UPOZORENJE!!!!
ovaj text nisam ja smislila, samo sam ga prekucala sa gramofonske ploce " blues roots", izdata je 1979. godine, izdavac je PGP-RTS
" Svako poznaje bluz. Ako ga danas ne osecas, verovatno si ga osecao juce. Ili ces ga mozda osecati sutra". U pravu su ovi inerpretatori bluza. Na njihovim evropskim trunejama oni odbijaju da odgovore na pitanja u kojima ih mole da im objasne znacenje bluza. Umesto toga oni publici nude svoje iskustvo:" svako poznaje bluz. Svako u sebi ima bluz. Postoji mali broj srecnih ljudi na koje se ove tvrdnje ne odnose, ali cak i na njih se odnosti konstatacija da svako cuje bluz."
Svako cuje bluz, iako u odnosu na ukupnu kolicinu muzike kojoj je pojedinac izlozen bluza ima malo. Nista nije imalo trajnijeg uticaja na popularnu muziku poslednjih decenija, direno ili indirektno, kao sto su imali mnogobrojni stihovi sjedinjeni pod zajednickim nazivom "bluz". Kada slusamo "pop-programe" na radiju, zapazamo male ili kratke odlomke bluza. Cak i najpopularnija muzika ne zeli da zanemari stimulativni zar bugi basova ili senzualnu privlacnost bluz gitare.
Svako poznaje bluz. Svako cuje bluz. No to u isto vreme ne znaci da svako prepoznaje ono sta cuje. Postoje veoma nejasne i netacne predstave o tome sta je to bluz.
Strucna literatura jos uvek opisuje i definise bluz kao specijalnu muzicku formu. Bluz je po tim definicijama stroficna pesma od 12 taktova. Lepa i jednostavna definicija. Mana joj je sto je tesko primenljiva. Ako pazljivo brojite taktove u numerama "Boogy", "Big Road Blues", " Mean Old Frisco", " Four O'Clock In The Morning" i "21 Below Zero" i takodje obratite paznju na strukturu stihova u numerama "Down Here By Myself" i "I dont Want You No More" mozda cete odbaciti teoriju o 12 taktova.
Drugi nesporazum kod objasnjenja znacenja bluza pojavljuje se uglavnom kada se analizira njegova sadrzina i izraz.Tada se navodi da je bluz " melanholican i zalostivan".
Ako prva definicija o 12 taktova, uprkos svojoj pogresnoj pretpostavki i nemogucnosti da shvati sta se kod bluza dogadja, ipak delimicno objasnjava izvestan broj bluz interpretacija i kompizicija, ova druga definicija o njegovoj melanholicnosti koja potice iz Evrope je proizvoljna.
Centralno iskustvo bluza je- zudnja, zelja. Neko ili nesto nedostaje da bi se osetila sreca i zadovoljstvo.
" Imam bluz, devojko
stalno bih igrao bugi
Hej devojko, moram igrati bugi vugi
A ona ne obraca paznju na mene"
" Ako imas dobru zenu
Momce moj lepo sa njom postupaj
Da ja trazim dobru zenu
i jednog jutra kada se probudis, tvoja zena ce biti moja"
' Cetiri sata izjutra
jos nisam sklopio oci
jos nisam u krevetu sa mojom dragom
O, gospode kako mogu biti zadovoljan"
" kada te voljeni prevari i ti si
na dnu svoga raspolozenja
ja cu ti pomoci da se bolje osecas, pa ces zazeleti
da poskocis i povices
ja donosim radost devojkama
srecu ljudima
kada pomislis da sam otisao
ja se vracam, ja se vracam"
To je karakteristika bluza- ta zelja, ta zudnja, to iskustvo koje pevac deli sa publikom. On je ne prikriva vec je realisticno opisuje. I na osnovu opisa svog iskustva stice se snaga da bi se odrzalo pravo na ispunjenje srecnog zivota. To se postize samo- pohvalama, ironisanjem, oblikom muzicke artikulacije ili putem hvalisavog bluza kao sto je na primer " the Fixer".
Ako drustvo ne dozvoli ispunjenje pevacevih zahteva ( sto je najcesce slucaj u kod obespravljenih licnosti u rasisticko-kapitalistickom drustvu) postoji opasnost da se rdjavo iskustvo proisteklo iz drustvene strukture tumaci pevacevim licnim neuspehom.
U toj situaciji bluz ima trostruku funkciju: kao prvo, na veoma realistican nacin opisuje kako je optrebno da se utice na promenu stvarnosti i na taj nacin zaobilazi bilo kakvo prikrivanje ili pojacavanje konflikta; kao drugo, konflikt se opisuje na takav nacin da ceo problem ne izgleda kao da je neresiv tj opisuje se frustrirana stvarnost kao nesto sto nije vecno, kao nesto podlozno promenama i samim tim ne izuzima mogucnosti izmene aktivnosti; kao trece, opisuje se konflikt na nacin koji zauzima jedan superioran stav prema frustrirajucoj sadasnjici tj naglasava se mogucnost da covek sam resi problem time sto se potpomaze ponovo uspostavljanje njegove aktivnodti.
O nastanku bluza mnogo se nagadja a malo se zna. Pretecu ne mozemo naci ni u africkoj niti u evropskoj narodnoj muzici. Tesko se moze naci trag njegovog porekla i u vezi sa mesanjem afro-evropske narodne muzike do kojeg je moralo doci ne tlu Amerike u vreme ranog robovlasnistve( potsetimo se da je i veliki broj prvih evropskih useljenika imao status roba prema ugovorima koje su sacinjavali da bi se mogli iseliti iz Evrope). U spisu pad naslovom " Pisma sa americkog juga" autora Dzejmsa Poldinga iz 1816. godine navodi se " Crnci imaju mnogo pesme koje su sami komponovali i koje opisuju nevazne svakodnevne dogadjaje". Prvi americki opis bendza datira iz 1774. godine i kaze " To je cudna muzika koja na veoma satirican nacin govori o gospodaru i njegovoj ljubavnici."
ovi poisi nevaznih svakodnevnih dogadjaja ili opisi licnih dozivljaja iznetih na jedan ironican i donekle superiorno satirican nacin sacinjavaju stihove bluza.
Bluz nikada nije postao samo proizvod muzicke industrije; zahvaljujuci cinjenici da je industrijalizovani bluz uvek bio u neposrednom kontaktu sa folklornim bluzom, obelezen neprekinutom i rastucom tradicijom, i da je, nasuprot drugim oblicima muzicke industrije koji su bili povezani sa narodnom muzikom, uvek imao daha i duha. Bluz koristi muziku putujucih gitarista-pevaca, muziku malih sastava zicanih instrumenata, muziku klavirista iz jeftinih nicnih lokala oko radnickih naselja duboko na americkom jugu ili iz crnackih geta velikih gradova, muziku koja daje razlog da se prezivi i da se dalje zivi. U pravu su bluz muzicari kada pevaju " ako ne volis bluz, imas supljinu u svojoj duzi". Dajte mi bluz!!
p.s.
text je malo skracen.
oprostite ako bude nekih " stamparskih gresaka" Smile
Sve u svemu - Doživljaj. 
