Jesen, zima, proleće i leto

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[gost 293964]

 

[gost 293964]

 

[Tiha*Reka]

 

[Tiha*Reka]

 

[gost 293964]

 

[gost 293964]

 

[Manga Hilux]

i kada sve ovo prođe
i kada popalo lišće u najlepše boje
i kada utihne šum povetarca
i kada osetiš da treperiš
i kada osetiš suze u mojim očima
i kada osetiš odlazak koraka
i kada osetiš
prazninu u daljini
znaćeš da sam oduvek bio pored tebe

21h22'09102022

 

[...indigo child...]

 

[*pustinjakinja]

Toga jutra sam stigao putničkom klasom,
pa kući sa stanice časom,
kroz bašte i prečice znane.
A u vojsci sam stekao druga do groba
i hroničnu upalu zgloba
- suvenir na stražarske dane.

Ušao sam na prstima,
mati beše već budna i brzo se prekrstila.
Reče: "Prošlo je k'o za čas,
baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas
pa će ti svirati a ti ćeš birati".

Svadba beše k'o svadba, i šta da se priča,
parada pijanstva i kiča
i poznata cura u belom.
Već po redu poželeh im zdravlja i sreće,
iz ruku mi otela cveće
i sakrila pogled pod velom.

Tad me spaziše cigani,
kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih!
Širok osmeh i zlatan zub:
"Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub
nego zapovedi šta ćemo svirati!"

Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana,
nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram čuti tu romansu!

Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako,
da mi ne bi koja reč promakla.
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo slučajno od stakla, dunjo moja...

Retko odlazim kući a pišem jos ređe,
i slike su bleđe i bleđe,
pa lepe potiskuju ružne.
Al' nekad poručim piće i tako to krene,
pa stignem u svatove njene,
sve prave su ljubavi tužne.

Nikom ne pričam o tome.
Brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem.
Spas mi donose cigani,
oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih,
oni me pitaju šta da sviraju...

Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana,
nek zazvone tambure u transu.
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac,
al' ja moram čuti tu romansu!

Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako,
da mi ne bi koja reč promakla.
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo slučajno od stakla, dunjo moja...

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

JESENJA PESMA

Prvi vetri s cveća nose
Sve peteljku po peteljku
Selice za gorske kose
I zvezde za crnu reku.

A ništa me ne pogleda
Još jedan put; sve nestaje
Sve se žudno ovde preda
Ovoj smrti koja sjaje.

Sve su oči zasenjene
Tihog mrenja tom lepotom;
I svaka stvar što se krene
Zažudi da umre potom.

Vaj, zna samo duh čoveka
I za život i za mrenja;
Dve obale ushićenja
Koje plodi ista reka.

Jovan Dučić

 

[Tiha*Reka]

Tiho, o tiho govori mi jesen

Tiho, o tiho govori mi jesen:
Šuštanjem lišća i šapatom kiše.
Al ' zima srcu govori još tiše.
I kada sniježi, a spušta se tama,
U pahuljama tišina je sama.

Dobriša Cesarić

 

[*pustinjakinja]

 

[*pustinjakinja]

 

[Tiha*Reka]

 

[Mimi95]

Нажалост,стиже нам зима,моје најнеомиљеније годишње доба.

 

[*pustinjakinja]

Slažem se s Mimijem. Ni ja je neVolem...

Možda nam sa zimom stigne i @stranac119, a njega svi volimo i nedostaje nam

 

[*pustinjakinja]

 

[Tiha*Reka]

Zaboravi vedro ljeto: i sunce, i žito zrelo;

Zaboravi milovanja u večeri meke,

Sreću srdaca naših.

Jesen je, Lelijo, jesen:

Kišna i siva jesen,

I treba da se mladi rastanemo.

Lišće u tvom vinogradu

Požutjelo, osušeno,

I većinom popadalo

Po umornoj crnoj zemlji.

Jesen je, Lelijo, jesen,

I treba da se tiho rastanemo.

Zaboravi vedro ljeto: i sunce, i žito zrelo;

Zaboravi milovanja u večeri meke,

Sreću srdaca naših.


Dragutin Tadijanović - Rastanak u jesen

 

[Tiha*Reka]

 

[LUSJE]

Duva košava,dolazi zima

 

[*pustinjakinja]

Dolazi zima....

 

[*pustinjakinja]

Jedva iskopah temu, a proleće već miriše u vazduhu