I𝕫𝕣𝕖𝕜𝕖 𝕚 C𝕚𝕥𝕒𝕥𝕚 
Poslednja izmena:
badja007
Ističe se
- Poruka
- 2.314
badja007
Ističe se
- Poruka
- 2.314
Kasno sinoć o tebi je govorio pas
I šljuka u močvari govorila je o tebi.
Kažu da si usamljena ptica u šumi
i da ćeš biti sam dok ne nađeš mene.
Obećao si mi i slagao si me
da ćeš pre mene doći
tamo gde se stado okuplja.
Zviždala sam i dozivala te,
ali tamo ne nađoh nikoga,
osim jagnjeta koje je blejalo..
https://forum.krstarica.com/threads/stihovi-za-moju-dusu.10530/post-43489886
I šljuka u močvari govorila je o tebi.
Kažu da si usamljena ptica u šumi
i da ćeš biti sam dok ne nađeš mene.
Obećao si mi i slagao si me
da ćeš pre mene doći
tamo gde se stado okuplja.
Zviždala sam i dozivala te,
ali tamo ne nađoh nikoga,
osim jagnjeta koje je blejalo..
https://forum.krstarica.com/threads/stihovi-za-moju-dusu.10530/post-43489886
Prilozi
badja007
Ističe se
- Poruka
- 2.314
"To što si danas ovde, nije slučajnost. Postoji razlog zašto ovo čitaš. I duboko u tebi čuči spremnost da odbaciš okove prošlih iskustava, da se uzdigneš i promeniš pogled na ostatak svog života.
Ustani! Prigrli svoje pravo na jedinstvenu veličanstvenost koju svet očekuje od tebe.
Budi sa onim koji te postuje.
Budi svetlo! Uoči lepotu budućnosti koju možeš ostvariti pravim načinom razmišljanja, govora, ponašanja i stvaranja.
Jedan malen korak za drugim, svake minute ovog dana koji ti je darovan – ako si uporna i dosledna, biće početak tvog novog života.
Zaslužuješ da budeš svesna svoje veličine."
Ustani! Prigrli svoje pravo na jedinstvenu veličanstvenost koju svet očekuje od tebe.
Budi sa onim koji te postuje.
Budi svetlo! Uoči lepotu budućnosti koju možeš ostvariti pravim načinom razmišljanja, govora, ponašanja i stvaranja.
Jedan malen korak za drugim, svake minute ovog dana koji ti je darovan – ako si uporna i dosledna, biće početak tvog novog života.
Zaslužuješ da budeš svesna svoje veličine."
badja007
Ističe se
- Poruka
- 2.314
"Ko je zaljubljen u ženinu dušu, bit ce zaljubljen u samo jednu ženu. A onaj ko je zaljubljen u ženino lice, nece mu biti dovoljne sve žene svijeta."
badja007
Ističe se
- Poruka
- 2.314
"Jednog dana ćeš shvatiti da postoje osobe koje nikada ne izdaju, ali prije toga ćeš morati proći kroz mnoge, mnoge izdaje...
Jednog dana ćeš razumjeti da je spoljašnji sjaj – ništa u poređenju sa unutrašnjom ljepotom. Zato, sve što je spolja – traje do prve kiše. Ono što je iznutra – gori uvijek..."
Jednog dana ćeš razumjeti da je spoljašnji sjaj – ništa u poređenju sa unutrašnjom ljepotom. Zato, sve što je spolja – traje do prve kiše. Ono što je iznutra – gori uvijek..."
badja007
Ističe se
- Poruka
- 2.314
Na čovjeku sve vremenom stari, sve se mijenja.Stari tijelo, stari srce, stare sjećanja, stare uspomene.Jedino što ne stari, jedino što nikada ostariti neće je duša.Ona nije list hartije koji vremenom žuti, a slova nespretnom rukom napisana na njemu, polako blijede.Ona je duboki trag u nama koji vječnost zove sebi, ona je ljepota u ljepoti, ona je cvjetak bijeli.Njegove latice bijele prkose svemu, prkose vremenu, vrijeme nemoćno stoji. Vječnost je jača, vječnost su mile ruke koje svu dobrotu, koje svu ljepotu našoj duši vraćaju.
badja007
Ističe se
- Poruka
- 2.314
BESMRTNA PESMA
I
Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?
Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?
Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.
I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.
Jer svaka večnost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.
Zato živi, al sasvim!
I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...
Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.
I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.
II
A onda, već jednom ozbiljno
razmisli šta znači i umreti
i gde to nestaje čovek.
Šta ga to zauvek ište.
Nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.
Igrajući se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
U susedne budućnosti?
Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.
Znaš šta ću ti učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.
Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.
Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju.
Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.
Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.
Posle bezbroj rođenja
i nekih sitničavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao
ne znači jedan život,
stvarno naiđi do mene
da te dotaknem svetlošću
i pretvorim u misao.
I najdalja budućnost
ima svoju budućnost,
koja u sebi čuje
svoje budućnosti glas.
I nema praznih svetova.
To, čega nismo svesni,
nije nepostojanje,
već postojanje bez nas.
III
Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.
Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.
Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.
I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.
Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.
Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.
Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?
Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?
Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni neće
ugasiti ni skratiti.
Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.
Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.
Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.
IV
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.
Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.
Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.
Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.
Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.
Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.
A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.
Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.
Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.
Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
Nemoj da budeš tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.
Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
To neka bude tajna.
Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.
- Miroslav Antić -
I
Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?
Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?
Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.
I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.
Jer svaka večnost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.
Zato živi, al sasvim!
I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...
Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.
I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.
II
A onda, već jednom ozbiljno
razmisli šta znači i umreti
i gde to nestaje čovek.
Šta ga to zauvek ište.
Nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.
Igrajući se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
U susedne budućnosti?
Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.
Znaš šta ću ti učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.
Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.
Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju.
Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.
Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.
Posle bezbroj rođenja
i nekih sitničavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao
ne znači jedan život,
stvarno naiđi do mene
da te dotaknem svetlošću
i pretvorim u misao.
I najdalja budućnost
ima svoju budućnost,
koja u sebi čuje
svoje budućnosti glas.
I nema praznih svetova.
To, čega nismo svesni,
nije nepostojanje,
već postojanje bez nas.
III
Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.
Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.
Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.
I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.
Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.
Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.
Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?
Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?
Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni neće
ugasiti ni skratiti.
Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.
Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.
Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.
IV
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.
Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.
Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.
Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.
Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.
Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.
A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.
Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.
Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.
Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
Nemoj da budeš tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.
Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
To neka bude tajna.
Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.
- Miroslav Antić -
badja007
Ističe se
- Poruka
- 2.314
Postoji jedna legenda Cherokee Indijanaca o obredu u kojem dečak postaje odrasla osoba. Otac bi odveo svog sina duboko u šumu, stavio mu povez preko očiju, popeo ga na isrčeno stablo i ostavio ga tu samog.
Od dečaka je zahtevao da celu noć nepomično sedi na tom stablu i da ne skine povez sa očiju sve dok ne oseti prve zrake sunca na svom licu. Nije smeo da zaplače, niti da doziva pomo pomoć. Kad preživi noć, postaće čovek.
Zabranjeno mu je bilo da priča drugim dečacima o svom iskustvu, jer je svaki od njih morao da sazri na svoj način. Dečak je naravno bio strašno uplašen. Mogao je oko sebe da čuje sve vrste zvukova, koji su ga plašili.
Od krikova divljih zveri, raznih ptica pa do udaljenih glasova ljudi. A neprestano je osećao i huk vetra koji mu je nosio u lice travu i pesak. Ali ipak mladi indijanac sve je to hrabro podnosio. Znao je da je to bio jedini načini da se postane zreo čovek.
Konačno, nakon užasne noći, izašlo je sunce i on je mogao da skine povez sa očiju.
Tek u tom trenutku mladi indijanac je otkrio da je njegov otac sve vreme sedio pored njega na drugom posečenom stablu i pazio da mu se nešto loše ne dogodi!
Na sličan način mi nikad nismo sami… Uvek imamo na koga da se oslonimo, čak i kada se čini da nije tako. Potrebno je samo malo bolje pogledati oko sebe.
Preuzeto sa https://forum.krstarica.com/threads/spletkarenja-sa-sopstvenom-dusom.341931/post-43585934
Od dečaka je zahtevao da celu noć nepomično sedi na tom stablu i da ne skine povez sa očiju sve dok ne oseti prve zrake sunca na svom licu. Nije smeo da zaplače, niti da doziva pomo pomoć. Kad preživi noć, postaće čovek.
Zabranjeno mu je bilo da priča drugim dečacima o svom iskustvu, jer je svaki od njih morao da sazri na svoj način. Dečak je naravno bio strašno uplašen. Mogao je oko sebe da čuje sve vrste zvukova, koji su ga plašili.
Od krikova divljih zveri, raznih ptica pa do udaljenih glasova ljudi. A neprestano je osećao i huk vetra koji mu je nosio u lice travu i pesak. Ali ipak mladi indijanac sve je to hrabro podnosio. Znao je da je to bio jedini načini da se postane zreo čovek.
Konačno, nakon užasne noći, izašlo je sunce i on je mogao da skine povez sa očiju.
Tek u tom trenutku mladi indijanac je otkrio da je njegov otac sve vreme sedio pored njega na drugom posečenom stablu i pazio da mu se nešto loše ne dogodi!
Na sličan način mi nikad nismo sami… Uvek imamo na koga da se oslonimo, čak i kada se čini da nije tako. Potrebno je samo malo bolje pogledati oko sebe.
Preuzeto sa https://forum.krstarica.com/threads/spletkarenja-sa-sopstvenom-dusom.341931/post-43585934
badja007
Ističe se
- Poruka
- 2.314
Gdje je nestao obraz?
Dovoljno sam stara da pamtim kako je stari svijet nekada jako držao do vlastita ugleda. Recimo, generacija mojih djedova i nana, dijelom i generacija mojih roditelja. Ugled se zapravo zvao obrazom i nije bilo bitno jesi li bogat ili siromašan, jesi li školovan ili nisi, obraz se gradio godinama, a mogao se izgubiti u tili čas. Obraz je, naravski, bio okrenut prema vani, prema drugim ljudima i njihovoj prosudbi tvoje ličnosti i tvog ponašanja, pazilo se da obraz nije nipošto tvrd (đon – obraz se to zvalo) i da nije crven, jer su to bile dvije granične vrijednosti. A kada bi se granična vrijednost prešla – gubio se obraz. Trajno. Pazilo se na javni nastup, da ne galamiš kad ne treba i gdje ne treba, da poštuješ kućni red, da poštuješ bonton, da ne bacaš smeće gdje se ne smije, da ne radiš na svoju ruku bilo što, a da prije toga ne pitaš komšije. Pazilo se da nekoga ne povrijediš, da ne učiniš ništa što ne bi da tebi drugi učini. Pazilo se da ne činiš zlo i da ga ne želiš nekome. Kao dijete osjetila sam puno puta tu težnju starijih da te isklešu u poštenog i moralnog, čovjeka s obrazom. I činilo mi se da tako manje – više svi rade. I imala sam, ispade sad uobrazilju, da živim u normalnom društvu, visokih moralnih načela, u kojem vrijedi ostati. Vrijeme me nažalost demanttuje i zato se sad pitam - Gdje je nestao obraz?
Preuzeto sa https://forum.krstarica.com/threads/gdje-je-nestao-obraz.930945/
Dovoljno sam stara da pamtim kako je stari svijet nekada jako držao do vlastita ugleda. Recimo, generacija mojih djedova i nana, dijelom i generacija mojih roditelja. Ugled se zapravo zvao obrazom i nije bilo bitno jesi li bogat ili siromašan, jesi li školovan ili nisi, obraz se gradio godinama, a mogao se izgubiti u tili čas. Obraz je, naravski, bio okrenut prema vani, prema drugim ljudima i njihovoj prosudbi tvoje ličnosti i tvog ponašanja, pazilo se da obraz nije nipošto tvrd (đon – obraz se to zvalo) i da nije crven, jer su to bile dvije granične vrijednosti. A kada bi se granična vrijednost prešla – gubio se obraz. Trajno. Pazilo se na javni nastup, da ne galamiš kad ne treba i gdje ne treba, da poštuješ kućni red, da poštuješ bonton, da ne bacaš smeće gdje se ne smije, da ne radiš na svoju ruku bilo što, a da prije toga ne pitaš komšije. Pazilo se da nekoga ne povrijediš, da ne učiniš ništa što ne bi da tebi drugi učini. Pazilo se da ne činiš zlo i da ga ne želiš nekome. Kao dijete osjetila sam puno puta tu težnju starijih da te isklešu u poštenog i moralnog, čovjeka s obrazom. I činilo mi se da tako manje – više svi rade. I imala sam, ispade sad uobrazilju, da živim u normalnom društvu, visokih moralnih načela, u kojem vrijedi ostati. Vrijeme me nažalost demanttuje i zato se sad pitam - Gdje je nestao obraz?
Preuzeto sa https://forum.krstarica.com/threads/gdje-je-nestao-obraz.930945/
badja007
Ističe se
- Poruka
- 2.314
Pao je prvi snijeg
srce mi puno sjete
zašto me pahulje bijele
uvijek na tebe podsjete
Padaju pahulje bijele
daljine puste nas dijele
i ko zna koja je zima
kako te ona ima
Zauvijek
nekome drugom sam žena
a i i ti imaš drugu
al' znam da kao i ja
u srcu nosiš tugu.
u srcu nosiš tugu
Preuzeto sa
https://forum.krstarica.com/threads/prvi-snijeg.938640/
srce mi puno sjete
zašto me pahulje bijele
uvijek na tebe podsjete
Padaju pahulje bijele
daljine puste nas dijele
i ko zna koja je zima
kako te ona ima
Zauvijek
nekome drugom sam žena
a i i ti imaš drugu
al' znam da kao i ja
u srcu nosiš tugu.
u srcu nosiš tugu
Preuzeto sa
https://forum.krstarica.com/threads/prvi-snijeg.938640/
badja007
Ističe se
- Poruka
- 2.314
VOLIM TE
VOLIM TE jer si posebna osoba.Svaki dan me pitas porukom kako sam i sta radim,jesam li dobro
VOLIM TE jer si iskrena i jednostavna..,Ti ne umes nikada da slazes,kazes ono sto mislis
VOLIM TE jer si mi pokazala kakva si,otvorila si svoje srce
VOLIM TE jer mi pricas price iz svog detinjstva pa imam osecaj kao da te poznajem celi tvoj zivot
VOLIM TE zato sto smo „lonac“ i „poklopac“
VOLIM TE zato sto me svako vece pre spavanja u poruci poljubis za laku noc.._
VOLIM TE zato sto si „Ti“ i zato sto me cinis srecnim
VOLIM TENa 1001 nacin,I
VOLIM TE jer si posebna osoba.Svaki dan me pitas porukom kako sam i sta radim,jesam li dobro
VOLIM TE jer si iskrena i jednostavna..,Ti ne umes nikada da slazes,kazes ono sto mislis
VOLIM TE jer si mi pokazala kakva si,otvorila si svoje srce
VOLIM TE jer mi pricas price iz svog detinjstva pa imam osecaj kao da te poznajem celi tvoj zivot
VOLIM TE zato sto smo „lonac“ i „poklopac“
VOLIM TE zato sto me svako vece pre spavanja u poruci poljubis za laku noc.._
VOLIM TE zato sto si „Ti“ i zato sto me cinis srecnim
VOLIM TE
Na 1001 nacin,I
Poslednja izmena:
Riada
Buduća legenda
- Poruka
- 44.319
Pa ti stvarno zaljubljen u mene
Riada
Buduća legenda
- Poruka
- 44.319
Volim te jer si posebna osoba.Svaki dan me pitas porukom kako sam i sta radim,jesam li dobro
Riada
Buduća legenda
- Poruka
- 44.319
Gdje si pronašao sve ove poruke i citate ?
badja007
Ističe se
- Poruka
- 2.314
Od svakih po malo...dodao nesto svoje...
badja007
Ističe se
- Poruka
- 2.314
Riada
Buduća legenda
- Poruka
- 44.319
Gdje planiraš za Novu godinu ?
badja007
Ističe se
- Poruka
- 2.314
Dobar COVEK nikada nece uraditi losu stvar.
Njega sitnice cine SRECNIM ..!!!
❤
☺
Njega sitnice cine SRECNIM ..!!!
❤
☺
badja007
Ističe se
- Poruka
- 2.314
Neko iz djetinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira, pa umije da se igra i raduje malim stvarima.
DUŠKO RADOVIĆ
DUŠKO RADOVIĆ
paketije
Poznat
- Poruka
- 7.937
paketije
Poznat
- Poruka
- 7.937
paketije
Poznat
- Poruka
- 7.937
paketije
Poznat
- Poruka
- 7.937
paketije
Poznat
- Poruka
- 7.937