Jednom živela, dva puta saranjivana

[Sensei]

Nakon što je podlegla nekoj vrsti groznice 1705. godine, Irkinja Margori Mekol je brzo sahranjena kako bi se sprečilo širenje onoga što ju je ubilo. Margori je sahranjena sa vrednim prstenom, koji njen muž nije mogao da skine zbog otoka. To ju je učinilo još boljom metom za kradljivce tela, koji su mogli da unovče i leš i prsten.

Veče nakon što je Margori sahranjena, pre nego što se zemlja slegla, pojavili su se pljačkaši grobova i počeli da kopaju. Ne uspevši da skinu prsten sa prsta, odlučili su da ga odseku. Čim je potekla krv, Margori se probudila iz kome, uspravila se i vrisnula.

Sudbina pljačkaša grobova ostaje nepoznata. Jedna priča kaže da su muškarci pali mrtvi na licu mesta, dok druga tvrdi da su pobegli i nikada se nisu vratili svojoj izabranoj profesiji.

 

[Sensei]

Margori se izvukla iz rupe i vratila kući.

Njen muž Džon, lekar, bio je kod kuće sa decom kada je čuo kucanje na vratima Rekao je deci: „Da vam je majka još živa, kunem se da bi to bilo njeno kucanje.“

Kada je otvorio vrata i ugledao svoju ženu kako stoji tamo, obučenu u pogrebnu odeću, krv joj je kapala sa prsta, ali je bila sasvim živa, pao je mrtav na pod. Sahranjen je na parceli koju je Margori napustila.

 

[Sensei]

Margori se kasnije ponovo udala i imala nekoliko dece. Kada je konačno umrla, vraćena je na groblje Šankil u Lurganu, u Irskoj, gde joj i danas stoji nadgrobni spomenik.

Na njemu piše „Živela jednom, sahranjena dva puta“.

 

[SajaBg]

I Val Kilmer je isto tako

 

[Banovic Strahinja]

I tema i naslov me nasmejao, kad sam video naslov posmislio sam: Dva puta su je saranjivali, ali kad je treci put sahrane vise nece biti saranjivanja.
Tekst nema mnogo smisla: "Nakon što je podlegla nekoj vrsti groznice ...je brzo sahranjena kako bi se sprečilo širenje onoga što ju je ubilo."
Ocigledno da nije podlegla niti da je ista ubilo.

 

[Lovac Luka ulovio vuka]

Prica je starija od 18tog, pomen doticne se moze naci jos u 14tom veku, al ova verzija je postala opste populatizovana u 19tom veku.
Sve u svemu, nije se desilo. Obicno narodno predanje, od kojih slicna postoje sirom Evrope, kao i evropskih kolonija.

 

[Banovic Strahinja]

Prica je starija od 18tog, pomen doticne se moze naci jos u 14tom veku, al ova verzija je postala opste populatizovana u 19tom veku.
Sve u svemu, nije se desilo. Obicno narodno predanje, od kojih slicna postoje sirom Evrope, kao i evropskih kolonija.

Desavalo su se slicne stvari, no u vecini slucajeva zivi sahranjeni su ostali sahranjeni, no bilo je slucajeva kad bi se neki, uslovno receno- sretnik spasao iz groba.
Takodje, na pamet mi pada Crveni Baron koji je imao valjda nekih 5 sahrana i mislim da su sve bile svecane. doduse on je definitivno bio mrtav pre svoje prve sahrane koju su mu priredili vojnici ANZAC-a, koji su se se svojski potrudili i da ga ubiju i da mu obezbede svecanu sahranu.