Još samo u daljinama

0e545b567af80cfe5c0bf49f890a84f5.jpg

(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)


Niko ne zna tačno kad se dogodilo nešto vrlo pogrešno,
ali svi znaju da jeste.

Čuda i dalje postepeno zru
šireći opojan miris naslućenog preporoda
koji se ne događa.

Nema ko da ih ubere sa grane.
Niko ih čak ni ne vidi.

Njihov svet više nije ogroman i pun neistraženih nabora
gde u grozdovima nicahu deca sirovih tajni,
male otrovne panaceje koje su same birale
kome će se dati na dar.

Smanjen je, sav sparušen i suv, jesenji list na pločniku,
samo jedna od strana neke velike, stare knjige.

Voće je izgubilo semenje i ne zna čemu bi trebalo da služi.

Svetlo je surovo nepristrasno u razotkrivanju
bez nagdašnjeg blagoslova,
mrak plitak i šupalj,
nesposoban da se otrgne sa lanca.

Nada pulsira još samo u velikim daljinama,
dokle ne dopire jasan vidik,
u čijim neartikulisanim obrisima
bi moglo da se izlegne neko jaje nepredvidivosti
i kroz sebe rodi potpuno nov,
nesagledivo veliki svet.

Tome se mole čuda u svojoj dubokoj usamljenosti.
 
Neverovatni stihovi!
Istina pretočena u predivan niz reči...
Emocija koja se preliva u dušu citaoca...

Kreacija na stranicama "Krstarice"...
Nadam se da će čuda, "u svojoj dubokoj usamljenosti" da izmole rađanje tog novog sveta
i da će se stihovi naše talentovane pesnikinje naći na pijadestalu našeg novog pesništva...

Alal vera!
:bravo::bravo::bravo::bravo::bravo:
🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁🍁
 

Back
Top