Ja pjevam svoj bluz

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
LOPOV OD VREMENA

Polako otkucava stari sat
vrijeme se kao lopov provlaci
od stare do godine nove
kako to vec samo lopov umije.

Bez skripe prastarih vrata
bez kucanja i glasnih koraka
u mimohodu se pozdravljaju
stari kaput i nova zakrpa.

Negdje se cuje razuzdan smijeh
oporo vino i jeftin grijeh
vrijeme ispod sesira ironijom zraci
novo je jutro a stari svijet.

Od lica do lica od krova do krova
seretski se vrijeme seta
neko se mozda rodio tog trena
nekoga mozda vise i nema.

Sve ce da dodje i sve da prodje
lopov od vremena na kraju ipak
u svojoj vreci bez dna nosi
i moju boru i tvoju sijedu u kosi.

Necujno otkucava stari sat
novi je vec odmakao dan
pijani od zelja i loseg vina
lopova nije ni primjetio niko.

Smiraj se siri nad novim jutrom
stari su drumovi pomalo pusti
vrijeme se sunja kradom za jos
jednom starom varljivom nadom.
 

Draga moja Pustinjakinjo....Poklanjam ti...

Poklanjam ti svetlost, sto prolazi kroz plave morske dubine i otvara ti vrata od mog srca, sto skriveno je u tim prostranstvima svetla …

Poklanjam ti zelju i strpljenje da ih cuvas grudima dok ne budu dovoljno jaki da te povedu putevima kojima zelis da krenes ….

Poklanjam ti kisu da sakrije suzu, koja bi nekada mogla da krene kad tuga obasja tvoje lice, iako si ti jaka znam ja to, ali ipak poslacu ti svoj dlan da sakrije tvoje lice dok places u svojoj tisini …

Poklanjam ti zvezdu da te cuva kad ja nisam tu i da te uvek prati da ne lutas sam dok trazis puteve svoje sudbine …

Poklanjam ti sapat kojim se otkljucavaju snovi …

Poklanjam ti vetar ako ponekad pozelis da pobegnes odavde da te odnese tvojoj zelji, koja ce bar na trenutak tvoje snove da pretvori u stvarne iluzije …

Poklanjam ti trenutak, tvoj trenutak, da zastanes i pogledas iza sebe, da odredis smer svog kretanja i da se ne izgubis u toj trci za vremenom … Da me bar jednom poslusas i malo se odmoris ...

Poklanjam ti tajnu da se utopis u njenoj senci i da je cuvas vecno u svojim uspomena …

I na kraju ... Poklanjam ti na dlanu jednu kap nade, malenu ali dovoljno veliku da napise zelju, nju moras da pozelis sama, a ja zelim da ti se ona ostvari …
 
nakolena-1.gif
 
Pustinjakov stoperski prirucnik
________________________________________
Stopiranje je samo jedan od nacina da nekoga zaustavite u avanturi njegovog putovanja kroz ludnicu nazvanu zivot.Samo da li i vi sami i on znate kuda ste se uputili,kuda zaista putujete,koji je vas cilj,vasa svrha na putovanju.
Put vecno ide,nikad ne prestaje,od vrata gde poce i zatim,daleko napred gde put nestaje,moram ako mogu da pratim-reci su hobita Bilba Baginsa.Obicno se radjamo sami,putujemo sami i nestajemo sami,mada na tom putu srecemo voljene duse sa kojima se nekad prividno rastajemo.
Put je kada se covek vrati sam sebi.Put je univerzalna spiralna staza kojom se putuje sve do konacne spoznaje bica o svom sopstvu...Put...putovanje zapoceto silaskom sa Oriona na Atlantidu,putovanje kroz mnoge zivote,putovanje jednog pustinjaka do same sustine,do istinskog sopstva,do najtananijeg,najsushastvenijeg,najiskonskijeg,do svog vlastitog Ja.Na putu nema slucajnosti,nema gresaka,nema skretanja,i samo univerzalni ucitelj zna pravac vaseg kretanja,vaseg sopstva,vase kreacije.
Putujem dakle jesam,reci su filosofa koji shvata da je put sam po sebi sredstvo,ali moze postati i cilj ukoliko se na njemu pronadjemo.Samo jedna podignuta ruka,jedan pogled,i zaustavljanje na tom putu moze doneti promene i skretanje sa kursa za vise postojanja,te stoga budite oprezni i stopere ostavite iza sebe,ili ih unesite u sopstveno srce,zakljucajte ih ceznjom,setom,tugom,ljubavlju vasom za budjenjem i prosvetljenjem.I,ne bojte se ako i malo skrenete jer svi putevi na kraju ipak vode do jednog cilja-do beskrajnog jedinstva sopstva.Svakako ljubav je duh i snaga i radost na zajednickoj puteshestviji kada se sretnemo i prepoznamo.Jedino ljubav,zato je stoperka samo vasa uciteljica kroz koju govori vecni sklad bozanskog.
 

Nikad se necu vratit
u svoj rodni grad
tamo me ne ceka niko
i vec odavno su izblijedila sva lica
i vec odavno imena i mi ne znam
samo ponekad zimi
sjetim se tebe
tebe moja bivsa draga
i neke njeznosti davne
nesto mi sapne u srcu i znam
da sam na svijetu sam
i da te ponovo vidim
sta bih ti o sebi mogao reci
osim da sam sreo mnogo ljudi
a da mi prijatelj nije bio nijedan
i da sam bio
i gladan i slavan i veseo i placan
i bijedan i sjajan
i da me ljubilo mnogo zena
a da nijednu volio nisam
nesto mi sapne u srcu i znam
da sam na svijetu sam
moja draga moja draga
bivsa draga
moja draga
i evo umoran starac sam sad
mada izgledam mlad
 
ZAGRLI ME

Zagrli me nocas.
Bez rijeci.Kao da grlis zadnji put.
I cuti.Samo cuti.Suvise glasna
je ova dusa.

Hladno je,zagrli me,
sakri od svjeta u krilu svome,
samo nocas,idi sutra.

Ja necu,ne smijem da volim,
samo me zagrli,i cuti.

Hladno je.I hladnoca je
poput grmljavine glasna.
Sve je mutno,samo tvoja ruka
je svjetla,svjetla i jasna.
 
Stvarah

Svih ovih godina stvarah
Tebe,mila
Ispisujuci dusom svojom
Nebesku pricu
Sanjah oci tvoje,poput jezera Istine
U kojem htedoh ogledati sebe
Pisah ti pesme i price
Neznajuci kako da ti ih dam
Sede u akashi I cekaju
Da ih dusom svojom primis
I da ih vidis,
sa ovog puta koji je odabrao nas.
Svih ovih godina stvarah
Tebe mila,stvarajuci sebe
Stvorih Jedno.
 

"Himera"

Nevidljivom suncu pružam žudne ruke
I otvaram srce nekom koga nije;
Duša mi je puna mračne harmonije,
Kojoj nikad nisam saslušao zvuke.

Prostore sam prazne naselio sobom.
I rasuo sebe, ko orion sjajan,
U neki svet srca i duša, beskrajan;
I živim nad strahom i lebdim nad dobom.

Od istine sam strašniji i veći:
Niti me što vredja i niti me što boli.
Moja žudna duša neizmerno voli;
I svaki moj korak, to je korak sreći.

Počnem jutrom onde gde večerom zasta,
Uvek držeć čvrsto kraje zlatne niti;
I moj dan bezmeran ushićeno sviti,
S pesmom jata bolno raspevanih lasta.

I dok nosim želju otrovanu svoju,
Kao ples zlih vila život šumi, vrvi;
I sve ima ritam moje žedne krvi,
I sve mojih snova ima strašnu boju.

I tako, pun tamne nevidjene vere,
Idem kobnom stazom što je uvek ista-
Ko zlokobno sunce, dok u meni blista
Nasmejano lice večite Himere.

Jovan Dučić
 
"Gradinar"


Pesniče, veče se primiče. Tvoja kosa sedi.
Čuješ li u svojim osamnim mislima poruku drugoga sveta?

Veče je - reče pesnik - pa osluškujem,
jer me neko može zvati sa sela ionako je dockan. Bdim: da li se mlada, bludna srca nalaze,
da li dva para čežnjivih očiju prose svirku,
koja bi prekinula njihovo ćutanje
i za njih govorila.
Ko bi tkao njihove vrele pesme
ako bih ja sedeo na obali života
i posmatrao smrt i drugi svet?

Večernjača nestaje.
Tinjanje pogrebne vatre
umire lagano na nemoj reci.
Šakali urliču u horu sa dvora opustele kuće,
pri svetlosti umornoga meseca.
Kada bi neki putnik ostavio svoj dom
i došao da probudi noć i
pognute glave osluškuje žubor sutona,
ko bi mu na uho šaputao tajne života
ako bih ja zatvorio svoja vrata i
hteo da se oslobodim zemaljskih veza?

Šta mari što moja kosa sedi.
Ja sam uvek toliko mlad i toliko star
koliko i najmlađi i najstariji u tom selu.
Jedni se osmejkuju slatko i prosto.
Jedni lukavo namiguju očima.
Jedni imaju suza koje naviru u po bela dana,
a drugi suza koje se kriju u tami.
Svima sam njima potreban,
zato nemam vremena da lupam glavu
o onome što će tek biti.

Sa svima sam podjednako star.
Šta mari što moja kosa sedi?


Rabindranat Tagore
 

Ako te pitaju - Jelenaartpoezija

Ako te pitaju
Ko sam,
reci samo
Ona.
Ako te pitaju
Kako sam,
reci,
Nezno.
Ako te pitaju,
Sta radim,
reci,
Sanjari
Voli.
Ako te pitaju,
Jesi li polozio ispit,
reci,
Ne znam.
Rezultati ce biti gotovi
do kraja pesme.
Ako te pitaju
Gde stanujes,
reci slobodno,
Na visoravnima njenog srca.
Ako te pitaju
Gde ces nocas usniti,
reci slobodno,
Ispod mojih pora.
Ako te pitaju…
Ipak, ne reci nista.
Molim te
pokusaj samo
sacuvati me
u levom dzepcicu duse
i cuti,
samo cuti.
…
Ne znam
da li ce biti
drugog ispitnog roka,
za tebe,
dragi.

izvor-net

ruke.jpg
 
Pesma cveta - Halil Džubran

Ja sam reč koju izgovara Priroda,
Pa je zatim povlači
I krije u dubini svoga srca,
Da bi je ponovo izgovorila.

Ja sam zvezda
Pala sa plavog šatora
Na zeleni sag.
Ja sam ćerka tvari
Što ih zima nosi u utrobi,
Proleće rađa,
Leto uzgaja,
A jesen uspava...
Ja sam poklon zaljubljenih;
Ja sam svadbeni venac
I poslednji dar
Što ga život daje smrti.
Ujutro s povetarcem zajedno
Najavljujem dolazak svetlosti,
A uveče je sa pticama ispratim.
Idem u korak sa livadama
I ukrašavam ih bojama;
Udišem vazduh i opijam ga
Svojim mirisima.
Dok mirno snivam
Gledaju me bezbrojne
Oči noći.
Budim se da posmatram
Jedino, blistavo
Oko dana.
Pijem vino rose,
Slušam raspevane kosove,
Plešem uz lelujave trave.
Uvek naviše gledam
Da svetlost spoznam,
A sopstvenu senku ne opažam.
To je mudrost velika,
Čoveku zasad nepoznata.

pesmacvetaig3.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
“Kad sam zaljubljen, ja tražim tvoj pogled.”
Odgovora
1
Pregleda
171
Nina
Nina

Back
Top