Jelovnik u samoizolaciji

[proka]

vidi vidi, to za sirće nisam znao

može malo pobliže???

 

[GIDEON]

Kako da se NE UGOJIMO tokom izolacije: Nutricionista savetuje - Ne jedite svaki čas!

Odgovor je jednostavan. Pokupis virus i onda na sajamsku dijetu.
Ozbiljno. Riba i povrce, mada izmedju skuse i Novog Groblja biram Ruzveltovu.
Bareni karfiol, sargarepa, kupus, u kombinaciji sa ribom i piletinom na grilu.Moja je slabost sos od mirodjije, ali ako me ne ubije corona, valjda nece ni on.

 

[Владан]

vidi vidi, to za sirće nisam znao

može malo pobliže???

Zašto je zdrava bujon supa –
GOVEĐA SUPA SA KOSTIMA
Zašto je zdrava bujon supa – goveđa supa sa kostima? Šta je bujon i koje su njegove prednosti? Kako se podstiče kolagen i šta se sve poboljšava u našem ogranizmu?


Bujon supa je u trendu. Jedan od najnovijih zdravstvenih trendova godine je ispijanje supe od kostiju – govedja supa sa bujonom, za koju mnogi veruju da ima veoma povoljan uticaj na opšte stanje organizma. Još su naše bake verovale kako govedja supa sa kostima leči sve boljke, a danas je ispijanje supe ili bujona od kostiju postao svetski trend među pobornicima zdrave hrane i prirodne medicine.

Zašto je zdrava bujon supa - govedja supa sa kostima


Reč je o bujonu koji se pravi isključivo od kostiju. Razlika je u tome što je odnos između kostiju i vode mnogo manji, bujon supa je gušća, što rezultira većom koncentracijom kolagena, amino kiselina i minerala koji ostaju u supi.

Jedan od razloga zbog kojih je ovakva bujon supa postala trend jeste popularnost paleo i LCHF načina ishrane koji promoviše – isključivo prirodne namirnice kakve su koristili naši preci. U davna vremena svi delovi životinje su se koristili u ishrani što uključuje i iskuvavanje kostiju da bi se izvukli svi hranjivi nutrijenti. Naše bake još od davnina znale o lekovitoj moći dobre supe od kostiju.

Ono što je supu od kostiju na velika vrata vratilo savremenim nutricionističkim tendencijama jeste činjenica da šupljina kosti krije velika blaga. Životinjske kosti su korisne jer kuvanjem ispuštaju sadržaj bogat mineralima, u najvećoj meri kalcijumom, magnezijumom, fosforom, silicijumom i sumporom. A iz hrskavice i tetiva dobijaju se glukozamin i hondroitin-sulfat, koji su odlični za zdravlje zglobova – kaže Gordana Pejović, nutricionista.

Govedja supa od kostiju sadrži minerale (ovde vitamini nisu uopste važni) u takvoj formi da ih telo može apsorbovati jako jednostavno. Minerali koje supa sadrzi su neophodni za pravilan rad našeg organizma.

Bujon supa je efikasna u suzbijanju i tretmanu raznih bolesti. Lek je za mnoge bolesti.

Jedite bujon supu najmanje tri puta nedeljno i imaćete:

* jake kosti


* lepu koža

* jak imunitet

* mirna creva

* urednu probavu

ZA ŠTA JE SVE DOBRA BUJON SUPA

Goveđi bujon ima visestruku namenu i upotrebljava se za razne zdravstvene probleme.

Povećava imunitet
Jedan tanjir dnevno čudotvorne govedje supe od kostiju leči najopasnije bolesti. Osim što je ukusna, ova supa je prirodni antibiotik koji pomaže pri zaštiti od virusa. Supa od takozvanih „šupljih kostiju“ deluje kao prirodni antibiotik. Puna je hranljivih materija i leči bolesti. Tanjir ove bujon supe štiti celi organizam i povećava imunitet.

Bogata amino-kiselinama, supa od šuplje kosti pročišćava organizam i pomaže nam da pobedimo prehladu i malaksalost. Nema tog gripa, prehlade, malaksalosti pa i onih ozbiljnih oboljenja a da supa ne pomaze.

Povećava unоs minеrаlа
U kostima, dakle, nisu presudni vitamini. Ključni su minerali, koje naše telo lako apsorbuje, a vitamine možemo nadoknaditi dodavanjem povrća u supu ili korišćenjem u obliku salate. Dоmаća supа od kostiju је prеpunа hrаnlјivih mаtеriја kojih nema dоvоlјnо u dаnаšnjoj mоdеrnоj ishrаni. Јеdnоstаvnа bujon supа obiluje minеrаlima kао štо su kаlciјum, fоsfоr, mаgnеziјum i kаliјum, i to u оblicimа kоје vаšе tеlо mоžе lаkо da аpsоrbuје.

Leči sindrom iritabilnih creva
Dr Ejmi Majers, specijalista za autoimune bolesti prеpоručuје supu kоd pаciјеnаtа koji boluju od sindroma iritabilnih creva. Spas je za sve koji pate od sindroma nemirnih creva. Naime, želatin iz životinjskih kostiju, nogu i zglobova smiruje creva i leči sluzokožu, pomaže varenje i leči konstipaciju. Žеlаtin iz kоstiju štiti i lеči sluzоkоžu digеstivnоg trаktа i pоmаžе u vаrеnju hrаnlјivih mаtеriја. Оvе аminоkisеlinе su vаžne zа zdrаv stоmаk i vаrеnjе.

Detoksikaciji tela
Supa od kosti sadrzi i amino kiseline koje pomažu u detoksikaciji tela. Na taj način, detoksikacijom, telo se oslobadja otrovnih materija natalozenih godinama u crevima i tako sprečava nastanak oboljenja.

Leči upale
Sadržaj kuvane životinjske kosti bogat je glikozaminom, organskim jedinjenjem koje usporava trošenje zglobne hrskavice, a hondroitin sulfat iz hrskavice pomaže u prevenciji osteoartritisa. Supа od kostiju sаdrži hоndrоitin sulfаt i glukоzаmin, јеdinjеnjа koja ublažavaju upаlu, аrtritis i bоlоve u zglоbоvimа. Znaci, dobro skuvana supica od kostiju snabdeva bolesne zglobove hranjivim stvarima kako bi oni mogli normalno funkcionisati.

Garantuje bolji izgled
Srž iz šuplje kosti ostavlja traga i na lepotu. Sadrži kolagen, protein koji se prilikom kuvanja pretvara u želatin. Žеlаtin iz kоstiju doprinosi zdrаvoj kоži, kоsi i nоktima. Srž još zovu i prirodnim botoksom, a kako se proizvodnja kolagena u ljudskim kostima s godinama smanjuje, dodatni unos je dragocen. Uz sve to, supa od kostiju doprinosi dobroj liniji, idealna je za redukovani režim ishrane. Ona nije masna, a daje osećaj sitosti.

Bolji san
Doprinosi i boljem snu, za šta je zaslužan glicin, vrsta amino-kiseline koja utiče i na jaču memoriju

Autoimune bolesti
Naučnici sa Harvarda dokazali su da se redovnom upotrebom bujon supe od kuvanih kostiju smanjuju određene simptomi autoimunih bolesti. Za zdravlje vaše bebe u prvim godinama najvažnije je da kuvate ovu supu od šupljih kostiju. Tako ćete biti sigurni da je pojela nešto zdravo i korisno za njen organizam.

Milan Popović

Izvor: Priroda na Dar

 

[Владан]

Читао сам негде да сирће извлачи минерале из кости али да се пре кувања стави кост са том сржи у хладну виду који сат па тек онда кува. Сирће даје "слаткоћу" и посебан шмек укусу поред користи. Иначе волим да убацим једну Шиитаку у лонац. А при крају мало чили папричице, ђумбир и бибер. Све умерено. Наравно и лук црвени, шаргарепа, целер..
О тестенине ситне резанце за супе.. Што ређе мени боље. У доба вируса, поред неизиставног витамина Ц у прехрани, овскве супице су право богатство. Пријатно.

 

[Џорџи]

Supe i sve toplo su keva

 

[proka]

vladane bravo, odličan post

 

[proka]

Kako da vam duže traju namirnice koje ste kupili za epidemiju: 13 lakih trikova za svako domaćinstvo


Novosti Online | 30. mart 2020.
Trikovi za pravilno skladištenje hrane uvek dobro dođu jer to produžava trajanje namirnicama i sprečava da hranu koju smo kupili na kraju bacimo


Kako ovih dana, što zbog panike, što zbog razumnih mera predostrožnosti kupujemo i više nego inače, korisno je znati kako da sva ta hrana što duže ostane sveža i jestiva...


Trikovi za pravilno skladištenje hrane uvek dobro dođu jer to produžava trajanje namirnicama i sprečava da hranu koju smo kupili na kraju bacimo. Što je živa šteta, bacili smo i taj novac, da ne govorimo o etičnosti bacanja hrane, ekološkom aspektu itd.

Kako ovih dana, što zbog panike, što zbog razumnih mera predostrožnosti kupujemo i više nego inače, korisno je znati kako da sva ta hrana što duže ostane sveža i jestiva...

1. Maslinovo ulje - Jednom otvoreno, maslinovo ulje može da užegne za nekoliko meseci. Ako ga ne trošite u velikim količinama, radije ga kupujte u malim pakovanjima, od pola litre ili 0,75 dl.

2. Sir - Neka diše! Sir treba držati u frižideru, ali i ambalaži koja propušta vazduh, na primer zamotanog u masni papir. Izbegavaj plastičnu foliju, kese, čak i aluminijsku foliju - ubuđaće se ako dugo stoji zamotan. S druge strane, držite li ga na vazduhu, brže će se stvrdnuti (ako ga dugo ne potrošite), ali i dalje će biti jestiv - možeš ga narendati na testeninu, tople sendviče i sl.

3. Maslac - Jednostavno ga zamrznite, dobro to podnosi. Neće promeniti i ukus ni teksturu. Znak da maslac predugo stoji u frižideru i da ga hitno treba zamrznuti: počeo je da menja boju, spolja je postao tamniji nego što je iznutra.

4. Smeđi šećer - Smeđi šećer voli da se stvrdne i pretvori u grudvu koju je teško razbiti. Stoga ga treba čuvati u hermetički zatvorenoj posudi, bez pristupa vazduha, a dobar je trik u nju staviti nekoliko kriški jabuke ili čak krišku hleba. Šećer će iz njih upiti.

5. Majonez - Neka stoji u vratima frižidera. Ako je na polici frižidera gde je temperatura niža, masnoće bi se mogle razdvojiti, odnosno na majonezu pojaviti uljasti sloj. U vratima, kažu, može trajati i daleko iza datuma naznačenog na pakovanju.

6. Brašno - Brašno od celih žitarica, odnosno integralno brašno treba držati na hladnom jer ima visok udeo masnoća pa se lakše kvari ako ga držite u špajzu. Držite ga u posudi u koju ne prodire vazduh, u frižideru.

7. Mlevena paprika, čili, kajenski biber - Ove crvene začine držite u frižideru, duže će ostati svež, intenzivnog ukusa i zadržati jarko crvenu boju - toplina i svetlost to uništavaju.

8. Krompir - Mesto na kojem se krompir najbolje čuva je hladno, vlažno, mračno i prozračno. Idealna je temperatura od 5 do 12 °C, no te uslove nema svako. U frižideru ih nije dobro čuvati, a ako ih čuvaš na toplom mestu pobrini se bar da su u mraku da ne proklijaju i da nisu u plastičnoj kesi, moraju disati. Pozelene li, nemojte ih jesti. To je znak da su puni glikoalkaloida od kojih može da vam pozli.

9. Luk - Luk treba držati na provetrenom mestu, u korpi, ne u plastici. Nikad ga nemojt držati pokraj krompira, zbog gasova koje krompir otpušta će brže proklijati. Ako upotrebite samo pola glavice luka, ostatak zamotajte u plastičnu foliju i stavite u frižider.

10. Beli luk - beli luk treba držati u posudi gde je dobra cirkulacija vazduga, ali može se i zamrznuti. Na primer može se naseckati, staviti u malo ulja i zamrznuti kao kockice leda. Kad kuvate, samo ubacite tu kockicu u činiju u kojoj pripremaš hranu. Ako ti je to previše posla, očisti režnjeve i zamrznite ih u kesici.

11. Jabuke - Frižider nije idealno mesto za jabuke, duže će ostati sveže ako ih držite na umereno hladnom mestu - podrumu, garaži, negrejanom špajzu. Umotajte svaku pojedinačnu voćku u papir, novinski je dobar, jer će to da spreči da se isušuju i naboraju. I redovno ih pregledajte, ako se koja pokvarila, upropastiće i ostale. Maknite je što pre.

12. Citrusi - pomorandže, limuni, grejp duže će ostati sveži u frižideru. Takođe, iscedite li ih u sok, možete ga zamrznuti. Sok od limuna požete zamrznuti u obliku kockica, u kalupu za led - jedna kockica biće taman porcija za čaj i slično.

13. Zelena salata - Zelena salata brzo uvene, ali evo kako može najduže ostati čvrsta i sveža, čak i više od sedam dana: salatu stavite u zatvorenu plastičnu posudu obloženu s papirnatim papirom. Papir možete staviti i između glavica salate.

 

[proka]

koje vam je omiljeno jelo dok ste u izolaciji ovog vikenda?

 

[GIDEON]

Mesara Jokic, ko voli steak na grilu.

 

[proka]

Savjeti o hrani i ishrani tokom samoizolacije

Mjere za suzbijanje širenja COVID-19, samoizolacija, privremeno zatvaranje određenih preduzeća, manje dostupni svježi artikli, ograničena ponuda hrane “za ponijeti”, utiču na ponašanje vezano za hranu.


Svi znamo da je dobra ishrana presudna za zdravlje i imunološki sistem. Ograničeni pristup svježoj hrani može da ugrozi poštovanje principa zdrave i raznovrsne ishrane i može dovesti do povećane potrošnje visoko prerađene hrane koja ima veliku količinu masti, šećera i soli. Ipak, čak i sa ograničenim sastojcima možemo imati ishranu koja je dobra za zdravlje. Za optimalno zdravlje takođe je važno ostati fizički aktivan što je moguće i kod kuće.

Napravite plan – uzmite samo ono što vam treba

U čitavoj evropskoj regiji zabilježeno je više slučajeva pretjerane kupovine. Panično ponašanje kod kupovine može imati negativne posljedice, poput povećanja cijena hrane, prevelike potrošnje hrane i nejednake distribucije proizvoda. Zato je važno da uzmete u obzir i svoje potrebe, kao i potrebe drugih. Procijenite šta već imate kod kuće i napišite realan spisak potrebnih namirnica prije trgovine da biste spriječili da u prodavnici kupite i one koje vam nisu nepohodne. Na taj način možete izbjeći mogućnost propadanja i bacanja hrane i omogućiti drugima pristup onoj hrani koja im je potrebna.

Napravite strategiju u pogledu upotrebe sastojaka – dajte prednost svježim proizvodima

Prvo koristite svježe sastojke i one koji imaju kraći rok trajanja. Ako su svježi proizvodi, naročito voće, povrće i mliječni proizvodi sa smanjenom masnoćom i dalje dostupni, neka ovi proizvodi budu prioritet u odnosu na one sa dužim rokom trajanja. Smrznuto voće i povrće takođe se može koristiti tokom dužeg perioda i često ima sličan sastav hranljivih sastojaka kao i svježa hrana.

Pripremite domaća jela

Provodeći više vremena kod kuće imate mogućnost da napravite one recepte za koje ranije niste imali vremena. Mnogo zdravih i ukusnih recepata može se naći na inernetu. Vodite računa o količini hrane koju pripremite da biste spriječili da spremite puno hrane, iskušenje da pojedete više nego što vam je potrebno, ali i da spriječite bacanje hrane

Iskoristite mogućnosti isporuke hrane

Iako bi obroci koji se kuvaju kod kuće trebalo da budu prioritetni, mogu se koristiti usluge dostave hrane. Isključivo koristiti uslugu dostave od pouzdanih subjekata u poslovanju hranom koji pštuju higijenske standarde za pripremu hrane. Za isporuku i transport hrane važno je držati hranu na sigurnim temperaturama (ispod 5 ° C ili iznad 60 ° C).

Uvijek mislite na veličinu porcije

Duži boravak kući sa ograničenim aktivnostima, može dovesti do prejedanja. Potražite smjernice o ishrani da biste se više informisali tome šta je zdrava porcija za odrasle i djecu.

Pridržavajte se bezbjednog rukovanja hranom

Bezbjednost hrane preduslov je za sigurnu i zdravu ishranu. Jedino je bezbjedna hrana zdrava hrana. Kako biste izbegli kontaminaciju hrane i bolesti izazvane hranom, prilikom pripreme hrane važno je slijediti principe dobre higijenske prakse.

Ključni principi dobre higijene hrane uključuju:

Održavajte čistoću ruku, kuhinje i posuđa.
Odvojite sirovu od termički obrađene hrane, posebno sirovo meso i svježe proizvode.
Dobro skuvajte hranu.
Čuvajte hranu na sigurnim temperaturama, ispod 5 ° C ili iznad 60 ° C;
Koristite higijenski ispravnu vodu i sirovine.

Pridržavajući se ovih pet ključnih preporuka za bezbjednu hranu, možete spriječiti mnoge uobičajene bolesti izazvane hranom.

Ograničite unos soli

Dostupnost svježe hrane može biti ograničena i zbog toga ćete možda više kozumirati konzervirane, smrznute ili prerađene namirnice. Mnoge od ovih namirnica sadrže visok nivo soli. SZO preporučuje konzumiranje manje od 5 g soli dnevno. Da biste to postigli, dajte prednost hrani koja ima malo ili nema uopšte dodatu so. Takođe možete isprati konzervirano povrće da biste uklonili višak natrijuma. Smanjite količinu soli prilikom kuvanja, izbjegavajte dodavanje soli za stolom, a poboljšanje ukusa jela možete postići sa svježim ili osušenim začinskim biljem.

Ograničite unos šećera

SZO preporučuje da manje od pet odsto dnevnog energetskog unosa potiče od slobodnih šećera (oko šest kašika). Ako želite nešto slatko, svježem voću bi uvijek trebalo dati prioritet. Dobre opcije su smrznuto, konzervirano voće u soku umjesto sirupa i sušeno voće bez dodatog šećera. Kada biramo dezert, neka budu varijante sa manje šećera, sa manje masti i manjih porcija. Ograničite količinu šećera ili meda koji dodajete u hranu i izbjegavajte zaslađene napitke.

Ograničite unos masti

SZO preporučuje da se ukupni unos masti ograniči na manje od 30 odsto ukupnog unosa energije, od čega najviše 10 odsto treba da potiče od zasićenih masti. Da biste to postigli koristite metode kuvanja bez ili sa vrlo malo, poput barenja, pečenja na grilu, umjesto prženja hrane. Koristite male količine nezasićenih hladno cijeđenih ulja maslinovog, suncokretovog, ulja repice i sl. ( (najbolje za prelivanje preko salate ili barenog povrća). Preferirajte hranu koja sadrži zdrave izvore nezasićenih masti, poput ribe i orašastih plodova. Da biste ograničili zasićene masti, isjecite suvišnu masnoću iz mesa i živine i izaberite meso bez kožice. Smanjite konzumiranje hrane kao što su crveno i masno meso, kobasice i suhomesnate proizvode, puter i puno masne mliječne proizvode.

Izbjegavajte trans masti što je više moguće. Pročitajte oznake na proizvodima, kako biste bili sigurni da hidrogenizovana ulja nisu među sastojcima. Ako etikete na proizvodima nisu dostupne, izbjegavajte hranu koja obično sadrži trans masti kao što su prerađena i pržena hrana, poput krofni i pekarskih proizvoda – uključujući keks, napolitanke, lisnata tijesta, smrznute pice, kolačiće, krekere i margarin. Ako ste u nedoumici, minimalno prerađena hrana je bolji izbor.


Konzumirajte dovoljno hrane bogate vlaknastim materijama

Vlakna doprinose zdravlju organa za varenje, nude dugotrajan osjećaj sitosti, pomaže u spriječavanju prejedanja. Da biste osigurali adekvatan unos vlakana, nastojte da u sve obroke uključite povrće, voće, mahunarke i integralne namirnice. Hrana od integralnih žitarica uključuje ovas, smeđu tjesteninu i pirinač, hljeb od integralnog zrna pšenice, a ne rafinisanu hranu kao što su bijela tjestenina i pirinač i bijeli hljeb.

Budite hidrirani i unosti dovoljno vode

Dobra hidratacija je ključna za optimalno zdravlje. Voda iz česme je najzdravije i najjeftinije piće, a ne stvara otpad u poređenju sa flaširanom vodom. Voda za piće umjesto napitaka zaslađenih šećerom je jednostavan način da ograničite unos šećera i viška kalorija. Da bi se vodi poboljšao ukus, možete dodati svježe ili smrznuto voće, limun, krastavac ili začinsko bilje poput nane, lavande ili ruzmarina.

Izbjegavajte da pijete velike količine jake kafe, jakog čaja, a posebno bezalkoholnih pića bez kofeina i energetskih napitaka. To može dovesti do dehidracije i može negativno uticati na san.

Izbjegavajte alkohol

Alkohol nije samo supstanca koja mijenja svijest i stvara zavisnost, štetna je na bilo kom nivou, slabi i imuni sistem, neke upotrebljene ljekove čini manje efikasnim, dok povećava snagu i toksičnost drugih. Ne konzumirajte alkohol u kombinaciji sa ljekovima protiv bolova, jer alkohol ometa funkciju jetre i može da izazove zdravstvene probleme, uključujući zatajenje jetre.

Ni pod kojim uslovima ne smijete konzumirati bilo koju vrstu alkoholnih proizvoda kao preventivnu ili ljekovitu mjeru protiv COVID-19.

Alkohol nije neophodan dio vaše ishrane i nije dio zdravog načina života i zato ne bi trebalo da bude na vašoj listi za kupovinu.

Uživajte u porodičnim obrocima

Socijalna distanca povezana sa izbijanjem COVID-19 znači i to da mnoge porodice provode više vremena kod kuće, što pruža nove mogućnosti zajedničkog obroka. Porodični obroci su važna prilika da roditelji budu uzor za zdravu ishranu i za jačanje porodičnih veza.

Produženo vrijeme kod kuće u ovom periodu može predstavljati nove mogućnosti za uključivanje djece u kuvanje zdrave hrane, što im može pomoći da steknu važne životne vještine koje im mogu poslužiti u odrasloj dobi. Ako dozvolite djeci da odaberu koje povrće treba da uključe u obrok, to ih može podstaći da ga pojedu za stolom. Kada uključujete djecu u kuvanje, zajedno pripremajte jednostavna jela i obavezno ih podučite o osnovnim principima bezbjednosti hrane (uključujući pranje ruku, čišćenje površina i dobro pranje voća i povrća).

Najbolje opcije za kupovinu hrane

Slijedi pregled namirnica visoke hranjive vrednosti koje su uglavnom dostupne, pristupačne, i imaju duži rok trajanja. Ovu listu možete koristiti kao inspiraciju za ono šta treba imati kod kuće tokom samoizolacije, ili dužeg boravka u kući.

Svježe voće i povrće

SZO preporučuje konzumiranje najmanje 400 g voća i povrća dnevno (tj. 5 pet porcija). Citrusno voće poput pomorandže, klementine i limun su dobra opcija, kao i banane, kivi, jabuke. Korijenasto povrće poput šargarepe, celera i cvekle, kao i povrće poput kupusa, brokule i karfiola, crni i bijeli luk relativno je slabo kvraljivo.

Smrznuto voće i povrće

Svo smrznuto voće poput jagodičastog voća, odlične su opcije, jer još uvijek sadrže velike količine vlakana i vitamina i često je jeftinije od svježeg. Ovo smrznuto voće može se dodati sokovima nakon odmrzavanja, smoothie-ima ili kašama, ili se može jesti uz obični jogurt sa nižim procentom mliječne masti.

Smrznuto povrće je hranljivo, brzo se priprema, a njegovo konzumiranje može pomoći u postizanju preporuka onda kada je svježa hrana manje dostupna.

Sušene i konzervirane mahunarke

Pasulj, lebleblije, sočivo i druge mahunarke odlični su izvori biljnih proteina, vlakana, vitamina i minerala. Oni su takođe prilično izdašni i mogu se koristiti za gulaše, supe, namaze i salate.

Proizvodi od cijelog zrna i skrobno korijenje

Integralna pšenica, riža i tjestenine, geršla, ovas, heljda, kinoa i druge nerafinisane integralne žitarice odlične su namirnice, jer im je rok trajanja dug, lako se mogu pripremiti i doprinose unosu vlakana. Integralni hleb, ražani, hljeb sa sjemenkama, nezaslađeni krekeri su takođe dobre opcije. Hljeb se može zamrznuti za kasniju upotrebu, idealno kad se izreže na kriške kako bi se lakše odmrzavao i kako bi se održala njegova svježina. Skrobno korijenje poput krompira je dugotrajni i dobar izvori ugljenih hidrata. U idealnom slučaju ih treba peći, kuvati ili kuvati na pari. Ostavite koru zbog dijetnih vlakna i arome.

Sušeno voće, orašasti plodovi i sjemenke

Posebno nezaslađeni i neslani, mogu poslužiti kao zdrave grickalice ili se dodavati kaši, salatama i drugim jelima. Namazi od orašastih plodova takođe su dobre opcije, posebno oni koje sadrže 100 odsto orašastih plodova i one koji nemaju dodani šećer, so ili djelimično hidrogenizovano ili palmino ulje.

Jaja

Jaja su sjajan izvor proteina i hranljivih materija i nevjerovatno su izdašna. Jaja konzumirati isključivo termički dobro obrađena.

Konzervirano povrće

Iako je svježe ili smrznuto povrće obično poželjna opcija, povrće u konzervi poput pečuraka, graška, paradajza i pasulja su dobra alternativa, jer imaju duž rok trajanja, kako bi se osigurao dovoljan unos povrća. Ne zaboravite da odaberete, kad je to moguće, opcije sa malo, ili bez dodatka soli.

Konzervirana riba

Konzervirana tuna, sardine i druga riba dobar su izvor proteina i zdravih masti. Oni mogu biti zdrav dodatak salatama, tjesteninama ili integralnom hljebu. Ako je moguće, birajte ribu konzerviranu u vodi, a ne u biljnom ulju

Mlijeko sa smanjenom masnoćom i dugotrajno mlijeko

Mliječni proizvodi pružaju jeftin izvor proteina i drugih hranljivih materija. Odabir mliječnih proizvoda sa smanjenim udjelom masti je jedan od načina da se smanji potrošnja zasićenih masti, a istovremeno da se dobiju sve prednosti mliječnih proizvoda. UHT mlijeko u kartonu je dobra opcija jer je dugo stabilno, kao i mlijeko u prahu.

Priredila dr Enisa Kujundžić

 

[proka]

evo jednog lakog,kratkog i brzog za spremanje, recepta

Skuvajte krompir, šargarepu i grašak zajedno, a zatim ga ispasirajte u blenderu ili secku. Dodajte malo vode u ispasiranu masu, razredite, a zatim vratite u vodu u kojoj se povrće kuvalo.

Dodajte malo soli ili biozačina po ukusu, ostavite da se kuva još 2-3 minuta, i vaša supa je gotova. U posnoj varijanti u nju možete da dodate kašiku pavlake (neutralne ili kisele).

 

[lil_moon]

Pecivo u domaćoj izvedbi : 1/2 kg brašna, 2 dl jogurta, 1 dl ulja, po kašika suhog kvasca, soli i šećera, mlijeka 2-3 dl mlijeka (tijesto treba da je mekše). Dobro izmješati kašikom, ostaviti pokriveno pvc folijom da stoji bar 2 sata, može za to vrijeme kašikom "premjesiti" (kašika se ne vadi kad se pokriva folijom, prisloni se uz zid posude). Poslije 2 h nauljenim rukama otkidati komade tijesta i malo oblikovati u zemičke. Dok nadolazi prije pečenja, uključiti rernu na 200 st. C i kad nadođe peći cca 25 min na 200 st. C.

 

[proka]

Najjednostavnije rečeno, spljošteni hleb je brašno i voda umešeni u testo, uvaljano u kuglice, odmarano, spljošteno i mrežasta. Den Lepard je tvitovao osnovni recept: 500 g bilo kojeg pšeničnog brašna (belog, integralnog) i 300 g hladne vode. U smesu dodajte ulje po želji i dobićete sve od ćabate i indijskog roti hleba do tortilje i lavaša. Džejmi Oliver dodaje i jogurt, so i malo praška za pecivo, pa peče na tiganju na jakoj vatri.

 

[proka]

Pita hleb

Za pita hleb, koji se pre svega vezuje za bliskoistočnu kihinju, potrebna vam je kašika suvog kvasca, 1 ¼ šolja mlake vode, kašičica soli i 3 šolje brašna. Pomešajte kvasac sa vodom i ostavite da se rastvori, dodajte so i polovinu brašna, pa sve dobro izmešajte. Postepeno dodajući ostatak brašna umesite glatko i mekano i mesite ga oko osam minuta da postane elastično. Ako je previše lepljivo po potrebi dodajte još malo brašna. Testo nakon mešenja podelite na veće ili manje loptice, u zavisnosti da li želite manje ili veće hlepčiće. Oklagijom loptice razvaljate na diskove i ostavite ih da se dižu oko pola sata, pa ih pecite u dobro zagrejanoj rerni dok se ne naduvaju.

 

[proka]

Soda hleb

SODA HLEB SA KOMADIĆIMA ČOKOLADE

Rast soda hleba obezbeđuje soda bikarbona, tako da je taj sastojak neophodan, ali izbor brašna je vrlo fleksibilan: integralno brašno, ovseno, obično, ražano ili bilo koja mešavina. Od tečnih sastojaka možete koristiti mleko, jogurt, vodu. Dodajte malo soli ili zasladite sa medom ili smeđim šećerom, a možete da stavite i tamnu čokoladu i lešnike.

 

[proka]

Hleb na pari

Ovo je hleb za koji vam nije potrebna rerna. Ova južnoafrička lepotica podrazumeva da umesite lepljivo testo od brašna, soli, šećera, kvasca i mlake vode u posudi sa drvenom kašikom. Pokrijte ga poklopcem da odmori, a zatim ga još jednom premesite i ostavite da ponovo odmori. Sipajte u posudu premazanom maslacem, a nju stavite u veliku posudu sa poklopcem, s dovoljno ključale vode koja dolazi do pola strane posude u kojoj je hleb, dodavajući vodu kada je potrebno da obezbedite da stalno ide para. Kuva se sve dok nož zabijen u sredinu ne izađe čist.

 

[proka]

Fokača

FOKAČAFOTO: PROFIMEDIA
Za fokaču koristite pšenično brašno pomešano sa suvim kvascem. Dodajte malo soli i šećera, toplu vodu i maslinovo ulje, pa mutite da dobijete glatko testo. Ostavite testo da odstoji pokriveno na toplom mestu, dok se vidno ne uveća. U međuvremenu zagrejte rernu i podmažite tepsiju. Testo još jednom kratko promesite i oblikujte ploču od testa. Premažite je nadevom od belog luka i maslinovog ulja. Po želji rasporedite masline i utisnite ih u testo ili samo pospite origanom, grančicama ruzmarina i grubom morskom solju. Pecite na rešetki u rerni.

 

[proka]

evo opet se razbuktala korona, ne gine nam samoizolacija pa ni ova tema

ja sam se malo povukao, noću ne izlazim a i nemam gde jer su ovde svi restorani već neki dan zatvoreni, rade samo samoposluge i apoteke

pa sam se prešaltovao na kuvanje primereno situaciji
aktivirao sam tegle, punim ih pasuljem graškom, boranijom, satarašem, paprikama, raznim mesom...
jedna tegla kad je doradim, to mi je dva ručka

da li se i vi pripremate na turobnu izolaciju?