Beogradski Jazz festival
Jedan od pokazatelja samosvesnosti svake kulturne sredine jeste spremnost da se poštuju, unapređuju, pa i preispituju sopstvene tradicije. Ipak, u odnosu prema svojim tradicijama, Beograd je ponekad imao problema da prepozna vrednosti koje su ga učinile metropolom u kulturnom, a ne samo urbanističkom ili geografskom smislu.
Svaki period velikih lomova, dovodi do toga da su pomućene fine granice između proverenih i stabilnih vrednosti i novih tendencija koje se uvek pojavljuju, između onog što je bilo i onog što će doći. Međutim, novi evropski lik Beograda nameće nam i nove zahteve - grad ima dovoljno iskreno zainteresovane publike, dovoljno vrhunski obaveštenih stručnjaka, i dovoljno logističkih mogućnosti da se još jednom pojavi kao duhovno čvorište na kome se može promišljati u kom smeru idu razmišljanja najvećih svetskih umetnika, pa i u jednoj tako velikoj muzici kao što je džez.
Beogradski džez festival je povratnik među značajna dešavanja na gradskom nivou – sticajem okolnosti ovu manifestaciju je nažešće pogodio raspad nekadašnje zemlje, i ona se od 1991. do 2005. ne pojavljuje više na spisku dešavanja koje čine gradski život, mada se radi o festivalu koji je u svojim najboljim trenucima imao status evropskog festivala visoke kategorije. Naravno, nekad je Beograd bio jedina tačka na kojoj su umetnici sa Zapada i sa Istoka mogli da se sretnu i sarađuju, pa je svaka slična manifestacija u našem gradu imala šmek neponovljivosti i jedinstvenosti.
Kad su u pitanju festivalski programi, suvuše često se u poslednje vreme može čuti isforsirano poređenje Beograda sa raznim drugim sredinama, u zemlji, regionu i Evropi, kao da ovaj grad mora da prekopira svaki drugi festival, samo zato što nam izgleda uspešan. Umesto toga, Beogradu je neophodno da revitalizuje umetnička dešavanja u kojima je on prednjačio i postavljao standarde za druge, pronađe njihovo mesto u novim povezivanjima grada sa svetskim tendencijama, i još jednom se afirmiše kao sredina koje ima potencijal da dâ svoj autentičan doprinos globalnim umetničkim tokovima.
Samo tako na pravi način Beograd može popraviti nagriženi ugođaj najvećih gradova, jer veličina metropola se uvek meri širinom duha - a toga je ovaj grad uvek imao.
GLAVNI PROGRAM:
24. oktobar KOLARAC:
Benny Golson & Big Band RTS, dirigent Stjepko Gut (SAD/Srbija)
E.S.T. (Švedska)
25. oktobar KOLARAC
Jon Hassell & Maarifa Street (SAD)
26. oktobar DOM SINDIKATA
John Scofield Trio (SAD)
Soweto Kinch (V. Britanija)
27. oktobar DOM OMLADINE
James Blood Ulmer feat. Vernohn Reid & Memphis Blood Blues Band (SAD)
28. oktobar DOM OMLADINE
Bojan Z Trio (Francuska/Srbija)
))najachi mi je
dada 
