? Ipak moras nesto raditi sa tim emocijama.