Svako od nas je bio u situaciji kada je birao skolu,a kasnije i fakultet koji ce mu sutra obezbediti neko obrazovanje koje ce iskoristiti u poslu od kojeg bi trebao barem pristojno ziveti.Naravno,jedno su nade i ocekivanja,a sasvim je drugo teska situacija u kojoj se danas nalazi drzava.Posto drzim radnju sa vlastitom proizvodnjom i maloprodajom,svakog dana imam priliku videti kako se ljudima smanjuje kupovna moc i kako drzava tone sve dublje i dublje.Mislim da je,a ovo pisem za najveci broj onih koji ostaju ovde ziveti,da gledaju resenje svog zaposlenja u vidu samozaposlenja i to da se uradi planski,sa saznanjem da ce biti tesko,da ce se podneti zrtve u smislu mukotrpnog rada koji uglavnom nece biti pravovaljano ni placen,cenjen ni realno vrednovan(pogotovo na samom pocetku,znaci prvih godina).Ako se covek psihicki spremi,da ce biti svasta i da sve to istrpi zarad boljeg sutra,onda je cela stvar daleko lakse prihvatljiva.Moje je vidjenje da se nece Srbija lako uspraviti politicki,a to znaci ni ekonomski,pa ce kuburenja sa poslom,parama i zivotnim problemima biti jos dugo vremena.Bez obzira da li se radi o zanatskoj delatnosti ili fakultetskim obrazovanjem krajnji cilj bi morao biti samozaposljavanje u toj bransi i to u periodu od minimalno 5 pa do maximalno 10 godina.Zasto?Zato sto kod nas uglavnom kapital u vidu likvidnih firmi drze uglavnom ljudi koji vole da zaradjuju na tudjem radu,koji vole da iskoristavaju ljude(pogotovo mladje ljude i zene narocito)te je sasvim nerealno ocekivati da ce doci neka vremena nalik onima kad su nasi stari pod Titom radili ceo svoj radni vek po 5 dana u nedelji,svakog radnog dana maksimalno 7 i po sati.To se doba nece sasvim sigurno vratiti,jer mi se nalazimo u jednom opakom i jako nezgodnom po malog coveka,sistemu kapitalizma gde zakoni ne prate realnost i gde je slaba ekonomija dozvolila situaciju da ima malo radnih mesta i da su i ta mesta jako lose placena.Znaci,najbolja varijanta je biti samostalni preduzetnik.O svim prednostima takvog modela raspravljano je na ovom istom pdf-u prosle godine i znam da je to bila jedna rasprava u kojoj je dosta ljudi pokazalo da je naprosto obolelo od pesimizma i od nekih stereotipa koji su vladali u vreme nasih baba.To su gluposti,raditi se mora i stvarati dobit,jer se drugacije nece moci ni ziveti,a kamoli opstati.To danas vidi cak i opozicija i pozicija u Srbiji,a sami smo svedoci da taj sistem nerada i neodgovornosti moze samo da vodi u propast i nigde drugde.Znaci,treba se usavrsavati u onome za sta mislite da vam lezi,da volite,da ste spremni da ga odradite posteno i profesionalno do kraja,da ste svesni da se morate ceo zivot edukovati iz tog faha koji vas hrani,edukovati iz ekonomije tkdj. i da privat biznis ima rizik,ali dobit je mnogostruko veca.Kada vec se izlazi na posao,da to bude za sebe i za najvecu mogucu dobit.Mozemo raspravljati o ovome;to je jako vazna stvar u zivotu i treba zato reci istinu.
