Jedno jedino Titovo naredjenje koje u prvi plan stavlja borbu protiv Nemaca....

[Koča]

Elem, očekujući savezničku invaziju proleća 1943. godine, komunisti su grčevito pokušavali da uspostave kontakt sa Nemcima. Verovali su da će im to najpre poći za rukom preko razmene zarobljenika. Držali su 26 Nemaca, većinom civila, i jednog majora, zarobljenog prvih dana marta kod Gornjeg Vakufa. Ovog majora, Šterkera, već 4. marta šalju kod generala Rudolfa Litersa, tražeći pregovore. Liters prosleđuje komunističku ponudu generalu nadležnom za politička pitanja, Glezu fon Horstenauu. "On je i ranije smatrao da je za nemačku stranu korisno da uspostavi i održava vezu sa partizanskim Vrhovnim štabom i bio je spreman da i lično primi njegove predstavnike, kako je to već jednom, krajem avgusta 1942, učinio, primivši partizanskog pregovarača Marijana Stilinovića, koji je, pod imenom Srećko Šunjevarić, kao predstavnik Vrhovnog štaba, vodio razgovore o razmeni nemačkih stručnjaka iz firme `Hanza-Lajhtmetal` zarobljenih u Livnu", piše Mišo Leković

Jazz85, nemas pojma o ovoj temi, a oces da diskutujes...nisi procitao ni komunjarsku literaturu kamoli nesto dalje

 

[Jazz85]

tupsone pa to Tito sam priznaje...to su njegove reci...a iz knjige partizanskog istoricara Mise Lekovica ali ti ne citas sta se postavlja jer ne odgovara tvojim bajkama...

1. Kod nas u zarobljenistvu bilo je svega 27 Nijemaca, vecinom gradjanskih lica....

Arhiv CK SKJ, Fond CK KPJ, br. 1943/114

A Sterkera su partizani zaskocili u nekom zbunu u koji je zapeo zbog stomacnih tegoba, a nema govora o nekoj borbi

kog datuma se odigrala ta cuvena razmena?

Bitno je da su ga zarobili. Da im se sam predao, meni ne smeta. Ne znam kada su ga yamenuli. procitaj svoje postove. Napisao si da su ponudili 27 zarobljenika i to gradjanskih lica. Sad vec imamo majora Strekera. Nego otkud ti na ustasici? Nisi popio lekove za smirenje? Kako ces se ubuduće pogledati u ogledalo, kako ćeš Draži na oči na onom svetu? Iskreno, zabole me kojim pismom pišeš...

P.S. Ne znam na šta ciljate sa slikom zarobljenih razoružanih partizana (iako imaju puške, nemaju opasače) sa ustašama

P.S. #2 Znam za Horstenaua.

 

[Koča]

sta sam ja napisao to ljudi mogu da vide, ne trebaju nam tvoja pojasnjenja i lupetanja...

Pitao sam te kog datuma se desila ta razmena? ni to nisi u stanju da odgovoris?

PS ciljamo na partizansko-ustasku saradnju protiv cetnika, koju su dokumentovali Nemci u vise navrata...a ti si nam lepo pokazao kako izgledaju zarobljenici...jasno je da ovi (naoruzani) partizani na slici to nisu...naravno ti ces nam dati dodatno objasnjena, pojasnjenja

Ali bi zato za tebe ova slika trebala da predstavlja saradnju, jel??? mada kad vece pricas o razoruzanim i u licu pokislim...hmmmm

 

[Лекизан]

А да ли ово разумеш?
За оне који тврде да су овакве споразуме четници правили са домобранима, приметите да се по споразуму признаје команда НДХ и поглавника, а назочан је био и усташки пуковник.

Сад је већ боље, ви комунисти много боље знате немачки од мене изгледа!

Типичан споразум герилских четничких одреда са локалним властима.Четници су заштитили народ тога краја од усташких репресалија а ови други смирили ситуацију на истом подручју, како нису могли оружјем онда дипломатски.Наравно док се једни и други не одморе и прегрупишу и поново обнове сукобе.

 

[Jazz85]

sta sam ja napisao to se vidi, ne moras ti da dajes pojasnjenja...

PS ciljamo na partizansko-ustasku saradnju protiv cetnika, koju su dokumentovali Nemci u vise navrata...a ti si nam lepo pokazao kako izgledaju zarobljenici...jasno je da ovi partizani na slici to nisu...naravno ti ces nam dati dodatno objasnjene za sve

Vrtiš se u krug.

Pa onda hajde daj taj jedan dokument (gde je sklopljen, ko je potpisao, kada), a ne čuveno izgleda da između partizana i ustaša ima neke saradnje jer idu paralelno

Ne znam kada se desila razmena. Reci mi i novu teoriju zavere.

Nego šta je na onoj slici, Nemci vode fratre u akciju?

 

[Koča]

Vrtiš se u krug.

Pa onda hajde daj taj jedan dokument (gde je sklopljen, ko je potpisao, kada), a ne čuveno izgleda da između partizana i ustaša ima neke saradnje jer idu paralelno

i sta taj potpis iz komunisticke literature treba da bude dokaz necega? pa komunisti su poznati po laznim potpisima...gotova svaka njihova knjiga drugacije potpisuje slike, izmiljsa imena, dogadjaje, datume...a ako su mislili nekog da prave budalama, napravili su sami sebe...

evo kako lazno potpisuju npr

''Draza sa grupom ustasa''

A onda

slika i prilika komunjarske verodostojnosti...

sam si nam ovde pojasnio kako izgledaju ratni zarobljenici...u cemu je sad problem? A ja cu da ti pokazem kako izgledaju ustaski zarobljenici

dakle jasno je da ovi partizani to nisu

__________________

Postoje brojni nemacki izvestaji za period februar, mart i april 1942.

npr

''ustase, domaci partizani i na kraju nastupajuce bande iz Crne Gore bore ovde (u Istocnoj Bosni - I.A.) rame uz rame protiv borbenih srpskih snaga pod Dangicevom komandom.''


Ne vidim ovde nigde ''izgleda''...a i tamo gde ga ima odnosi se na to da je Dangic razbijen...dakle izgleda da je dangic razbijen, a mozda i nije...ali se ne dovodi u pitanje od strane koga

''cetnicka grupa Dangic jako razbijena u borbama sa hrvatskom vojskom i ustasama u saradnji sa komunistima, tako da Dangic sada moze da postigne samo lokalne uspehe.''

''ustasi i partizani'' zajedno idu, ali da aktivnost ''Dangicevih formacija'' jos nije ''slomljena'', iako su cetnici prinudjeni da se povlace pred partizanima usled nestasice municije. ''partizani i ustasi'' zajedno idu protiv Dangica.

c c c...jel su to ti veliki narodni oslobodioci???

ili ovo?

Antifasisti??? neeee...

 

[mupi]

Bitka na neretvi
Koča Popović, komandant 1. proleterske:
Da, ima i krupnih nesklada, pa i ozvaničenih legendi koje ne odgovaraju istini. Takav jedan slučaj, dužan sam da kažem, vezan je i za prikaze dela glavne bitke u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, dakle u razdoblju koje je prethodilo Sutjesci. Reč je o rušenju mosta na Neretvi što se veliča kao »genijalna varka« po zamisli vrhovnog komandanta. Uveren sam da Tito nije mogao ni pomišljati da tada krene na drugu obalu Neretve. On je, u stvari, nameravao da se probija napred, prema Gornjem Vakufu. Na kraju krajeva, cela ta stvar logički je apsurdna: ko je tada, u tadašnjim ratnim uslovima, uz tako oskudne tehničko-inženjerske snage mogao izvesti operaciju takve delikatnosti: da miniranjem sruši most a da njegov kostur ostane u položaju pogodnom za prebacivanje ljudi i opreme preko plahovite reke takoreći usred zime? Stručnjaka koji bi mogli da pripreme i izvedu takvu pirotehničku operaciju sigurno nismo imali u to vreme. Jedina namera je, nema sumnje, bila da se most potpuno onesposobi. Siguran sam, u svakom slučaju, da nije bila u pitanju neka promišljena »varka«. Ali tu, izgleda, deluje logika nekontrolisane nesamokritičnosti. Jer, kad su takva tumačenja uzela maha kao omamljiva legenda, ona više nisu mogla biti obuzdana, pa nije isključeno da su i oni koji su legendu lansirali i doterivali počeli iskreno verovati da ona odgovara istorijskoj istini. Uzgred rečeno, vrhovni komandant pre donošenja odluke o rušenju mosta nije mogao znati raspored i namere četničkih jedinica niti je, što je najvažnije, raspolagao informacijom koja je bila bitna: nemačka ofanziva se tu, na obali Neretve u stvari završavala, što je za nas, naravno, bilo povoljno. Posleratnim uvidima u nemačka ratna dokumenta utvrđeno je, naime, da Nemci nisu planirali prelazak Neretve. Bili su smislili da nas potisnu do nje, valjda računajući da će ostali deo posla obaviti jake četničke grupacije.

Za vreme dvomesečnih borbi partizani su pretrpeli gubitke od oko 10.000 poginulih, nestalih i ranjenih te oko 2.000 zarobljenih vojnika.
Nemci su izgubili 514 poginulih, 1214 ranjenih i 158 nestalih vojnika. Domobrani i ustaše su pretrpeli gubitke od 126 poginulih, 258 ranjenih i 218 nestalih. Poznati talijanski gubici su iznosili 1.605 poginulih, 983 zarobljenih, a 259 regimenta div. "Murge" bila je potpuno uništena (nepoznati gubici). Četnički gubici procenuju se na 2.000 – 3.000 ljudi.

7ss i 369 vrazja div nisu sudelovale u zavrsnim borbama na Neretvi. Razlog je sta im Talijani nisu dali dozvolu za prolazak punih 5 dana.
nemački vojni izvori ocenjuju uspješnost "bitke na Neretvi", op. Fall Weiss
... da je moral kod iznurenih partizana na niskoj razini, da tomu svedoči odbačena oprema, seljaci su premoreni, dezertuju, žele kući i nije im do borbe, Talijani žele gurnuti partizane prema severu da ne ulaze u njihovu zonu.
Na teritoriju očišćenom u Weiss I (SZ Bosna i Pounje) zabeležena nova pobunjenička aktivnost jednice veličine cca. bataljuna koje su uskočile s delova "talijanskog interesnog područja".
Poprilično su ogorčeni na Talijane zbog neaktivnosti "Tako dugo dok se talijanski saveznici aktivno ne angažuju. ne može da se računa sa definitivnim uništenjem komunističkog ustaničkog pokreta".
I zaključuje (16.3.):
1) Titova država je razbijena i njegova vojska u fazi raspadanja.
2) Ugrožavanje nemačkog područja vrše ustanici koji prodiru iz talijanske oblasti
U proceni taktičke situacije s nemačke strane operacija „Vajs II" je u praktički završena.
Daljem razbijanju neprijatelja postavljene su granice, to jest gonjenje neprijatelja nije moguće na teritoriji južno, odnosno istočno od Neretve zbog političkih odnosa sa Talijanima.Sigurnost teritorija zavisi od ponovnoga prodora ustanika, glavni zadatak za najbližu budućnost je sprečiti prodore iz talijanske zone.

HUSAR br. 17, 7.SS Planinska divizija "Prinz Eugen" - treći deo, str. 17-18:
(...)U međuvremenu kapetan Neumann odleteo je sa "rodom" u Mostar kako bi uspostavio vezu sa talijanskom komandom.Talijani su odbili dozvoliti divizijskoj komandi prolaz prema Mostaru tako da se komanda smestla u Lištici u tvornici duhana, a ostatak divizije zapadno i jugozapadno od Mostara u bezvodnom kraju.Zabrinuti za logistiku divizije komandant general Phleps uputio je prosvednu notu talijanskoj komandi i odmah poslao tri konvoja u Bugojno po seno za konje.
Konačno su Talijani dopustili smeštaj divizije na terotoriju Ljubuškog gde je bilo dovoljno vode i teren je bio povoljniji za logorovanje.General Phleps iskoristio je priliku posetiti samostan u Širokom Brijegu gde ga je pozdravilo lokalno stanovništvo.
Potom se 19. marta sastao sa komandantom talijanskog 6. armijskog korpusa generalom Piazzoniem koji je od njega zahtevao da se 7.SS divizija stavi pod talijansku komandu.Phleps je to odbio.
Sledećeg dana u komandu divizije stigao je talijanski oficir sa vestima da je situacija kod Nevesinja, istočno od Mostara, dosta složena i da se tamo vode teške borbe sa partizanima kojima se uspelo probiti preko Neretve .Zatražio je pomoć od Phlepsa koji je taj zahtev odbio obrazloživši da je trenutni zadatak divizije osiguranje rudnika boksita južno od Mostara i zaštita od napada partizana sa zapada.Potom je odleteo u Zagreb gde je trebao da prisustvuje sastanku na kojem se dogovaralo podizanje muslimanske SS divizije.Tamo do njega 22. marta stižu vesti da je Nevesinje napušteno i da Talijani ponovno zahtevaju pomoć 7.SS divizije koju traže staviti pod njihovu komandu.General Luters to glatko odbija, a Phleps 23. marta odlazi u Berlin kod SS-a Heinricha Himmlera na dogovor oko osnivanja SS planinskog korpusa kojem će da komanduje Phleps i osnivanja buduće muslimanske SS divizije.

Dobroslav Jevđević: o bici za Nevesinje“...Po treći put u kratkom roku mi smo osramotili naše zastave i našu vojnu slavu i srpsko ime.Usprkos junašva i herojskog držanja naročito bosanskog bataljona većina je trupa kurvanjski pobegla sa bojnog polja ispred neprijatelja i brojno slabijeg i slabije naoružanog ne zaustavivši se ni nakon trideset kilometara...“

- - - - - - - - - -

Puno operacije za nekoga tko sarađuje
Anti-Partisan Operations in the Independent State of Croatia
http://www.axishistory.com/index.php?id=7429


komandant 369.div Bussmann uputio je depešu podređenim jedinicama krajem juna 43. vezano uz odnos prema zarobljenim partizanima u akciji. U njoj kaže kako treba da promene stav prema pobunjenicima. Do tada je vredilo pravilo da se u akcijama čišćenja svi banditi streljaju a sumnjivi uhapse. Banditi su oni koji budu uhvaćeni s oružjem i kojima se dokaže komunistička delatnost, a sumnjivi oni koji očigledno bez nekog jačeg razloga lutaju oko naselja.
Od sada prema firerorovoj odluci ove bandite ne treba streljati već se prema njima odnositi kao prema ratnim zarobljenicima, iz razloga da se dobije radna snaga, kolebljive bandite da se navede da dezertuju i da se spreči neprijateljska propaganda kako Nemci sve partizane streljaju
(privesti ih u sabirne zarobljeničke logore, a sumnjive za koje se misli da pomažu pobunjenike prebaciti u logor u Zenicu)

http://www.carlisle.army.mil/usawc/parameters/Articles/1993/1993 cancian.pdf
ovaj link sa stranica US Army War Collegea o partizanskom ratu u YU također govori o samo jednoj dobroj diviziji na prostoru Jugoslavije koja se mogla uhvatiti u koštac s ratom "po šumama i gorama", 7.SS, ostale su "škart", a za divizije iz bloka 700 (704,714,717,718) kaže da je ljudstvo "overage", obuka nedovoljna i nedovršena, imaju samo dve regimenta, nešto teškog naoružanja i slabe transportne jedinice.

 

[mupi]

t
A Sterkera su partizani zaskocili u nekom zbunu u koji je zapeo zbog stomacnih tegoba, a nema govora o nekoj borbi
kog datuma se odigrala ta cuvena razmena?

717. pešačka divizija
717. Infanterie-Division
Zajedno sa 704., 714. i 718. pešačkom divizijom deo je prvih okupacijskih snaga na prostoru Jugoslavije.

Pred operacije WEISS divizija ima ukupno 8722 ljudi od čega 222 oficira, 1355 podificira i 7145 vojnika.

Prema nemačkom izveštaju u protunapadu kod Gornjeg Vakufa marta 1943. divizija je imala 51 poginulog, 83 ranjena, 21 nestalog i 31 promrzlih


general Benignus Dippold
obaveštajni oficir (Ic)kapetan Weber
operativni oficir dr. Kirsch

 

[Koča]

ne kapiram poentu postavljanja ovih memoara ili sta je ovo vec...o bitkama postoje dokumenta, izvestaji, naredjenja, itd, itd...o bitci na Neretvi se dovoljno zna, a zamisli nije iz filma...a i ovo je deo nje:

Неколико дана раније комунисти су послали делегате код Немаца, са предлогом да се заједно боре против Енглеза чије искрцавање се очекује, и четника; од тога дана наступа примирје између њих и траје све до 17. маја 1943.

Све партизанске јединице и рањеници прелазе Неретву до 15. марта; Немци их нису нападали због поменутог пакта.

Комунисти су имали подршку усташа из Фазлагића куле. 

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=16550

„Битка за рањенике“: Како (ни)је Врховни штаб прешао Неретву (Razbijanje mita i kako su komunisti pobili 40 svojih ranjenika)

Владислав Б. Сотировић

http://www.nspm.rs/istina-i-pomiren...ke-kako-nije-vrhovni-stab-presao-neretvu.html

Pitam kad se desila ta cuvena razmena zarobljenika (26 civila i jedan major ) zvanicno...niko nema odgovor? stra kaze jedini dokument koji je bio poznat do sada o martovskim pregovorima? (dok u javnost nisu izasla i ostala)

do tad da vidimo kako se vrh KPJ izjasnjava pred Nemcima:

heheheh...pored svega kazu da su zarobljene Nemce vec predali...sta li to dalje rade sa Nemcima do sredine maja?

 

[Koča]

sta kaze strana literatura u vezi ove tromesecne saradnje komunista i Nemaca, 43...kao uvod dajem Djilasa, koji i sam priznaje:

'Sustinu ovih pregovora sa Nemcima ne bih objavljivao da ona stranoj javnosti nije vec nasiroko poznata''.

Dakle, da ova saradnja nije izasla na videlo sigurno da ni Djilas ni Lekovic nikada ne bi progovorili o njoj, tj imali potrebu da o njoj pisu, da je zavijaju u sarenu lazu itd, itd...mada su njihove knjige zapravo samo priznanje ove saradnje...pa tako ni sam Miso Lekovic nije mogao da sakrije kako je protekao boravak partizanske delegacije u Zagrebu:

npr. sto se tice boravka u Zagrebu

Prema delegatima Vrhovnog staba nemacke vlasti su za sve vreme i u svemu imale korektan odnos. Bilo im je omoguceno da se , uz diskretnu pratnju krecu Zagrebom. Velebit je isao u posetu svojoj porodici, a Djilas je jednom, s nemackim pratiocem, isao u bioskop.

str. 151

1950. godine, u Becu i Lincu je V. Hetl pod pseudonimom Valter Hagen, objavio knjigu ''Die geheime Front'' u kojoj govori o pregovorima....

O tome Hetl pise:

''Nakon nekoliko dana Petrovic je generalu Glezu preneo cudnovatu izjavu da je on u stvari general Velebit i da ima zadatak da prenese licnu Titovu poruku nemackom vojnom komandovanju. Prema toj izjavi Tito je spreman da zakljuci primirje pod sledecim uslovima: ukoliko su Nemci spremni da se obavezu da ga nece napadati u granicama jednog odredjenog podrucja, po mogucstvu u zapadnoj Bosni, tada ce se on odreci sirenja ustanka u drugim oblastima hrvatske drzave. Kao dokaz iskrenosti svojih namera naredice obustavljanje za odredjeno vreme svih teroristickih akcija.''

General Horstenau je kako Hetl navodi ozbiljno shvatio poruku, pridajuci joj poseban znacaj, i o njoj oje obavestio nadlezne organe. U novom razgovoru koji je zatrazio, posto je od Tita primio nove instrukcije, Velebit je Horstenauu ''saopstio novu vaznu Titovu licnu poruku upucenu nemackoj vladi''. ''Radilo se'' - kaze Hetl - ''o zvanicnoj ponudi Tita nemackom komandovanju da u slucaju anglo-americkog iskrcavanja zajednicki nastupaju sa nemackim divizijama koje se nalaze u Hrvatskoj, protiv snaga zapadnih sila koje bi se iskrcale na obalu''

________________________

1956. godine, u Gracu i Kelnu izasla je knjiga Rudolfa Kislinga ''Die Kroaten'', u kojoj se detaljnije govori o pokusajima Vrhovnog staba NOVJ da sa nadleznim nemackim komandantima sklopi sporazum o primirju:

''Nekoliko dana docnije Velebit je preneo generalu Glezu zvanicnu ponudu Tita da u slucaju anglo-americkih iskrcavanja stupi u dejstvo protiv iskrcanih vojnih trupa zapadnih sila zajedno sa nemackim divizijama koje se nalaze u Hrvatskoj. Ovaj predlog je ucinjen uz prethodnu saglasnost Staljina posto je Rusija bila odlucna u tome da oruzjem, pa cak i uz pomoc Nemaca, spreci ma kakav upad Angloamerikanaca na Balkan, posto je Staljin smatrao Balkan svojom interesnom sferom.......''

_________________________

1960. godine u Franfurktu na Majni i u Tibingemu izasle iz stampe knjige Paula Leverkina ''Der geheime Nachrichtendienst....'' i Helmuta Gintera Damsa ''Der zweite Weltkrieg'' u kojima se izmedju ostalog govori o tim pregovorima. I u knjizi ''Geschichte des zweiten Weltkrieges'' koja je iste godine izasla u Vircburgu, nalaze se iste tvrdnje o pregovorima.

_____________________

U toku 1961. i 1963. godine objavljene su u Londonu, Keselu i Njujorku knjige Antoni Pirija ''Operation Bernhard'' i Zak de Lonija ''Secret Diplomacy of WWII'', u kojima se takodje govori o pregovorima i osudjuje navodno izrazena spremnost NOVJ da se iskrcavanju anglo-americkih trupa na jadransku obalu odupre po svaku cenu, pa makar i u saveznistvu sa nemackom vojskom''

______________________

U knjizi Zivka Topalovica (Pokreti narodnog otpora u Jugoslaviji 1941-1945'', izdatoj 1958. u Parizu), Borivoja Karapandzica (''Gradjanski rat u Srbiji 1941-1945'', stampanoj u Klivlendu, SAD, 1958) i Mihaila Minica (''Rasute kosti'', objavljene 1965. u Detroitu, SAD) uglavnom prepricavaju Hetlove tvrdnje.

Topalovic tako govori o ''Titovoj ponudi Nemcima za saradnju protiv Angloamerikanaca pa kaze: ''Ovu cinjenicu da je Velebit zaista bio u Zagrebu kod nemackog generala, Titovci nisu smeli odlucno da demantujue''

A Karapandzic navodi da je kruna ''komunisticko-hitlerovske saradnje bila misija Titovog generala Vladimira Velebita'' koji je ''pod laznim imenom dr Petrovic bio od strane Tita akreditovan kao zvanicni predstavnik Vrhovnog komunistickog staba kod Hitlerovog glavnokomandujuceg generala u Zagrebu Gleza fon Horstenaua''. ''Titov predstavnik u Zagrebu, advokat Velebit, kaze on, ''kao hrvatski komunista (Velebit je po nacionalnosti Srbin - prim. M.L.), sporazumno sa hrvatskom perjanicom Pavelicem, radi preko nemackog komandanta za Hrvatsku, djenerala Gleza, da se Tito s partizanima drzi na teritoriji ustaske Hrvatske i pripremi za borbu protiv cetnika i srpskog naroda''

__________________

Treba imati u vidu da do tada, kada su izdate ove knjige jos nisu bila dostupna dokumenta koja Miso Lekovic kasnije objavljuje u svojoj knjizi, pa svi pricaju samo o Velebitovoj misiji u Zagrebu, a ne i o boravku trojice delegata Vrhovnog staba u Gornjem Vakufu, i Djilasovom i Velebitovom boravku u Sarajevu i Zagrebu. Tada arhivski fondovi jos nisu bili otvoreni istrazivacima (Bon, London, Vasington). Autori ovih knjiga bili su uskraceni za zapsinik razgovora u Gornjem Vakufu, ''memorandum'' Vrhovnog staba, telegrami Kasea, Ribentropa itd...)

U svojoj knjizi ''Mihailovic prema nemackim dokumnetima'' koja je 1969. objavljena u Londonu Ivan Avakumovic istice ''da su partizani izrazili spremnost da se suprostave saveznickom iskrcavanju na Balkanu''

_________________

I britanski istoricar Stevan K. Pavlovic u knjizi ''Yugoslavia'' koja je 1971. objavljena u Londonu, pise:

''Pregovori nisu bili postignuti po svim tackama, usled Hitlerovog veta. Medjutim partizani su ipak dobili slobodan put na desnom boku cetnika, koji je ostao neotkriven''

Drugim recima, partizani su porazili cetnike u bici na Neretvi jer su im Nemci omogucili ''slobodan put''

 

[Koča]

Majkl Liz, Silovanje Srbije - britanska uloga u Titovom grabljenju vlasti 1943-1944

U martu 1943. Titovi emisari odrzali su niz sastanaka sa visim nemackim oficirima. Ove sastanke detaljno je opisao Milovan Djilas u svojim zapisima. Djilas i jos dve vodece partizanske licnosti Vladimir Velebit i Kosta Popovic proveli su nekoliko nedelja sa visim nemackim oficirima uzivajuci provodjenje pod zastitom, prevoz i smestaj, koje su im obezbedile sile Osovine u Sarajevu i Zagrebu.

Svi donedavni partizanski istoricari su tvrdili da su ovi sastanci odrzavani radi razgovora o zameni ratnih zarobljenika. Medjutim, nikada ni partizani ni Nemci nisu bili u pregovorima o razmeni zarobljenika na visokom nivou. Nemci su ubijali ''bandite'' smatrajuci to sasvim normalnim, a partizani su isto tako ubijali svoje neprijatelje, cak i kada bi ih zarobili. Svaka takva razmena obavljala bi se na nivou voda ili cete - ne na nivou Djilasa i visih nemackih oficira.

Svrha sastanaka bila je, naravno, rasprava o situaciji koja je, u to vreme, postavila pred partizane samrtnicki problem. Oni su ocito znali iz medjunarodne komunisticke spijunske mreze - ako ne od Klagmana u SOE u Kairu ili Filbija u MI6/SIS ili Burgesa u Forin ofisu, koji je igrao ulogu u Ratnom savetu i BBC-u da komanda za Srednji istok bese raspolozena da --potakne-- aktivnosti pokreta otpora sa povecanim zalihama. U toj fazi partizani nisu bili na listi mogucih primalaca, dok su Mihailovicevi lojalisti bili, po svoj prilici, na samom vrhu. Nadalje, pojacane aktivnosti pokreta otpora bile su logicna prethodnica nekoj invaziji na Sredozemlju - mozda na Jadranskoj obali Jugoslavije ili u Grckoj. Sovjeti su, medjutim ocajnicki nastojali da zadobiju poratni uticaj na Balkanu i da obezbede za sebe neku Jadransku luku.

Tito i Staljin morali su da se zabrinu zbog invazije zapadnih saveznika preko Grcke ili preko Jadranske obale, a uz pomoc vec planiranog ustanka Drazinih grupa, koje su predstavljale pesnicu njegove politike, koji bi komunistima onemogucili uspeh u planovima za ustanak, gradjanski rat i konacno preuzimanje vlasti.

Postojalo je tu cak i nesto vise. Ovi su pregovori predstavljali jedan od najbriljantnijih Titovih poteza. Njegove snage su bile suocene na Neretvi sa Stanisicevim i Djurisicevim crnogorskim cetnicima koji su sprecavali partizanske pokusaje da prodru u Sandzak i udju u Juznu Srbiju. Nadalje, Nemci su ga gonili. Pregovaranjem sa Nemcima i pristankom da ne vrsi sabotaze na pruzi Zagreb-Beograd, a ni na drugim komunikacijama, on je dobio odlaganje koje mu je bilo potrebno da koncentrise celokupne mobilne snage protiv dobro organizovanih crnogorskih cetnika.

Bio je to inspirativni takticki potez, ali sramnija kolaboracija sa Nemcima od svega onoga za sta je Mihailovic ikada bio optuzen.

Ovo ovde i nisu nova otkrica. Valter R. Roberts u knjizi Tito, Mihailovic i Saveznici 1941-1945 bavi se ovim dogadjajem. Isto to radi i Valter Hegen u knjizi Tajni front, te Milovan Djilas u Ratnim vremenima, ali sa malim kamufliranjem. Medjutim postoje snabdevaci prihvacene mudrosti koji bitku na Neretvi slikaju kao nesto herojsko. U stvari bio je to prljavi manevar gradjanskog rata.

Partizanski snabdevaci mudrosti takodje ignorisu cinjenicu da su ti isti cetnici u prvoj fazi naredne nemacke operacije ciscenja, bili internirani u logore za ratne zarobljenike u Grckoj. Od 12. do 15. maja bilo je opkoljeno, zarobljeno i internirano 5000 Stanisicevih i Djurisicevih cetnika kod Kolasina i 2000 cetnika u Sandzaku. Kada su sklonile njih, nemacke snage su krenule na partizane i opkolile ih u kanjonu Sutjeske oko 28.maja. Drugim recima, poznata Peta ofanziva iz partizanske legende pocela je protiv lojalista. Ipak, ti snabdevaci mudrosti hoce da mi poverujemo da su Nemci iskoristili lojaliste u ofanzivi protiv partizana.

Djilas, Popovic i Velebit razvukli su pregovore nekoliko nedelja da bi partizane oslobodili nemackog pritiska. Razgovarali su o predlogu, kako priznaje Djilas, da partizani preuzmu Sandzak kao svoju priznatu teritoriju i da podrze Nemce u drzanju obale protiv Saveznika. Tek u aprilu Hitler je odbacio pogodbu pod izgovorom da ne zeli da pregovara sa banditima.

Partizanski pregovaraci su se lepo provodili u Zagrebu. Velebit je posecivao roditelje, Djilas se vratio staroj ljubavi. Koca Popovic, sa francuskim obrazovanjem i gotovo paranoicnom anglofobijom, isprobavao je vestinu govorenja francuskog sa isto tako vatrenim nemackim oficirom koji je govorio francuski.

Mozda je najveca ironija Titov licni i privatni motiv za martovske pregovore. Nemci su drzali Hertu Has, Titovu drugu zenu i majku njegovog deteta. Tito je, u stvari, bese napustio kada je ona, iako noseca, pobegla sa jednim njegovim drugom, koji je bio od njega mladji dvadeset pet godina. Uprkos tome Tito je dogovorio oslobadjanje Herte Has kao nagradu kod ovih pregovora. Buduci da ih je partizanska propaganda namagarcila tvrdnjom da lojalisti saradjuju sa Nemcima, a ne partizani, vecina britanskih promatraca progutala je Titove reci da su Mihailovicevi vojnici zenskarosi, previdjajuci cinjenicu da je Tito tokom celog rata bio u drustvu drugarice.

Martovski pregovori, u stvari, nisu bili prvi takve vrste izmedju Tita i Nemaca. Nesto povrsniji kontakti poceli su avgusta 1942. kada su partizani zarobili inzenjera Hansa Ota u zapadnoj Bosni blizu Livna. Pregovori su obnovljeni 17. novembra, a daljnji razgovori nastavljeni krajem januara 1943. Tito se cak slozio da se sastane sa ustaskim pregovaracima Ante Pavelica 23.januara 1943, ali je nemacka ofanziva protiv ''republike'' u Bihacu to sprecila. Hans Ot je postao Titov bliski prijatelj, a Tito ga je koristio kao redovnu vezu sa Nemcima; ostao je s partizanima do kraja rata. Tito je s neprijateljima saradjivao bez rezervi. Imao je, medjutim, dobar osecaj za kamuflazu i za odvlacenje paznje sa sopstvene kolaboracije pustajuci u opticaj propagandnu kampanju o kolaboraciji lojalista. Takodje je smatrao mudrim da Hansa Ota likvidiraju posle rata.

Dokaz o partizanskoj kolaboraciji mart 1943. pruzile su beogradske vlasti. Tito se sve vise brinuo zbog glasina koje su kruzile o pregovorima s Nemcima iz mart 1943, pa je sluzbeni vojni istoricar Miso Lekovic bio ovlascen da istrazi ovaj skakljivi predmet do kraja. Objavio je knjigu posle Titove smrti, godine 1985. Ova knjiga predstavlja pravu potvrdu i optuzbu intezivne partizanske kolaboracije i pokazuje ogrmonu korist koju su od toga imali. Ona takodje pokazuje da je Titova jedina briga bio gradjanski rat protiv cetnika. Ovo je neoborivo. Lekovic je sasvim cist: sluzbeni partizanski istoricar koji objavljuje u Beogradu. Sava Bosnic je objavio sjajan prikaz knjige u ''Juznoslovenskim novinama'', sto u potpunosti unistava licemerje prihvacene mudrosti vezane za kolaboraciju.

Uzgred da kazemo, bilo je isto tako intezivnih pregovora izmedju esesovca i Titovih partizana u Sloveniji jula 1944. Njih je vodio Titov kasniji licni sekretar, dr Joze Vilfan, dok je sam Tito ziveo na Visu pod britanskom zastitom. Ovi su pregovori bili polisa osiguranja protiv saveznickog iskrcavanja u Veneciji Djuliji.


....Kao sto sam pisao na pocetku ovog dela, u ratovima, u pedantnom smislu, do kolaboracije dolazi povremeno - kod gerilskog ratovanja to je jos izrazitije. U Jugoslaviji pre decembra 1943. partizani su saradjivali sa silama Osovine mnogo intezivnije i probitacnije od bilo cega za sto je Mihailovic bio optuzivan. Mihailovic je prezirao nacin opstenja sa javnim mnjenjem u smislu pravljenja slucaja od partizana, a Britanci nisu nista uradili da mu pomognu da to uradi. Nasuprot tome partizani su koristili svoju nadmocnu masineriju da fabrikuju slucaj Mihailovic. Britanci su to prihvatili i objavljivali zato sto im je trebalo opravdanje za odluku da napuste Mihailovica. Vrlo jednostavno.

 

[вук са Авале]

На тему ''партизанско-усташко-немачке сарадње'', да партизанске једнинице нису водиле никакве борбе са Немцима на Неретви и ''четничко-немачке сарадње'' најбоље говоре речи Александра Лера, са саслушања од 31. маја 1945 у Београду:

15. јануара 1943. г. почела је наша офанзива /Вајс 1/. Цело ово време био сам у Солуну, осим једне кратке посете Загребу, непосредно пред почетак офанзиве, којом приликом сам први пут лично извршио смотру 363. ( овде је вероватно лапсус- 369. ) и 7. С.С. дивизије ''Принц Еуген''.

Офанзива је била овако замишљена:
Једна талијанска дивизија требала је да напредује са североистока према цести Карловац-Бихаћ. Истовремено је 7. С.С. дивизија ''Принц Еуген'' требала што је могуће брже од Карловца избити на цесту изнад Бихаћа и саставити се са једном колоном, која је са истока од Босанског Петровца такођер имала што је могуће брже да напредује. У тако образованом обручу требала је 369. дивизија појачана Хрватима, да надире са подручија Петриње и јужније одатле.

Операција је успела само малим делом. Због јачих разарања цесте јужно од Карловца , 7. С.С. дивизија је врло лагано напредовала, 369. дивизија претрпела је у својој првој борби локални неуспех. Тако се догодило да су се партизани највећи делом извукли из обруча поневши са собом и своје рањене и мртве. Бараке са материјалом и храном највећи делом су биле запаљене. Заробљеника је било само мало, јер није дошло до опкољавања.

Прва офанзива /Вајс 1/ свршила се отприлике око 20. фебруара.
За време ове офанзиве генерал Роата је замењен генералом Роботијем. Са Роботијем сам се састао у Београду почетком фебруара 1943. Овом приликом смо говорили о предстојећој другој офанзиви, која је требала да се састоји од две акције и то: ''Вајс 2''-то је образовање обруча од немачких и хрватских снага, које су требале надирати од Бихаћа преко Дрвара према Ливну; друга група, која је требала да надире од Јајца преко Горњег Вакуфа у правцу Раме; трећа група је требала од Сарајева преко Коњица да дође у сусрет другој. Најзад су Талијани требали са две дивизије из Далмације ићи према Ливањском пољу и својим гарнизонима затворити долину Неретве у простору Мостара и северно одатле. Истовремено ''Вајс 3'' -то је разоружавање свих четника јужно од Неретве, само од стране талијанских снага, које су ту стајале.

Роботи ми је предложио да ми наместо две талијанске дивизије стави на располагање одговарајући број четника под вођством талијанских официра да учествују у овој офанзиви. Одговорио сам на то, да су се према Фиреровом наређењу мора пуцати у свакога, ко не носи талијанску униформу. О подухвату ''Вајс 3'' Роботи је изјавио да не зна ништа.

Око 20 фебруара почела је акција ''Вајс 2'' која је у битности протекла по плану, само је трајала дуже времена него што је било предвиђено.

Колона, која је ишла од Горњег Вакуфа према Рами претрпела је на планинском седлу јужно од Горњег Вакуфа један осетан ударац. И у простору седла Иван планине и североисточно одатле дошло је до кризе и једно немачко одељење је одбачено у Јабланицу, где је заједно са Талијанима и четницима који су се ту налазили, било неколико дана опкољено. Овом приликом између немачких трупа и четника није дошло ни до каквог конфликта, јер су се и једни и други борили против партизана а и талијанске трупе су се налазиле између њих. Оваква ситуација је настала као последица борбеног стања. Заокруживање није успело. Акцију ''Вајс 3'' талијани нису уопште водили.

За време акције ''Вајс 2'' боравио сам у Солуну, само сам се један пут, приликом једног пропутовања авионом, задржао један сат у Ливну код генерала Фелпса.

''Вајс 2'' свршила се отприлике крајем марта.
Заробљени партизани су као ратни заробљеници отпремљени у логор у Доњој Штајерској, где је још пре почетка прве офанзиве припремљен логор за одприлике 60.000 људи. Није ми познато ништа поближе о томе, јер се тиме бавио генерал Глајзе-Хорстенау.

При крају офанзиве ''Вајс 2'' упутио сам ОКВ-у један меморандум , у коме је било битно следеће: Прилике у Хрватској не могу се средити војним мерама, јер после повлачења немачких трупа из појединих области ту настаје опет старо стање, тако да се земља не може умирити. Хрватска држава морала би омогућити консолидовање администрације увођењем једног другог политичког курса, јер ћемо иначе ту стално морати држати наше трупе. Препоручио сам да се усташе удаље, а ослонац будуће хрватске државе постави на далеко ширу базу. Знам да је ОКВ упутио мој меморандум рајхсминистру Рибентропу, али никада нисам добио одговор од њега.

Додајем да сам после мог разговора са генералом Роботијем, о коме сам већ раније говорио, упутио један меморандум ОКВ-у и то у следећем смислу:
Талијански генералина Балкану воде другачију политику него што је она , коју је Мусолини званично објавио и заступа према нама. Изгледа да је политика талијанских генерала чисто ројалистичка и иде за тим да се створи сарадњу с југословенским монархистичким круговима, који би када нестане фашизам у Италији, а Немачка се повуче са БАлкана, требала да створи темељ за сарадњу краљевске Италије са Југославијом. У овом меморандуму сам молио да се на меродавном талијанском месту поради на томе да се овако размимоилажење доведе у склад са званичном немачко-италијанском политиком.

 

[Koča]

koji je tvoj zakljucak i sta mislis koliko moze da bude merodavno svedocenje uhapsenog Lera na komunistickom sudu, nakon rata?

 

[вук са Авале]

koji je tvoj zakljucak i sta mislis koliko moze da bude merodavno svedocenje uhapsenog Lera na komunistickom sudu, nakon rata?

1. По овоме паризани воде жестоке борбе са Немцима и усташко-домобранским јединицама током операција Вајс 1 и Вајс 2.
Нема говора о некаквом пропуштању партизана.

На пример, мени је више од силних обећања које су Ђилас и Велебит дали Немцима, много занимљивије то да је Јосип Броз ( или скраћено ЈБТ) највишег официра који су партизани држали у заробљеништву, заменио за своју жену,и ако је већ живео са метресом.
То поприлично говори о карактеру тог човека: спреман је да жртвује туђе очеве, туђе синове, туђу браћу...али не и своју жену, своје дупе.
( треба ли напомињати да је Стаљин оба сина послао на фронт, а да је заробљеног Хитлеровог рођака , а не Паулуса како се често говори,одбио да замени за сина Јакова?)

2. Ово сведочење оповргава свакаву причу о четничкој колаборацији са Немцима на Неретви ( а, Бога ми, доста баца светла и на италијанско-четничке односе).

3. Сведочење је и те како меродавно, с обзиром да су га послератне власти криле као змија ноге ( није ни било уврштено у судски спис), а затим је било предвиђено да се и комисијски уништи ( што се, на срећу није десило).

 

[Jazz85]

Partizanski pregovaraci su se lepo provodili u Zagrebu. Velebit je posecivao roditelje, Djilas se vratio staroj ljubavi. Koca Popovic, sa francuskim obrazovanjem i gotovo paranoicnom anglofobijom, isprobavao je vestinu govorenja francuskog sa isto tako vatrenim nemackim oficirom koji je govorio francuski.

Koca Popovic Nije bio u Zagrebu...

Postoje brojni nemacki izvestaji za period februar, mart i april 1942.

npr

''ustase, domaci partizani i na kraju nastupajuce bande iz Crne Gore bore ovde (u Istocnoj Bosni - I.A.) rame uz rame protiv borbenih srpskih snaga pod Dangicevom komandom.''


Ne vidim ovde nigde ''izgleda''...a i tamo gde ga ima odnosi se na to da je Dangic razbijen...dakle izgleda da je dangic razbijen, a mozda i nije...ali se ne dovodi u
pitanje od strane koga

Lazes. Vadis iz konteksta

U desetodnevnom izvestaju, koji je Bader podneo komandi Jugoistoka (20-III), on je skrenuo paznju da ''izmedju hrvatskih komunista, ustasa i iz Crne Gore, nastupajucih delova proleterske brigade izgleda da je postignut sporazum po kome se ove grupe ne bore jedne protiv drugih''. Jedanaest dana docnije, on je javio da se ''ustase, domaci partizani i na kraju nastupajuce bande iz Crne Gore bore ovde (u Istocnoj Bosni - I.A.) rame uz rame protiv borbenih srpskih snaga pod Dangicevom komandom.

 

[mupi]

n

heheheh...pored svega kazu da su zarobljene Nemce vec predali...sta li to dalje rade sa Nemcima do sredine maja?

Može jedan primer iz istorije gde dve vojske koje međusobno sarađuju imaju ovoliko ratnih okršaja?Ove izvučene operacije su samo na teritoriju NDH.
Anti-Partisan Operations in the Independent State of Croatia

1941-09-30 - Operation "Višegrad"
1941-12-02 - Operation "Ozren"
1942-01-15 - Operation "Süd-Kroatien I"
1942-01-28 - Operation "Süd-Kroatien II"
1942-02-18 - Operation "Prijedor"
1942-03-18 - Operation "Petrova gora I"
1942-03-23 - Operation "K"
1942-04-08 - Operation "Trio"
1942-05-05 - Operation "Foča"
1942-05-09 - Operation "Petrova gora II"
1942-06-03 - Operation "Zenica - Zavidovići"
1942-06-05 - Operation "West-Bosnien"
1942-07-03 - Operation "Kreševo"
1942-07-12 - Operation "Provincia di Lubiana"
1942-08-12 - Operation "Alba" or "Albia" or "Albija"
1942-08-20 - Operation "Fruška gora"
1942-08-24 - Operation "S"
1942-09-28 - Operation "Jajce I"
1942-09-30 - Operation "Manjača Mountains"
1942-10-05 - Operation "Alfa"
1942-10-07 - Operation "Jajce II"
1942-10-19 - Operation "Kozara"
1942-10-21 - Operation "Beta"
1942-10-29 - Operation "Sandmann"
1942-11-02 - Operation "Lug"
1942-11-29 - Operation "Jajce III"
1942-12-16 - Operation "Travnik"
1942-12-17 - Operation "Tuzla II"
1942-12-28 - Operation "Kasten"
1943-01-02 - Operation "Klašnice"
1943-01-03 - Operation "Una - Sava Bend"
1943-01-05 - Operation "Teslić I"
1943-01-06 - Operation "Berta"
1943-01-20 - Operation "Weiss"
1943-02-02 - Operation "Krause I and II"
1943-02-06 - Operation "Windstoss"
1943-02-12 - Operation "Moslavačka gora"
1943-02-19 - Operation "Bilo gora"
1943-02-27 - Operation "Grün"
1943-02-27 - Operation "Mirko"
1943-03-15 - Operation "Gustav"
1943-03-19 - Operation "Braun"
1943-04-03 - Operation "Virovitica"
1943-04-15 - Operation "Ostern"
1943-04-15 - Operation "Ozren"
1943-04-19 - Operation "Otto"
1943-05-04 - Operation "Paula"
1943-05-06 - Operation "Richard"
1943-05-08 - Operation "Ulrich"
1943-05-15 - Operation "Schwarz"
1943-06-13 - Operation "Pfingsten"
1943-06-20 - Operation "Klara"
1943-06-22 - Operation "Petrinja"
1943-06-24 - Operation "Zagorje"
1943-07-02 - Operation "Cyrill"
1943-07-04 - Operation "Cardaci"
1943-07-04 - Operation "Ivan"
1943-07-08 - Operation "Varaždin" and "Paula"
1943-07-26 - Operation "Grün"
1943-08-05 - Operation "Grün II"
1943-08-25 - Operation "Bilo gora Ost"
1943-09-09 - Operation "Leander"
1943-09-19 - Operation "Ferdinand"
1943-09-25 - Operation "Herbst I"
1943-09-26 - Operation "Geiserich"
1943-10-14 - Operation "Arnim"
1943-10-19 - Operation "Herbst II"
1943-10-26 - Operation "Wildsau"
1943-11-03 - Operation "Ferkel"
1943-11-11 - Operation "Adler"
1943-11-13 - Operation "Raureif"
1943-11-15 - Operation "Delphin"
1943-11-25 - Operation "Merkur"
1943-12-02 - Operation "Kugelblitz"
1943-12-04 - Operation "Ziethen"
1943-12-07 - Operation "Panther"
1943-12-20 - Operation "Herbstgewitter II"
1943-12-21 - Operation "Schneesturm"
1943-12-23 - Operation "Tannenbaum"
1943-12-24 - Operation "Ristow"
1943-12-25 - Operation "Weihnachtsmann"
1944-01-02 - Operation "Hasenjagd"
1944-01-03 - Operation "Napfkuchen"
1944-01-03 - Operation "Waldrausch"
1944-01-04 - Operation "Jajce"
1944-01-06 - Operation "Morgenwind I"
1944-01-07 - Operation "Morgenwind II"
1944-01-11 - Operation "Brandfackel"
1944-01-13 - Operation "Nibelungenfahrt"
1944-01-16 - Operation "Cannae"
1944-01-21 - Operation "Dubrovnik"
1944-01-23 - Operation "Drežnica"
1944-01-23 - Operation "Frühlingswetter"
1944-01-30 - Operation "Uljan"
1944-02-03 - Operation "Emil"
1944-02-07 - Operation "Dubrovnik II"
1944-02-12 - Operation "Kaub"
1944-02-17 - Operation "Lauffeuer"
1944-02-20 - Operation "Falke"
1944-02-23 - Operation "Fuchsjagd"
1944-02-28 - Operation "Schlüsselblume"
1944-03-02 - Operation "Bergwiese"
1944-03-04 - Operation "Fuchsjagd III"
1944-03-11 - Operation "Renate"
1944-03-13 - Operation "Schneeschmelze"
1944-03-17 - Operation "Cannae"
1944-03-20 - Operation "Föhn"
1944-03-30 - Operation "Steinschlag"
1944-04-24 - Operation "Maibaum"
1944-04-24 - Operation "Ungewitter"
1944-05-07 - Operation "Ingeborg"
1944-05-08 - Operation "Reinhard"
1944-05-10 - Operation "Morgenstern"
1944-05-10 - Operation "Solta"
1944-05-11 - Operation "Kastanie"
1944-05-15 - Operation "Sarajevo"
1944-05-19 - Operation "Schach"
1944-05-25 - Operation "Rösselsprung"
1944-06-06 - Operation "Wildsau"
1944-06-14 - Operation "Kornblume"
1944-06-22 - Operation "Žumberak IV"
1944-06-24 - Operation "Bienenhaus"
1944-06-27 - Operation "Blitz"
1944-06-27 - Operation "Dünkirchen I"
1944-07-02 - Operation "Arras"
1944-07-02 - Operation "Rouen"
1944-07-08 - Operation "Dünkirchen II"
1944-07-15 - Operation "Casanova"
1944-08-03 - Operation "Rübezahl"
1944-11-28 - Operation "Trolist"
1945-01-17 - Operation "Frühlingssturm"
1945-01-19 - Operation "Lawine"
1945-02-04 - Operation "Werwolf"
1945-03-06 - Operation "Waldteufel"
1945-03-08 - Operation "Bergwind"

http://www.axishistory.com/index.ph...perations-in-the-independent-state-of-croatia

 

[mupi]

i sta taj potpis iz komunisticke literature treba da bude dokaz necega? pa komunisti su poznati po laznim potpisima...gotova svaka njihova knjiga drugacije potpisuje slike, izmiljsa imena, dogadjaje, datume...a ako su mislili nekog da prave budalama, napravili su sami sebe...

D

Obrati pažnju na autora fotografije:
Ivan Softa (1906 - 1945), bosanskohercegovački književnik rođen je 31. jula 1906. godine u Smokinjama, župa Rasno kod Širokog Brijega u zapadnoj Hercegovini.Nastradao je 1945. godine, neposredno poslije prestanka Drugog svjetskog rata.

Ovaj Ivan Softa pravi komunistički autor.Samo što to komunistima nitko nije rekao pa su ga skratili za glavu.

 

[vathra]

1. По овоме паризани воде жестоке борбе са Немцима и усташко-домобранским јединицама током операција Вајс 1 и Вајс 2.
Нема говора о некаквом пропуштању партизана.

Током те две операције Немци и Италијани су имали веће губитке него током Априлског рата. Паметном доста.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Спомиње се Керовић у Лепреовој књизи о Ханџар дивизији. (HIMMLER'S BOSNIAN DIVISION - The Waffen-SS Handschar Division 1943-1945)
Има занимљив детаљ како су четници звали ханџаровце на прославу код њих.
У истој књизи има леп опис борбе партизанских снага против Ханџароваца код Лопара (по немачким изорима ССовци су имали 205 погинулих, 89 несталих и преко 500 рањених).
Једино недостаје наређење за борбу против Немаца које је Кочи тако неопходно

А Керовића спомињу и Немци овде:
http://www.znaci.net/NARA/T314_566/713.htm

Molim vas sve da se pridržavate teme.

 

[Koča]

Koca Popovic Nije bio u Zagrebu...



Lazes. Vadis iz konteksta

ja lazem i vadim iz konteksta, a ti citiras samo jedan izvestaj od onoliko...i to prvi izvestaj....kako te bre nije sramota?

Dr Ivan Avakumovic, Mihailovic prema nemackim dokumentima, London 1969.

str. 44-46

Tokom februara, marta i aprila 1942, komunisti i ustase izveli su niz napada na Dangiceve cetnike* koji su polako gubili teren pred bolje snabdevenim i jacim neprijateljima. Otpor vecih razmera tek je skrhan kad je jedan odred 714. divizije nemacke vojske uhvatio Dangica (12-IV) i kada su ustase i titovci zajedno nastupili protiv cetnika u Istocnoj Bosni. Ta njihova saradnja Nemcima je bila poznata i zabelezena u nekoliko nemackih vojnih izvestaja 17. Neke od njih je potpisao general Bader, koji je i dalje komandovao nemackim, ustaskim i domobranskim jedinicama u Bosni.

U desetodnevnom izvestaju, koji je Bader podneo komandi Jugoistoka (20-III), on je skrenuo paznju da ''izmedju hrvatskih komunista, ustasa i iz Crne Gore, nastupajucih delova proleterske brigade izgleda da je postignut sporazum po kome se ove grupe ne bore jedne protiv drugih''. Jedanaest dana docnije, on je javio da se ''ustase, domaci partizani i na kraju nastupajuce bande iz Crne Gore bore ovde (u Istocnoj Bosni - I.A.) rame uz rame protiv borbenih srpskih snaga pod Dangicevom komandom.''

U aprilu 1942. polozaj cetnika u Istocnoj Bosni stalno se pogorsavao. Oni nisu mogli da se odrze u Drinjaci koju su ustase od njih uzeli 8. aprila. Zato je Bader mogao da javi (10-IV) da izgleda da je ''cetnicka grupa Dangic jako razbijena u borbama sa hrvatskom vojskom i ustasama u saradnji sa komunistima, tako da Dangic sada moze da postigne samo lokalne uspehe.'' (znaci izgleda da je Dangic potucen, ali se jasno kaze od strane koga)

Sesnaestog aprila izvestaj komande Srbije spominje da je u vise mahova javljeno da ''ustasi i partizani'' zajedno idu, ali da aktivnost ''Dangicevih formacija'' jos nije ''slomljena'', iako su cetnici prinudjeni da se povlace pred partizanima usled nestasice municije. Sutradan nemacki izvestaj je potvrdio vest da ''partizani i ustasi'' zajedno idu protiv Dangica. Dvadesetog aprila Bader je izvestio svog sefa u Solunu o uspesnom napredovanju ''hrvatskog potpukovnika Francetica'' protiv ''glavnine'' Dangicevih odreda i dodao: ''Stanje na srpsko-hrvatskoj granici i dalje nejasno i zategnuto jer se partizani ne bore protiv ustasa nego samo protiv Dangicevih pristalica. Po podnetim izvestajima treba da su se borili sa hrvatskim komunistima protiv Dangica''. Tridesetog aprila Bader je mogao da javi da su neuspesni napadi na Bratunac i Srebrenicu pokazali da ''ostaci'' Dangiceve ''grupe'' sada vise nisu u stanju da postignu ni lokalne uspehe**

Blagodareci ustasko-komunistickoj sprezi ustanak Srba je tada splasnuo u Istocnoj Bosni. Ono sto Pavelic nije mogao da postigne 1941. godine - ustasama je nekoliko meseci docnije uspelo uz pomoc nemacke vojske i Titovih ljudi. Izvestan broj Dangicevih boraca Nemci i oruzane snage NDH zarobili su u samoj Bosni ili prilikom prelaza preko Drine. Drugi su se provukli u neprohodne planine, odakle su nastavili borbu. Treci deo cetnika nalazio je resenja - u neverovanto zamrsenoj vojnoj i politickoj situaciji kada je mnogima u zbegovima i sumama bilo vrlo tesko da se snadju u lavirintu ustasa, Nemaca, partizana, muslimanskih milicija i legija - u primirjima sa lokalnim okupatorskim posadama. Strah od nemackih kaznenih ekspedicija i novih ustaskih pokolja nadovezao se na pometnju u ustanickim redovima posle izbijanja gradjanskog rata izmedju cetnika i partizana u Bosni. Kad su Srbi u Srednjoj i Istocnoj Bosni osetili sta komunisti rade i spremaju, organizovali su puceve u mnogim partizanskim oderdima. Na Ozrenu, Romaniji, kod Zenice, itd. srpski seljaci su oterali ili pobili komuniste koji su pokusali da im nametnu tudja shvatanja i nacin borbe ne samo protiv okupatora nego i protiv onih bosanskih Srba koji su naginjali Mihailovicu***

____________

Oznake za dokumenta

17 T-501-247-001030, 001067, 001120, 001155, 001157, 001163.

*Akcija titovaca protiv cetnika u kojoj su ucestvovale Prva i Druga proleterska brigada vodjene su u duhu naredbe nacelnika Vrhovnog staba partizanskih odreda od 8. februara 1942: ''Svi odredi treba da usaglase svoja dejstva, a to je: da se teritorija Istocne Bosne ocisti od cetnika i bude van cetnickog uticaja. To znaci: glavno dejstvo treba upraviti ka Drini, a ne ka Sarajevu i r.Bosni, kako je do sada bio slucaj'' (N.d., s. 169.) Sarajevo i dolina Bosne bili su u rukama okupatora i ustasa dok su se cetnicki odredi nalazili prema Drini.

**Po Svetozaru Vukmanovicu Tempu, cetnici su u jednoj borbi protiv ustasa kod Zljebova imali ''oko 100 mrtvih i ranjenih'' (''Zbornik'', IV-3, 1952).

***Po jednom istoricaru partizanskih odreda u Bosni ''cetnicke kolovodje'' ''uspjele su da razbiju iznutra vecinu partizanskih i dobrovoljackih jedinica u Istocnoj Bosni i da ih privedu na stranu cetnika'' (Sarajlic, n.d., s.139.)

_________________

Jednostavno, previse je ovih izvestaja, da bi ti tako bezocno lagao i pronalazio neka opravdanja, vadeci reci iz konteksta, itd....OVO JE PERIOD OD 3 MESECA....Ovi izvestaji su dragoceni i zato sto pored toga sto dokazuju ustasko-partizansku saradnju, govore o napadima i borbama ustasa PROTIV CETNIKA...u 2 navrata razbijaju visedecenijsku komunjarsku propagandu i lazi...zao mi je gospodo ali vi tu nista ne mozete...rec je o nemacki izvestajima, nema nigde Samardzica koga toliko volite

 

[Koča]

Током те две операције Немци и Италијани су имали веће губитке него током Априлског рата. Паметном доста.

Pametnom dosta gosn vatrha sto ne postoji ni jedno jedino Titovo naredjenje koje u prvi plan stavlja borbu protiv nemaca ili ustasa, a ne cetnika...mene fascinira vasa nemoc po tom pitanju...mozes ovde da se pravis lud i izbegavas konkretn apitanja ali mozes li ''da se pogledas u ogledalo'', sam sa sobom da razmotris kako je to moguce i sta ti to govori...

"Niste trebali da se zakačite sa Albancima, već ste vaše snage morali uperiti prema Srbiji. To je najvažnija strateško-politička zadaća sadašnjice da se onemogući Draža".

(Zbornik, tom 2, knjiga 10, 397-398.)

A kad si vec kod aprilskog rata poznato je da su u tom ratu komunisti sa svojom bracom ustasama sabotirali vojsku sopstvene zemlje na sve moguce nacine (boreci se protiv velikosrpskog hegemonizma) pa ishod, priznaces, i nije mogao da bude bolji, kad si sabotiran iznutra....trebao bi da izbegavas tu temu

 

[Koča]

Obrati pažnju na autora fotografije:
Ivan Softa (1906 - 1945), bosanskohercegovački književnik rođen je 31. jula 1906. godine u Smokinjama, župa Rasno kod Širokog Brijega u zapadnoj Hercegovini.Nastradao je 1945. godine, neposredno poslije prestanka Drugog svjetskog rata.

Ovaj Ivan Softa pravi komunistički autor.Samo što to komunistima nitko nije rekao pa su ga skratili za glavu.

paaa vidis o tome uopste nisam razmisljao...Dakle on je snimio ovu sliku? (tj. tacno zna sta je na slici) a onda ga komunisti likvidirali? pa stvar je tek jasna....Dakle autor ove slike je likvidiran od strane komunista koji kasnije objavljuju ovu sliku u svojoj literaturi i potpisuju je kao da je rec o partizanskim zarobljenicima...pa pametnom dosta...mrtva usta ne govore bese?

S druge strane, zar nam nisi sam objasnio kako izgledaju zarobljenici? razoruzani i pokisli bese? jel ovako?

 

[Ненад]

Током те две операције Немци и Италијани су имали веће губитке него током Априлског рата. Паметном доста.

У задње време сам притиснут обавезама па немам нешто ни времена да гледам теме ни одговарам. Пао ми је овај пост у очи.
Има ли неки немачки извештај о свеукупним губицима у операцији Вајс, не сећам се да сам га нашао у Зборнику...

 

[vathra]

У задње време сам притиснут обавезама па немам нешто ни времена да гледам теме ни одговарам. Пао ми је овај пост у очи.
Има ли неки немачки извештај о свеукупним губицима у операцији Вајс, не сећам се да сам га нашао у Зборнику...

Немачки губици: 583 погинула, 1642 рањена, 145 несталих.
Имаш и факсимил документа овде (ставка 5):
http://www.znaci.net/00002/T311_175/359_568.htm

За италијанске губитке се и даље траже потпуни подаци, али је неспорно да су били велики, јер су им комплетне јединице биле уништене.

ПС А ти и Коча можете да поставите немачки документ који говори о губицима у Вишеграду и Пријепољу септембра 1943, или Крушевцу октобра 1944. (то су по МС највеће четничке борбе против Немаца, где је убијено стотине па и хиљаде Немаца).

 

[vathra]

Molim vas sve da se pridržavate teme.

А шта је тема?
Понављање по стоти пут о мартовским преговорима?
Или пуштање слика које су узете без навођења извора и потписа?

А као уредник ниси приметио да принцип доказивања лежи на ономе ко постави тезу, те да је оваква поставка теме сама по себи чиста глупост?