Javno ili tajno?

[Lagerta]

Ima već nekoliko godina tome, dobili smo uputstvo da na roditeljskim sastancima ne smemo da čitamo ocene naglas, već da treba da ih odštampamo i te papiriće podelimo roditeljima, odnosno starateljima. Zašto? Zato što je ocena učenika njegova privatna stvar i nešto što se tiče njega, roditelja i nastavnika. Šta ima Mikina mama da zna da Pera ima same jedinice i slično. Apsurdna situacija jer, s druge strane, pravilnik o ocenjivanju kaže da je ista ta ocena javna i da se saopštava na času, pred učenikom koji ju je dobio i pred svim ostalim učenicima. Ne šapućemo je u uho učeniku, niti je krišom ispisujemo na papirić i uručujemo. U čemu je problem? – pitanje je koje mnoge od nas interesuje.


Problem je, dakle, reći da učenik ne savladava dovoljno dobro gradivo, i pored svih prilagođavanja, inidividualizacije, ovih i onih pristupa. I, dok se mi snebivamo, razmišljamo i dovijamo kako da rešimo problem sa lošim ocenama ili vladanjem nekog učenika, a da istovremeno ne uvredimo roditelje, ne povredimo osećanja, ne narušimo pravo učenika na privatnost, taj isti učenik je na svom Instagram profilu javno objavio niz fotografija u ovoj ili onoj pozi, glumeći starletu, opasnog momka i slično. I to nije problem. To je njegova ili njena lična stvar. Ali jeste problem saopštiti ocene na roditeljskom, problem je pogrešiti na kontrolnom, problem je pogrešiti prilikom odgovaranja na času jer će se tada svi smejati! Da je samo Kafka živ…

 

[dlugomir]

Problem je znači u tome što jedno pravilo poništava drugo. Pitam se samo u koju je školu išao izumitelj tih listića. Deca komuniciraju među sobom i sve se ocene znaju. Jedino ako su time hteli da zaštite decu koja se pred roditeljima zbog loših ocena pravdaju izjavom da ni drugi nisu bili bolji.

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Zašto to? Kod vas nije elektronski dnevnik? Kod nas godinama niti čitaju niti ispisuju ocjene, svaki roditelj ima uvid u ocjene svog djeteta 24 sata na dan.

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

I što bi neko trošio svoje slobodno vrijeme slušajući ocjene tuđeg djeteta? Pa i ja kad sam išla u školu nisu se ocjene čitale na roditeljskom, roditelji su išli na informacije, ulazili jedno po jedno. Čak za učenike u 4. srednje, roditelj bi trebao da ima punomoć od svog djeteta da mu može vidjeti ocjene.

 

[Iskapa]

Zašto to? Kod vas nije elektronski dnevnik? Kod nas godinama niti čitaju niti ispisuju ocjene, svaki roditelj ima uvid u ocjene svog djeteta 24 sata na dan.

Mi u Republici Srpskoj smo zapad za njih.

 

[Lagerta]

Zašto to? Kod vas nije elektronski dnevnik? Kod nas godinama niti čitaju niti ispisuju ocjene, svaki roditelj ima uvid u ocjene svog djeteta 24 sata na dan.

Za svako tromesečje, imamo roditeljski sastanak, na kome delimo ocene ispisane na listićima, nevezano za to što ih ima i u e dnevniku. Zakonski je tako određeno. Naravno da imaju uvid u e dnevnik ,kada god zažele, ali ako pođemo od toga da možda nemaju internet, ili uređaje, u obavezi smo da ih obavestimo.

 

[Lagerta]

Problem je znači u tome što jedno pravilo poništava drugo. Pitam se samo u koju je školu išao izumitelj tih listića. Deca komuniciraju među sobom i sve se ocene znaju. Jedino ako su time hteli da zaštite decu koja se pred roditeljima zbog loših ocena pravdaju izjavom da ni drugi nisu bili bolji.

Ne, jer bi roditelji mogli da se uvrede jer javno iznosimo neznanje njihovog deteta. Povredićemo im osećanja , pa nas možda mogu i tužiti za duševnu bol.

 

[Lagerta]

I što bi neko trošio svoje slobodno vrijeme slušajući ocjene tuđeg djeteta? Pa i ja kad sam išla u školu nisu se ocjene čitale na roditeljskom, roditelji su išli na informacije, ulazili jedno po jedno. Čak za učenike u 4. srednje, roditelj bi trebao da ima punomoć od svog djeteta da mu može vidjeti ocjene.

Ovo mi nije jasno: roditelji ne smeju videti ocenu maloletnom detetu dok mu dete ne odobri ???

 

[jolemisa]

Ima već nekoliko godina tome, dobili smo uputstvo da na roditeljskim sastancima ne smemo da čitamo ocene naglas, već da treba da ih odštampamo i te papiriće podelimo roditeljima, odnosno starateljima. Zašto? Zato što je ocena učenika njegova privatna stvar i nešto što se tiče njega, roditelja i nastavnika. Šta ima Mikina mama da zna da Pera ima same jedinice i slično. Apsurdna situacija jer, s druge strane, pravilnik o ocenjivanju kaže da je ista ta ocena javna i da se saopštava na času, pred učenikom koji ju je dobio i pred svim ostalim učenicima. Ne šapućemo je u uho učeniku, niti je krišom ispisujemo na papirić i uručujemo. U čemu je problem? – pitanje je koje mnoge od nas interesuje.


Problem je, dakle, reći da učenik ne savladava dovoljno dobro gradivo, i pored svih prilagođavanja, inidividualizacije, ovih i onih pristupa. I, dok se mi snebivamo, razmišljamo i dovijamo kako da rešimo problem sa lošim ocenama ili vladanjem nekog učenika, a da istovremeno ne uvredimo roditelje, ne povredimo osećanja, ne narušimo pravo učenika na privatnost, taj isti učenik je na svom Instagram profilu javno objavio niz fotografija u ovoj ili onoj pozi, glumeći starletu, opasnog momka i slično. I to nije problem. To je njegova ili njena lična stvar. Ali jeste problem saopštiti ocene na roditeljskom, problem je pogrešiti na kontrolnom, problem je pogrešiti prilikom odgovaranja na času jer će se tada svi smejati! Da je samo Kafka živ…

Decenijama unazad su prvo na roditeljskom bili tema,nemirni i losi djacj.Nemirni ne mora da znace da su losi,ali losi na pocetku.I obavezno se javno kaze koliko slabih ima i iz kojih predmeta.Ne znam,ako neko treba da se krije sto ima lose ocene,umesto da ga je sramota sto se on proziva.Kada se javno kaze ima veci uticaj i na dete i na roditelje,da bi se dete popravilo.Ovako ko ga sisa,niko ne zna i ja cu terati po svome.I na kraju prosvetni radnici opet krivi roditeljima sto njihovo dete ima slabe ocene.Javno treba da se kaze da se posrami i roditelj i ucenik,pa neka roditelji pritiskaju malo decu kod kuce da se poprave.

 

[Sensei]

Ne razumem zašto bi svi gubili vreme slušajući pojedinačne ocene za celo odelenje?
Odštampati za svakog djaka, pre roditeljskog, pa nek svako gleda svoje i nek pita šta nije jasno.

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Ovo mi nije jasno: roditelji ne smeju videti ocenu maloletnom detetu dok mu dete ne odobri ???

I napisah 4.srednje, postaju punoljetni

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Decenijama unazad su prvo na roditeljskom bili tema,nemirni i losi djacj.Nemirni ne mora da znace da su losi,ali losi na pocetku.I obavezno se javno kaze koliko slabih ima i iz kojih predmeta.Ne znam,ako neko treba da se krije sto ima lose ocene,umesto da ga je sramota sto se on proziva.Kada se javno kaze ima veci uticaj i na dete i na roditelje,da bi se dete popravilo.Ovako ko ga sisa,niko ne zna i ja cu terati po svome.I na kraju prosvetni radnici opet krivi roditeljima sto njihovo dete ima slabe ocene.Javno treba da se kaze da se posrami i roditelj i ucenik,pa neka roditelji pritiskaju malo decu kod kuce da se poprave.

Užasno razmišljanje. Užas.

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Ne, jer bi roditelji mogli da se uvrede jer javno iznosimo neznanje njihovog deteta. Povredićemo im osećanja , pa nas možda mogu i tužiti za duševnu bol.

Čemu sarkazam? Zaštita privatnosti. Tačno kao da ti je žao što ne možeš posramiti nekog od roditelja. Nije sramota imati loše ocjene koliko je sramota jedva čekati objaviti svima da ih neko dijete ima.

 

[Lagerta]

Čemu sarkazam? Zaštita privatnosti. Tačno kao da ti je žao što ne možeš posramiti nekog od roditelja. Nije sramota imati loše ocjene koliko je sramota jedva čekati objaviti svima da ih neko dijete ima.

Ma nije sarkazam, zaista imamo takve slučajeve, koji tvoj savet, preporuku da dete treba više da uči, shvate kao lični napad na njhovo dete. Niko nije rekao da je sramota imati loše ocene, sramota je neprihvatanje i nepružanje pomoći takvoj deci, već skrivati i pred drugima i pred sobom da ti dete ima problem.

 

[Lagerta]

I kad već pomenu 4. razred srednje škole i privatnost, to su učenici koji na društvenim mrežama iznose baš privatne detalje, tako da ne shvatam kako to nije privatnost, da se slikaju poluobnaženi, u raznim stanjima i slično.Izgleda da je privatnost samo prikrivati njihovo neznanje.

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

I kad već pomenu 4. razred srednje škole i privatnost, to su učenici koji na društvenim mrežama iznose baš privatne detalje, tako da ne shvatam kako to nije privatnost, da se slikaju poluobnaženi, u raznim stanjima i slično.Izgleda da je privatnost samo prikrivati njihovo neznanje.

Ako dobrovoljno objavljuju to je njihovo pravo, mogu uslikati i svjedočanstvo sa svim ocjenama, opet je odluka na njima. škola mora poštovati zakon o zaštiti privatnosti. Niko više ni na fakultetima ne izbacuje spiskove na kojima su imena onih koji su položili ispit i onih koji nisu. Svi su samo brojevi. I to podržavam.

 

[Lagerta]

Zbog tolikog poštovanja zakona i privatnosti, ne zna se čije je dete izvršilo nasilje, krju se podaci pa dođemo u situaciju da niko iz škole ne sme da da izjavu, al zato mediji imaju sve podatke , koji obično idu na adresu nastavnika ,a to je baš po zakonu o čuvanju privatnosti.

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Zbog tolikog poštovanja zakona i privatnosti, ne zna se čije je dete izvršilo nasilje, krju se podaci pa dođemo u situaciju da niko iz škole ne sme da da izjavu, al zato mediji imaju sve podatke , koji obično idu na adresu nastavnika ,a to je baš po zakonu o čuvanju privatnosti.

Joj, ne miješaj kruške i jabuke

 

[Kćerka Direktora Cirkusa]

Ja samo ne vidim niti jedan opravdan i normalan razlog zašto bi se ocjene čitale javno, pred svim roditeljima. Nije potrebno ni da se roditelji učenika sa lošijim ocjenama sramote ni da se roditelji odlikaša osjećaju moćnije. A, isto tako ni da se nastavnici kod kojih je najviše loših ocjena sramote, jer loše ocjene đaka su dijelom odgovornost i nastavnika. Znaš onu priču, vjerujem, ali evo napisaću je

Došao na roditeljski otac učenika, sjeo i čekao da dođe i njegovo dijete na red, da razrednik kaže šta ima reći. A razrednik nadugo i naširoko o svakom učeniku-o ocjenama. Kad je prozvao ime njegovog djeteta, otac podigne ruku,

-ja sam došao za Damira, ja sam mu otac
-e dobro, evo da vidimo ocjene..
-izvinite, mogu li prvo ja da Vas pitam par pitanja o svom djetetu?
-naravno
-mene zanima kako se on ponaša, jel kasni na nastavu?
-ne, redovan je i tačan
-jel moj Damir nepristojan prema nastavnicima, drzak ili bahat?
-ma ne, kakvi, divno vaspitano dijete je Damir
-jel, ne daj Bože, bezobrazan prema drugaricama iz razreda, neprimjerene šale i sl.?
-ne, drugarice ga baš vole, zaštitnički se ponaša prema drugaricama iz razreda
-jel moj Damir, ne do Bog, nekome nekada nešto ukrao? Olovku, sendvič, pare?
-ma kakvi, nikada ništa slično, darežljiv je i dobar drug, omiljen u razredu
-jel moje dijete nekada nešto slagalo nastavnicima?
-ne, svi nastavnici ga hvale, ponaša se odlično, nego htio sam vam ocjene, znate Damir ima iz matematike..
-e, gospodine razredniče, mene baš i ne zanimaju ocjene, to mi ne čitajte, ja sam došao da provjerim jesam li ja dobro obavio svoj posao-vidim da jesam, a to kako vi u školi obavljate svoj posao-nemojte javno

 

[Lagerta]

Joj, ne miješaj kruške i jabuke

Zbog tog stava , mi ovde i imamo problem. Svi su zaštićeni , prezaštićeni. Svi imaju prava, niko nema obavezu. I svaka akcija, izaziva reakciju. Očekujem da počnem da im šapućem i na času koju su ocenu dobili da im ne bih povredila osećanja

 

[Plant]

Mi u Republici Srpskoj smo zapad za njih.

A Makedonija je i za vas Zapad po obrazovanju... Oni su od nas puno bolji...

 

[Jasna]

Kako da izađem sa roditeljskog, a da ne znam kakve ocene imaju
tuđa deca? Onda sam džabe dolazila, pa kući moram svoje
dete da ispitujem.

 

[Lagerta]

Kako da izađem sa roditeljskog, a da ne znam kakve ocene imaju
tuđa deca? Onda sam džabe dolazila, pa kući moram svoje
dete da ispitujem.

A nema mame koja nije bar jednom pitala : a Jasna, šta je ona dobila iz matematike ? I kako ona ima peticu, mora da joj je nastavnica opet dala testove pre

 

[Zla Beba]

Ja samo ne vidim niti jedan opravdan i normalan razlog zašto bi se ocjene čitale javno, pred svim roditeljima. Nije potrebno ni da se roditelji učenika sa lošijim ocjenama sramote ni da se roditelji odlikaša osjećaju moćnije. A, isto tako ni da se nastavnici kod kojih je najviše loših ocjena sramote, jer loše ocjene đaka su dijelom odgovornost i nastavnika. Znaš onu priču, vjerujem, ali evo napisaću je

Došao na roditeljski otac učenika, sjeo i čekao da dođe i njegovo dijete na red, da razrednik kaže šta ima reći. A razrednik nadugo i naširoko o svakom učeniku-o ocjenama. Kad je prozvao ime njegovog djeteta, otac podigne ruku,

-ja sam došao za Damira, ja sam mu otac
-e dobro, evo da vidimo ocjene..
-izvinite, mogu li prvo ja da Vas pitam par pitanja o svom djetetu?
-naravno
-mene zanima kako se on ponaša, jel kasni na nastavu?
-ne, redovan je i tačan
-jel moj Damir nepristojan prema nastavnicima, drzak ili bahat?
-ma ne, kakvi, divno vaspitano dijete je Damir
-jel, ne daj Bože, bezobrazan prema drugaricama iz razreda, neprimjerene šale i sl.?
-ne, drugarice ga baš vole, zaštitnički se ponaša prema drugaricama iz razreda
-jel moj Damir, ne do Bog, nekome nekada nešto ukrao? Olovku, sendvič, pare?
-ma kakvi, nikada ništa slično, darežljiv je i dobar drug, omiljen u razredu
-jel moje dijete nekada nešto slagalo nastavnicima?
-ne, svi nastavnici ga hvale, ponaša se odlično, nego htio sam vam ocjene, znate Damir ima iz matematike..
-e, gospodine razredniče, mene baš i ne zanimaju ocjene, to mi ne čitajte, ja sam došao da provjerim jesam li ja dobro obavio svoj posao-vidim da jesam, a to kako vi u školi obavljate svoj posao-nemojte javno

Pogrešna pretpostavka da je učenička ocjena neko mjerilo nastavničke sposobnosti. Ocjena je kako je učenik usvojio gradivo i baš zbog toga bi trebala da se čita javno jer đaci prodaju kući priču kako taj nastavnik ne valja a ustvari učenik se ne trudi. Ako većina đaka ima dobru ocjenu a tvoje dijete jedva prolaznu to nije do nastavnika nego do lijenosti.

 

[Jasna]

A nema mame koja nije bar jednom pitala : a Jasna, šta je ona dobila iz matematike ? I kako ona ima peticu, mora da joj je nastavnica opet dala testove pre

Ima. Ja!
Al zahvaljujući traumama koje sam dobila od moje mame. Dok me
ne uporedi sa celim komšilukom, moja ocena ne vredi ništa.