Znate onu vrstu muskaraca koji lete s cveta na cvet?
Sigurno ih znate. Ima ih u poprilicnom broju. Nema zene koja nije naletela bar na jednog takvog u svom zivotu. Ja takve zovem jebivetar. Te, sto skupljaju trofeje.
Neki se uvrede.Nekima laska. To, jebivetar.
E ti jebivetri, nekako su se uvek lepili za mene. Ili ja za njih. Nisam bas sigurna a i mrzi me sad da analiziram. Bilo kako bilo, uvek su bili u mojoj blizini. Privlacili me jesu, da se sad ne lazemo, ali ih nisam volela. Mislim, nisam se nesto zaljubljivala u takve. Bar sam se trudila da mi se to ne dogodi. Mislim, to da se zaljubim u nekog jebivetra. Pa to bi bilo strasno. Ti ga volis a on voli sve zene. Podjednako, bez razlike. Mrsave, debele, taman kako treba, plave, crne, smedje, ridje...i sve sto naidje....
Umeju jebivetri sa zenama. O, itekako. Umeju da budu tako slatkorecivi, umiljati, znaju, brate mili, da osvajaju. Iskusni, nema sta. Svakoj pricaju istu pricu i sve padaju na nju. Tacnije, sve padamo na nju.
Uvek sam se pitala zasto zene, pa i ja, jer i ja sam zena, ako ste sumljali, padaju bas na takve. Mislim da su jebivetri veliki izazov za svaku zenu. Ono, da ga one osvoje, pokore, dovedu u red...Nateraju da se zaljubi u njih i da zaboravi sve ostale.
Ali....Uvek to ali! Takvi se ne menjaju. Ljudi se ne menjaju. Takvi su, kakvi su. A jebivetri pogotovo. Njima je najsladje da osvoje jos jedan trofej, da upisu joj jednu recku. To im je u krvi. Oni prosto ne mogu da zive bez toga.
Ja sam se bas jako trudila da se ne zaljubim u nekog takvog. Ali bas. I kao sto to u pricama biva, iliti u zivotu, sve sto hoces da izbegnes, dogodi ti se. Kad-tad. Saceka te na krivini kad se najmanje nadas. I pljas. Dok dlanom o dlan, gotova si.
Legnes uvece normalna, probudis se luda. Mislim, luda od ljubavi. I to ne obicne. Ne, nego one lude ljubavi, i to prema jebivetru. Jer, oni su neodoljivi. Lepi, manje lepi, sarmantni ili ne, ali imaju to nesto. N e o d o lj i v i s u. Nek` prica ko sta hoce, ali jesu.
E tek tada krece ludilo. Sve znas, neces al` ne znas kako da se oslobodis. A da budem potpuno iskrena, i neces da se oslobodis. Lazes i sebe i druge. Ono, kao hoces, a ovamo u sebi molis Boga da sto duze budes sa njim. Ili on sa tobom.
Jer on nije obican muskarac. On je neosvojiva tvrdjava. A ti, kao i sve ostale zene, toliko se trudis da ga osvojis. Da bude samo tvoj. Iako znas da je to nemoguca misija.
Jer, jebivetar je sebican. Voli samo sebe. Voli zene, ali na malo uvrnut nacin. Kao trofeje, pehare,recke i ko zna kako se to zove.... Ne voli on zenu kao zenu. On voli jos jedan trofej u svojoj vec bogatoj kolekciji. Voli i titulu zavodnika prve klase. To prosto obozava. Ne postoji zena koju obozava kao tu titulu.
A ti zaljubljena, sanjas o srodnoj dusi, o svom muskarcu koji ce te voleti do kraja zivota, samo tebe, cuvati, paziti i maziti.
Pusti snovi. Od toga nema nista, ali ti se svejedno nadas da ces ga svojom ljubavlju promeniti, da ce on shvatiti i umeti da ceni sve sto cinis za njega, da ce videti koliko ga volis, da ce se jednom smiriti i da ces bas ti biti ta koja je tome doprinela.
I tako zivis u zabludi. Kad pretera, ostavis ga! Places, kukas, patis. Njega nigde na horizontu. Osvaja neke nove trofeje. Uziva. Tebe se seca koliko i lanjskog snega.
Polako pocnes da se miris sa sudbinom, da ga zaboravljas.I taman kad si se koliko-toliko vratila u normalu on se pojavi. Drag, mio, sladak, kako vec on to zna....
Osetio je on nekako, javljaju mu Zvezde, Mesec ili vec ko zna ko, da vise nije prvi na tvojoj top listi. A on to ne moze da dozvoli. Ne, nikako!
Pojavi se niotkuda i jako se trudi da povrati svoju poljuljanu poziciju u tvom srcu.Trudi se da bude divan. Za pozeleti. Med i mleko.I ti popustis. Odlepis. Ponovo. Srecna si, mislis kako te ipak voli, kako mu je stalo...
Pa vratio se, pokajao, bolji je nego ikada. Moli za oprostaj. Kako da mu ne oprostis kad je tako sladak i toliko te moli, govori da te voli najvise na svetu, da bez tebe ne moze da zamisli zivot.
Znas negde u malom mozgu istinu, ali neces da je izvlacis odatle. Lepse ti je ovako, da se zavaravas. Ili da njemu dozvoljavas da te zavarava.
I tako, zavaravas se sve dok te on ponovo ne otkaci. Ili ti njega . Dosta ti je svega. Zarices se da ga vise ni pogledati neces. Govoris da je djubre.Obican smrad. Koji te ne zasluzuje. Ali, ponovo patis, proklinjes sudbinu, njega, sebe. Nekako se, vremenom, ipak pomiris sa sudbinom. Krenes dalje. Mozda nadjes i novog momka. Kad, eto ti njega opet. Nanjusi on da mu je ugrozen presto i mesto. A to ipak ne moze da dozvoli. Ne, nikako. Koji bi to udarac bio za njegovu sujetu, njegov ego!
Tako se on po ko zna koji put vraca tebi, ili ti njemu. A dobro znas da nikada nije bio tvoj. Ubedjuje te da si ljubav njegovog zivota. Sto naravno, nema blage veze sa istinom.
Jer, da se ne lazemo, jebivetar voli samo sebe. I svoju titulu zavodnika prve klase.
Sigurno ih znate. Ima ih u poprilicnom broju. Nema zene koja nije naletela bar na jednog takvog u svom zivotu. Ja takve zovem jebivetar. Te, sto skupljaju trofeje.
Neki se uvrede.Nekima laska. To, jebivetar.
E ti jebivetri, nekako su se uvek lepili za mene. Ili ja za njih. Nisam bas sigurna a i mrzi me sad da analiziram. Bilo kako bilo, uvek su bili u mojoj blizini. Privlacili me jesu, da se sad ne lazemo, ali ih nisam volela. Mislim, nisam se nesto zaljubljivala u takve. Bar sam se trudila da mi se to ne dogodi. Mislim, to da se zaljubim u nekog jebivetra. Pa to bi bilo strasno. Ti ga volis a on voli sve zene. Podjednako, bez razlike. Mrsave, debele, taman kako treba, plave, crne, smedje, ridje...i sve sto naidje....
Umeju jebivetri sa zenama. O, itekako. Umeju da budu tako slatkorecivi, umiljati, znaju, brate mili, da osvajaju. Iskusni, nema sta. Svakoj pricaju istu pricu i sve padaju na nju. Tacnije, sve padamo na nju.
Uvek sam se pitala zasto zene, pa i ja, jer i ja sam zena, ako ste sumljali, padaju bas na takve. Mislim da su jebivetri veliki izazov za svaku zenu. Ono, da ga one osvoje, pokore, dovedu u red...Nateraju da se zaljubi u njih i da zaboravi sve ostale.
Ali....Uvek to ali! Takvi se ne menjaju. Ljudi se ne menjaju. Takvi su, kakvi su. A jebivetri pogotovo. Njima je najsladje da osvoje jos jedan trofej, da upisu joj jednu recku. To im je u krvi. Oni prosto ne mogu da zive bez toga.
Ja sam se bas jako trudila da se ne zaljubim u nekog takvog. Ali bas. I kao sto to u pricama biva, iliti u zivotu, sve sto hoces da izbegnes, dogodi ti se. Kad-tad. Saceka te na krivini kad se najmanje nadas. I pljas. Dok dlanom o dlan, gotova si.
Legnes uvece normalna, probudis se luda. Mislim, luda od ljubavi. I to ne obicne. Ne, nego one lude ljubavi, i to prema jebivetru. Jer, oni su neodoljivi. Lepi, manje lepi, sarmantni ili ne, ali imaju to nesto. N e o d o lj i v i s u. Nek` prica ko sta hoce, ali jesu.
E tek tada krece ludilo. Sve znas, neces al` ne znas kako da se oslobodis. A da budem potpuno iskrena, i neces da se oslobodis. Lazes i sebe i druge. Ono, kao hoces, a ovamo u sebi molis Boga da sto duze budes sa njim. Ili on sa tobom.
Jer on nije obican muskarac. On je neosvojiva tvrdjava. A ti, kao i sve ostale zene, toliko se trudis da ga osvojis. Da bude samo tvoj. Iako znas da je to nemoguca misija.
Jer, jebivetar je sebican. Voli samo sebe. Voli zene, ali na malo uvrnut nacin. Kao trofeje, pehare,recke i ko zna kako se to zove.... Ne voli on zenu kao zenu. On voli jos jedan trofej u svojoj vec bogatoj kolekciji. Voli i titulu zavodnika prve klase. To prosto obozava. Ne postoji zena koju obozava kao tu titulu.
A ti zaljubljena, sanjas o srodnoj dusi, o svom muskarcu koji ce te voleti do kraja zivota, samo tebe, cuvati, paziti i maziti.
Pusti snovi. Od toga nema nista, ali ti se svejedno nadas da ces ga svojom ljubavlju promeniti, da ce on shvatiti i umeti da ceni sve sto cinis za njega, da ce videti koliko ga volis, da ce se jednom smiriti i da ces bas ti biti ta koja je tome doprinela.
I tako zivis u zabludi. Kad pretera, ostavis ga! Places, kukas, patis. Njega nigde na horizontu. Osvaja neke nove trofeje. Uziva. Tebe se seca koliko i lanjskog snega.
Polako pocnes da se miris sa sudbinom, da ga zaboravljas.I taman kad si se koliko-toliko vratila u normalu on se pojavi. Drag, mio, sladak, kako vec on to zna....
Osetio je on nekako, javljaju mu Zvezde, Mesec ili vec ko zna ko, da vise nije prvi na tvojoj top listi. A on to ne moze da dozvoli. Ne, nikako!
Pojavi se niotkuda i jako se trudi da povrati svoju poljuljanu poziciju u tvom srcu.Trudi se da bude divan. Za pozeleti. Med i mleko.I ti popustis. Odlepis. Ponovo. Srecna si, mislis kako te ipak voli, kako mu je stalo...
Pa vratio se, pokajao, bolji je nego ikada. Moli za oprostaj. Kako da mu ne oprostis kad je tako sladak i toliko te moli, govori da te voli najvise na svetu, da bez tebe ne moze da zamisli zivot.
Znas negde u malom mozgu istinu, ali neces da je izvlacis odatle. Lepse ti je ovako, da se zavaravas. Ili da njemu dozvoljavas da te zavarava.
I tako, zavaravas se sve dok te on ponovo ne otkaci. Ili ti njega . Dosta ti je svega. Zarices se da ga vise ni pogledati neces. Govoris da je djubre.Obican smrad. Koji te ne zasluzuje. Ali, ponovo patis, proklinjes sudbinu, njega, sebe. Nekako se, vremenom, ipak pomiris sa sudbinom. Krenes dalje. Mozda nadjes i novog momka. Kad, eto ti njega opet. Nanjusi on da mu je ugrozen presto i mesto. A to ipak ne moze da dozvoli. Ne, nikako. Koji bi to udarac bio za njegovu sujetu, njegov ego!
Tako se on po ko zna koji put vraca tebi, ili ti njemu. A dobro znas da nikada nije bio tvoj. Ubedjuje te da si ljubav njegovog zivota. Sto naravno, nema blage veze sa istinom.
Jer, da se ne lazemo, jebivetar voli samo sebe. I svoju titulu zavodnika prve klase.
nego sta nego sam dobro opisalaz 
Ej, duva nešto napolju----
