gost 198065
Poznat
- Poruka
- 7.720
E potace me ova tema o piletu i misu, iako nema neke veze ocigledne
Ali..
Primetila sam jednu cudnu pojavu koja mi se toliko puta ponovila u zivotu da prosto moram iskljuciti slucajnost/koincidenciju
Naime kad god bih u zivotu rekla:" Ja to nikad ne bih uradila! Ja to ne bih ni mrtva! Kako je on/ona mogao tako nesto da uradi" Obavezno mi se posle nekog vremena desavalo da uradim te stvari 'koje ne bih nikad' Ali uvek!
Sad sam omudrala i vise nikad ne kazem -ja to ne bih nikad! (malo kontradikcije)
Da li to neki zaHebant bog/djavo nema pametnija posla nego da se meni naruga s nebesa. Ono kao -Je l' ne bi? -E bas hoces!
Uglavnom i neka vajda od toga jer sam postala tolerantnija i bolje kuzim te 'strasne zle pokvarene ljude'
Da mi je dolar za svaki put kad sam rekla: ja to ne bi nikad; sad bih imala... Puno dolara.
Al kad te skroz razumem. I ja sam se često to pitala. Ponekad mislim, blago meni kad nikad nisam sebi rekla: ja to NIKAD ne bih tako glasala na izborima. Ili, šta znam: ja to NIKAD ne bi pustila takvog kretena u svom krevetu. Jer, idući kosmičkom pravdom, verovatno bih i jedno i drugo.
Možda nije stvar u tome ŠTA mi NIKAD ne bi; već kakve ideje uopšte imamo a koje nikad ne bi. To ti je malo kao kad gledaš naročito gadan koljački horor. Pa se - nakon što si se pošteno izbljuvao i uneredio - počneš pitati KOME tako šta uopšte može past na pamet. Naprimer, kad sam čitala Američkog Psiha, koji je imperativno među najodvratnijim I najboljim knjigama koje sam u životu čitala; dugo sam vremena bila zadivljena metaforom. Metafora me je dotukla. Nikada posle nisam srela kuražniju, barem ako se tiče pisane reči. Posle malo, počelo me je kopkati nešto drugo. Na stranu metafora. Nije metafora s neba pala. Neko je na nju morao nadoć.
Kakav moraš bit čoek da nadođeš na Američkog Psiha? Ok, metafora. Ali zasebna poglavlja naslovljena sa - parafraziram - Kako Napraviti Ćuftu Od Devojke; zahtevaju gorivo od posebne sorte za - metaforu. Većina ljudi se zadovolji metaforom u smislu larve i leptira. Kanibalistički performansi im na um ne bi pali.
Šta ti pada na um?
Mogu reći sebi, ja to NIKAD ne bi, povodom stvari koje sam lično, pa makar i posredno srela. Ne mogu reći sebi da nešto nikad ne bi ako nemam ni najdalju predstavu šta bi to NIKAD moglo bit. Jedan meni mio lik ovde na forumu čini se srčani protivnik usputnog znanja, i mada mu ne dam za pravo u globalu; ovde mu dam.
Ljudi su prosta bića, ali ljudski um je čudo. Ima stvari koje ne treba da znate zato što vam svašta može pasti na um ako ih saznate, pa makar ih i negirali. Znanje može biti zeje.bana rabota, a pouzdati se u klot običnog čoveka da će se znati obraniti, zaštititi, prozreti - to je jalov poso.
Najsigurnije je gledat svoja posla, bez da se naročito pačate u tuđa. Pa šta ti bog (ovi) da. Svukud il nikad. Klot na belo, na neiskustvo, makar i iz druge ruke.
To ako nemate razuma.
Ako imate razuma, u principu nemate brige. Znaćete i šta nikad ne bi, i tačno zašto nikad ne bi. Može vas malo kopkati, ali najposle ćete odlučiti pravo.
Blago meni na svemu što nikad ne bih, i nisam.
