Језикословна питања и размишљања

[haeul]

Ни ја нисам баш уверен у турско порекло речи.

Наш појам 'турцизма' граничи се са трагикомичним. Претходно сам говорио о потреби увођења термина 'османизам' ('мрачнодобизам' је помало рогобатно) да се разграниче прави турцизми од речи из персијског, арапског па и других језика.

 

[Rayela]

То што је користе монаси са Свете Горе не значи да реч није српска, баш напротив.
Кажу Турци говоре "хаде,хаде" па мора да је реч турска, кажу и Руси "ай, да", може бити а и не мора да значи.

Мени се чини да је то типична ономатопеја, односно одређен узвик при терању, најпре животиња па се онда прелило и на људе. Као оно наше "(х)о-рук" или "ој-ха" кад се раде тешки послови.

Такви узвици настају из практичних разлога и вероватно су древни. Ако бисмо свему томе тражили извор код турских народа онда би вероватно и реч "мама" била турска.
А тешко, пошто дотична долази од гестикулације усана деце, то јест беба када су гладне, па их треба подојити. Mamma иначе на латинском значи сиса.

U pravu si. Radi se o onomatopeji. Na francuskom je to ale,ale, na arapskom jala, jala, na italijanskom avanti, avanti.
Slicno kao i kod rec h(op), opa, opala. Potpuno je isto i na nemackom s tim sto je tu ovo h obavezno, aki kod reci (h)ura,
Ima i jedan mnogo fin roman sa nazivom Hurra, wir leben noch. ( Ura, jos smo zivi)
Inace mislim da je rec mama starija od latinskog.Na grckom je takodje mama isto sto i majcine grudi ( cice).

 

[haeul]

Чак је и на кинеском реч за маму 'ма'. Иначе, то 'м' се појављује у речима за мајку у већини језика света.

 

[MidHealer]

Чак је и на кинеском реч за маму 'ма'. Иначе, то 'м' се појављује у речима за мајку у већини језика света.

Verovatno kao posledica toga što bebe/deca kao prve glasove (uslovno, prve "reči") uglavnom izgovaraju "mamamama...", nezavisno od porekla i jezika koji se u njihovoj okolini govori.