Muškarci koji glume žene, žene koje glume muškarce – japanska pozorišna tradicija zabeležila je oba, a ovaj vid umetnosti veoma je uspešan i danas.
Glumac u kabuki pozorištu,
Kabuki je vrsta tradicionalnog japanskog pozorišta u kome glume isključivo muškarci. Pri njegovom nastanku u 16. veku, doduše, to nije bio slučaj. Naprotiv. Kabuki je osnovala Okuni, po nekim pričama šinto sveštenica, kada je izvela čudnovat, do tada neviđen ples na obali reke Kamo u Kjotou. Uskoro se okupila grupa plesačica, prostituki i skitnica koja je pokušala da kopira i dalje razvija njen ples, i vrlo brzo opčinila posmatrače. Ove prve kabuki trupe su plenile masu – prost narod na koji su bile i usmerene, poput zemljoradnika i zanatlija, ali poznato je da su se čak samuraji prerušavali kako bi mogli da se ušunjaju na performanse ne kompromitujući svoj visoki položaj.
Senzualna priroda plesa i sugestivne teme kojim se bavio izazvali su snažnu reakciju publike, pogotovo što su mnoge devojke pružale i „dodatne usluge“ u bekstejdžu. Muškarci su se borili za naklonost plesačica, i počele su da izbijaju masovne tuče i ozbiljni javni neredi, zbog čega je vlada 1629. zabranila ženama pojavljivanje na sceni. Našla je za shodno da ih zameni lepim mlađanim momcima duge kose.
Utaemon_Nakamura VI, čuveni onnagata iz 1951; slika preuzeta sa www.wikipedia.com
Tako je otpočelo novo poglavlje kabukija. Ali, to nije mnogo pomoglo. To, u stvari, nije uopšte pomoglo. Publika, sada i muška i ženska, se prosto polomila oko „prisvajanja“ atraktivnih glumaca, željni da ih načine svojim „štićenicima“. Vlada se još jednom osetila odgovornom da zavede red.
Kabuki u svom sadašnjem obliku nastaje kada su odrasli muškarci preuzeli sve uloge, kako bi konačno „sve bilo na svom mestu“. Razvija se fabula i dramatizacija likova, akcenat se stavlja na glumu, zbog čega kabuki prestaje da se bazira toliko na plesu koliko dobija dramski karakter. Sve više počinje da se smatra zabavom za elitu, za razliku od svojih skromnih početaka. Glumci specijalizovani za ženske uloge nazivaju se onnagate, i postaju zvezde Japana.
Snežna scena iz filma Memoari jedne gejše zapravo crpi inspiraciju iz folkorne priče Sagi Musume obrađene u kabuki pozorištu.
Naglasak je na sofisticiranom držanju i eleganciji pokreta. „Umetnost glumljenja žene“ zahteva potpunu posvećenost, napornu vežbu i posebnu veštinu izražavanja. Svaki pokret je odmeren, izuzetno precizan, fino suptilan i služi da izrazi emociju, pobudi misao, stvori raspoloženje, ispriča priču.
Glumac u kabuki pozorištu,
Kabuki je vrsta tradicionalnog japanskog pozorišta u kome glume isključivo muškarci. Pri njegovom nastanku u 16. veku, doduše, to nije bio slučaj. Naprotiv. Kabuki je osnovala Okuni, po nekim pričama šinto sveštenica, kada je izvela čudnovat, do tada neviđen ples na obali reke Kamo u Kjotou. Uskoro se okupila grupa plesačica, prostituki i skitnica koja je pokušala da kopira i dalje razvija njen ples, i vrlo brzo opčinila posmatrače. Ove prve kabuki trupe su plenile masu – prost narod na koji su bile i usmerene, poput zemljoradnika i zanatlija, ali poznato je da su se čak samuraji prerušavali kako bi mogli da se ušunjaju na performanse ne kompromitujući svoj visoki položaj.
Senzualna priroda plesa i sugestivne teme kojim se bavio izazvali su snažnu reakciju publike, pogotovo što su mnoge devojke pružale i „dodatne usluge“ u bekstejdžu. Muškarci su se borili za naklonost plesačica, i počele su da izbijaju masovne tuče i ozbiljni javni neredi, zbog čega je vlada 1629. zabranila ženama pojavljivanje na sceni. Našla je za shodno da ih zameni lepim mlađanim momcima duge kose.
Utaemon_Nakamura VI, čuveni onnagata iz 1951; slika preuzeta sa www.wikipedia.com
Tako je otpočelo novo poglavlje kabukija. Ali, to nije mnogo pomoglo. To, u stvari, nije uopšte pomoglo. Publika, sada i muška i ženska, se prosto polomila oko „prisvajanja“ atraktivnih glumaca, željni da ih načine svojim „štićenicima“. Vlada se još jednom osetila odgovornom da zavede red.
Kabuki u svom sadašnjem obliku nastaje kada su odrasli muškarci preuzeli sve uloge, kako bi konačno „sve bilo na svom mestu“. Razvija se fabula i dramatizacija likova, akcenat se stavlja na glumu, zbog čega kabuki prestaje da se bazira toliko na plesu koliko dobija dramski karakter. Sve više počinje da se smatra zabavom za elitu, za razliku od svojih skromnih početaka. Glumci specijalizovani za ženske uloge nazivaju se onnagate, i postaju zvezde Japana.
Snežna scena iz filma Memoari jedne gejše zapravo crpi inspiraciju iz folkorne priče Sagi Musume obrađene u kabuki pozorištu.
Naglasak je na sofisticiranom držanju i eleganciji pokreta. „Umetnost glumljenja žene“ zahteva potpunu posvećenost, napornu vežbu i posebnu veštinu izražavanja. Svaki pokret je odmeren, izuzetno precizan, fino suptilan i služi da izrazi emociju, pobudi misao, stvori raspoloženje, ispriča priču.
